Popravljena, odnosno dorađena verzija Predloga zakona o upravljanju privrednim društvima koja su vlasništvu Republike stigla je u Skupštinu Srbije, a glavna novina je da će direktori, članovi nadzornih odbora i skupštine preduzeća ipak imati status funkcionera. To znači da će na početku i na kraju mandata podnositi izveštaje o imovini Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovo je bila jedna od zamerki nevladine organizacije Transparentnost Srbija, što je premijerka Ana Brnabić, tokom razgovora sa novinarima, ocenila kao opravdanu kritiku. U prethodnoj verziji zakona koja je u junu povučena iz skupštinske procedure direktori nisu tretirani kao funkcioneri, što praktično znači da nikome nisu imali obavezu da polažu račune o svojoj imovinskoj karti.
Ovaj zakon bolji je od prethodno povučenog, ali je i njega neophodno dopuniti, objavila je danas Transparentnost Srbija i najavila da će predložiti amandmane koji bi to popravili.
Opširnije
O dokapitalizaciji državnih preduzeća se ne razmišlja, kaže Brnabić
Zakon je donet da bi se bolje upravljalo javnim preduzećima.
25.07.2023
Kada EPS krvari, cela privreda pati
Kada poslovanje EPS-a izdvojimo iz zbira podataka APR-a, javna preduzeća su prošlu godinu završila sa gubitkom od milijardu dinara.
07.07.2023
Vlada diže ruke od promene forme javnih preduzeća, zasad
Promena pravne forme javnih preduzeća ove godine je u centar pažnje javnosti došla sa Elektroprivredom Srbije.
07.06.2023
Transformacija EPS-a uvod za još 270 kompanija u ovaj proces
Izmene osnivačkog akta i Statuta imaće štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u EPS-u, navodi TS.
06.04.2023
Stručnjaci: Promena u EPS-u više kozmetička nego suštinska
Nejavna akcionarska društva nemaju neke obaveze koje imaju javna preduzeća, ali ovo nije velika promena.
05.04.2023
MMF traži od Srbije da reformiše energetski sektor
Predstavnica MMF-a u Beogradu o strukturnim reformama u srpskoj ekonomiji.
27.02.2023
Korporativizacija javnih preduzeća 15 godina prekasno
Novi nacrt zakona o JP na papiru, za praksu ćemo tek videti.
19.12.2022
"Najbitnije poboljšanje jeste činjenica da će direktori, vršioci dužnosti direktora, članovi nadzornih odbora i skupština akcionara preduzeća u državnom vlasništvu ipak imati status javnih funkcionera", navela je Transparentnost.
To će biti postignuto, kako je ukazano, izmenama Zakona o sprečavanju korupcije.
"Nacrt izmena tog zakona, objavljen pre dva dana, praktično će staviti van snage veoma štetno i pravno neutemeljeno autentično tumačenje pojma 'javni funkcioner', koje je Skupština izglasala 2021", piše u saopštenju.
Smatraju i da su norme o vršiocima dužnosti direktora precizirane, ali ne u dovoljnoj meri.
"Za razliku od prethodnog predloga zakona, novi uspostavlja obavezu da se imenuje vršilac dužnosti do izbora direktora na konkursu. Međutim, i dalje nedostaju pojedina pravila iz aktuelnog Zakona o javnim preduzećima, da vršilac dužnosti mora ispunjavati uslove koji se traže za direktora, kao i da ukupno trajanje v. d. stanja (a ne samo za svakog vršioca dužnosti pojedinačno) ne može trajati duže od godinu dana", navela je Transparentnost.
Vlada Srbije je posle usvajanja nove verzije zakona saopštila da razlog zbog kojeg se donosi ovaj zakon nije privatizacija postojećih javnih preduzeća, naprotiv, cilj je njihovo osnaženje, korporatizacija i bolje upravljanje sa namerom ostvarivanja boljih poslovnih rezultata. "Takođe, Zakonom o privatizaciji propisano je da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, kao ni dobra od opšteg interesa", navodi se u saopštenju povodom kritika da ovaj zakon vodi ka privatizaciji nacionalnih parkova i prirodnih dobara.
Predlog zakona se primenjuje na AD ili DOO u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, odnosno ima kontrolno vlasništvo u društvu po drugom osnovu.
Transparentnost Srbija ukazuje da nisu predviđeni posebni rokovi za usklađivanje akata preduzeća koja su već transformisana u akcionarska društva.
"Naročito je zabrinjavajuće što je rok za utvrđivanje imovine koju poseduju preduzeća čak tri godine od početka primene zakona, što znači da će ovi podaci postati poznati tek u drugoj polovini 2027. godine. To ukazuje da preduzeća trenutno nemaju ni približno tačno evidencije o imovini kojom raspolažu", saopštila je Transparentnost.