Tek što je iz skupštinske procedure povučen Predlog zakon o državnim preduzećima, zbog kritike javnosti da promena pravne forme u akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću otvara vrata za privatizaciju javnih preduzeća, stigle su pohvale MMF-a na njegov račun.
Novi zakon o državnim preduzećima, koji je usklađen sa najboljim praksama OECD-a, pruža snažnu osnovu za reformu upravljanja u energetskom sektoru i šire, navedeno je u saopštenju MMF-a povodom prve revizije stendbaj aranžmana za 2023. godinu.
Brnabić o dezinformacijama povodom privatizacije javnih preduzeća
Opširnije
Vlada diže ruke od promene forme javnih preduzeća, zasad
Promena pravne forme javnih preduzeća ove godine je u centar pažnje javnosti došla sa Elektroprivredom Srbije.
07.06.2023
Transformacija EPS-a uvod za još 270 kompanija u ovaj proces
Izmene osnivačkog akta i Statuta imaće štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u EPS-u, navodi TS.
06.04.2023
Stručnjaci: Promena u EPS-u više kozmetička nego suštinska
Nejavna akcionarska društva nemaju neke obaveze koje imaju javna preduzeća, ali ovo nije velika promena.
05.04.2023
Korporativizacija javnih preduzeća 15 godina prekasno
Novi nacrt zakona o JP na papiru, za praksu ćemo tek videti.
19.12.2022
Premijerka Ana Brnabić, kada je početkom juna najavila vraćanje zakona vladi na doradu, rekla je da i dalje misli da je predlog tog propisa dobar jer će, prema njenim rečima, poboljšati upravljanje svim preduzećima čiji je većinski vlasnik država.
Brnabić je ocenila da postoji mnogo dezinformacija i neistina o tom predlogu zakona.
"Nema govora o prodaji preduzeća u državnom vlasništvu i prodaji Srbijašuma, Srbijavoda, nacionalnih parkova. Nikad nam to nije bila namera. To je direktna neistina koju je plasirala opozicija, pretpostavljam u nameri da stvori dodatnu konfuziju", rekla je tada premijerka i dodala da je cilj ovog zakona bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima.
Ukazano je i da u slabosti predloženog zakona spadaju nedovoljno jasne norme o imenovanju vršilaca dužnosti direktora, nedovoljna pravila za sprečavanje zloupotreba radi partijske promocije ili kupovine uticaja.
TS je navela da je u proteklih deset godina, od donošenja prvog zakona o javnim preduzećima koji je predvideo uspostavljanje profesionalnog upravljanja i izbor direktora na konkursu, uputila veći broj inicijativa u vezi sa lošim rešenjima u zakonima i podzakonskim aktima, nezakonitom praksom kod imenovanja direktora i vršilaca dužnosti direktora.
"Umesto da reši ove probleme, koje je sama stvorila time što nije primenjivala ili dopunila postojeće propise, Vlada Srbije je kao izlaz ponovo ponudila donošenje novog zakona. Pri tom, uverljivosti da kod Vlade postoji spremnost da dosadašnje probleme reši nimalo ne doprinosi ni činjenica da se o tim problemima uopšte ne govori u obrazloženju predloženog pa povučenog zakona", ističe se u saopštenju.
Šta je predviđao zakon koji je povučen iz skupštinske procedure?
Predlog je podrazumevao uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i stručno usavršavanje predstavnika države u Skupštini društva kapitala, osobe koja obavlja funkciju direktora i osobe u nadzornom odboru.
Precizirano je da bi javna preduzeća trebalo da postanu društva kapitala sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću u kojem država ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojem Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.
Predviđeno je da društvo kapitala ne sme da koristi svoj položaj koji bi mogao dovesti do ograničavanja konkurencije na tržištu, kao i to da se sprovođenjem načela odgovornosti obezbeđuje zaštita prava manjinskih vlasnika.
Navedeno je i da se centralizovano vlasničko upravljanje vrši u skladu sa ciljevima, a to su očuvanja nacionalnih i strateških interesa, tržišta i zaštite potrošača, umanjenja socijalnog raslojavanja društva, zatim održivog upravljanja životnom sredinom i održivog korišćenja prirodnih resursa Srbije i unapređenja ekonomskog, industrijskog i društvenog razvoja.
Prilikom promene pravne forme, kako je predloženo, osnovni kapital JP se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva, dok se zadržava pravni subjektivitet i poslovni identitet JP, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta i JP zadržavaju svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu.
Vlada bi, kako je predviđeno, donosila akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju bi se javno preduzeće transformisati. Bila je predviđena obaveza da ta preduzeća Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, najkasnije u roku od tri godine u slučaju da je zakon bio usvojen.
Vlada bi, na predlog Ministarstva privrede, odlučivala o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, a koja bi bila preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega bi društvo kapitala izvršilo upis prava svojine.
Predviđeno je da Vlada Srbije, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene zakona, donese potrebna akta za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.