EPS za 130 godina preživeo ratove i bombardovanje, ali ne i politiku

Elektroprivreda Srbije (EPS) 6. oktobra ove godine proslaviće 130. rođendan. Tog datuma davne 1893. godine puštena je u rad prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Ona je osvetljavala ulice grada i domove uglednih građana, a bila je snažna i da pokrene varošku železnicu (tramvaji) i neke industrijske pogone. Zato taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji.

Sajt EPS-a

Za 130 godina put najstarije energetske kompanije u regionu nije bio lak, ali uprkos tome, činjenica je da je EPS i u najmračnijim vremenima građanima bio svetlo, a u zlatnim vremenima predstavljao srpski i jugoslovenski ponos. Preživeo je Prvi i Drugi svetski rat, raspad Jugoslavije, sankcije devedesetih, bombardovanje 1999. godine, a ni u jednom trenutku nije odustao od osnovne namene – proizvodnje i distribucije struje. I što je najvažnije, uvek je bio državni, odnosno EPS je uvek pripadao građanima Srbije.

Promenom pravne forme više ništa neće biti isto

Nedavno je EPS od javnog preduzeća postao akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu države. Iz državnog vrha poručuju da "privatizacije neće biti", ali energetski stručnjaci nisu sasvim sigurni da li se tome može verovati i kažu da se nedavnom promenom pravne forme otvaraju vrata mogućoj privatizaciji.

"Svakako se otvaraju vrata za ulazak svežeg kapitala u kompaniju. Da li će to biti kroz pronalaženje strateškog partnera ili kroz inicijalnu javnu ponudu akcija na domaćoj ili nekoj od berzi u okruženju, stvar je procene sadašnjih vlasnika, interne i javne revizije, ali i profesionalnog menadžmenta", rekao je energetski analitičar i urednik portala EnergyPressa Ivan Brodić za Bloomberg Adriju.

Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema securities rekao je za naš medij da bi prelazak u akcionarsko društvo mogao da bude jedan od koraka na putu ka privatizaciji ovog javnog preduzeća.

 

Međutim, Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securitiesa, smatra da samo prelaženje u formu akcionarskog društva po ovom pitanju ne mora ništa da znači jer postoje kompanije u formi akcionarskog društva koje nisu privatizovane. "Transformacija u akcionarsko društvo bi, istina, trebalo da bude prvi korak za privatizaciju, ali o tome je još uvek rano govoriti."

A da li će državni vrh održati reč po pitanju privatizacije? Ostaje da se vidi.

Kako je EPS posle 130 godina došao dovde?

Državni vrh za loše poslovanje EPS-a u prošloj godini krivi energetsku krizu koja je nastala kao posledica rata u Ukrajini, a koji je, podsetimo, počeo u februaru prošle godine. Međutim, da je "krvna slika" EPS-a loša, javnosti je bilo jasno nekoliko meseci ranije.

Najveća termoelektrana u Srbiji i na Balkanu, TENT A (EPS)

Decembra 2021. godine, tri meseca pre početka rata u Ukrajini, najveća i najjača elektrana u zemlji i na Balkanu, Termoelektrana Nikola Tesla (TENT), doživela je kolaps. Loš kvalitet uglja pomešan sa vlažnim snegom, koji je tih dana napadao, ugušio je blokove TENT-a, a građane ostavio bez struje i grejanja.

Tada su čak i resorni ministar i direktor EPS-a priznali javnosti da Srbija ima loš kvalitet uglja. A onda su sa dolaskom energetske krize počele na površinu da isplivavaju i sve ostale negativne posledice zbog lošeg poslovanja EPS-a, koji je iz dana u dan upadao u sve veće gubitke i tako sebi počeo da smanjuje vrednost koja je građena tokom 130 godina. 

Neulaganja tokom devedesetih mogu se objasniti sankcijama pod kojima je Srbija bila, a neulaganja tokom 2000-ih mogu se opravdati pokušajima države da se oporavi nakon NATO bombardovanja. Ono što ostaje upitno jeste šta je sprečilo velika ulaganja u EPS od 2010. do danas.

Energetski stručnjaci kažu da nije bilo političke volje za novim ulaganjima, a i da su javna preduzeća uglavnom služila kao bankomat. "Javna preduzeća u ovom delu Evrope veoma često služe kao poluge socijalne politike i kao bankomat za kupovinu glasova", rekao je Brodić.

Da nije bilo političke volje da se situacija u javnim preduzećima sredi, nedavno je za Bloomberg Adriju priznao i bivši ministar finansija Dušan Vujović.

"Nikada nije bilo dovoljno ni političke rešenosti, ni stručne osposobljenosti da se uhvatimo ukoštac sa tim problemima. I sada nam se u najgorem mogućem vidu vraća kao bumerang problem sa EPS-om, Srbijagasom…", rekao je Vujović.

Jedan od razloga lošeg poslovanja EPS-a jeste i to što proizvodi i kupuje struju po višoj ceni nego po kojoj je prodaje, o tome čitajte u posebnom tekstu.

Prvu hidroelektranu Srbija počela da gradi u 19. veku, u 20. nicale kao pečurke, a u 21. nije izgradila nijednu

Hidroelektrana "Pod gradom" na Đetinji, u Užicu je prva elektrana u Srbiji koja je radila po Teslinim principima polifaznih struja. Kamen temeljac elektrane postavio je lično kralj Aleksandar Obrenović, a elektrana je počela da radi 2. avgusta 1900. godine. Elektrana radi i danas.

Hronologija puštanja u rad hidroelektrana u Srbiji:

1900. HE "Pod gradom" na Đetinji, u Užicu

1903.  HE "Vučje"

Danas je HE "Vučje" uvrštena u program "Milesstone" - listu najvažnijih objekata i dostignuća u elektrotehnici, čime je postala deo svetske tehničke baštine.

1908. HE "Sveta Petka"

Bila je to najveća i najskuplja elektrana tog doba u Srbiji.

1909. HE "Gamzigrad"

1911. HE "Moravica"

Hidroelektrana Moravica (Sajt EPS-a)

1972. Hidroenergetski i plovidbeni sistem (HEPS) "Đerdap 1"

To je najveća hidrotehnička građevina na Dunavu i najveći proizvođač hidroenergije u jugoistočnoj Evropi.

1979. HE "Uvac"

1982. Reverzibilna hidroelektrana "Bajina Bašta"

1985. HE "Đerdap 2"

HE "Đerdap 2"Sajt EPS-a

1990. Izgrađena hidroelektrana "Pirot"

 

Od tada nije izgrađena nijedna hidroelektrana. Tek je energetska kriza probudila EPS iz hibernacije i naterala ga da iz fioke izvuče projekat Hidroelektrane "Bistrica" i počne sa izradom njegove tehničke dokumentacije. O izgradnji ove hidroelektrane govori se skoro pet decenija, a nije izgrađena do sada jer – nije bilo para. O tome pročitajte u posebnom tekstu.

Zbog svoje bogate istorije, EPS je zauzeo prvo mesto na listi stogodišnjih velikana regiona u našem mesečnom časopisu Businessweek Adria.

Gde su danas Tesle i Stanojevići

Srbija, zemlja Nikole Tesle, naučnika svetskih razmera koji je najpoznatiji po svom doprinosu u projektovanju modernog sistema napajanja naizmeničnom strujom.

Đorđe Stanojević (Negotin, 1854 - Pariz, 1921) bio je profesor fizike i mehanike na Visokoj školi u Beogradu i najzaslužniji za elektrifikaciju u Srbiji. Bio je pobornik uvođenja električnog osvetljenja umesto gasnog. Zahvaljujući neiscrpnoj energiji i entuzijazmu profesora Stanojevića, podignute su hidroelektrane "Pod gradom" u Užicu, "Gamzigrad" kod Zaječara i "Vučje" kod Leskovca.

Sajt EPS-a

Srpski stručnjaci čitav vek gradili su i vodili termoelektrane i hidroelektrane u Srbiji, bavili se iskopavanjem uglja, i to sa mogućnostima i tehnikom koja nije bila ni blizu današnjoj. Ali razlika između tada i sada jeste volja. Volja da se energetski sistem Srbije učini snažnim i nezavisnim.

Danas kada se govori o EPS-u, svi ukazuju da mu je potreban stručan kadar, kao i da je EPS-ova pravna forma promenjena upravo zbog toga da bi se ovom preduzeću obezbedila profesionalizacija. Čak je Vlada Srbije potpisala netransparentan ugovor sa jednom norveškom kompanijom, čiji će stručnjaci, kako su rekli, pomoći EPS-u da poboljša poslovanje. EPS-u, koji je pre 100 godina bio energetski lider na Balkanu, pa čak i u Evropi.

To što nema stručnih ljudi u kadrovima EPS-a, analitičari za Bloomberg Adriju kažu da ni za to nije bilo volje s državnog vrha. Pored toga, rad u državnim preduzećima uglavnom znači i da si član vladajuće partije, a stručni ljudi nisu na to pristajali.

 

Vrednost EPS-a 3,1 milijardu evra

"EPS je preduzeće koje ima dobru investicionu istoriju. To preduzeće napravilo je neke od najboljih objekata u svojim kategorijama u svetu. Jedan od njih je HE 'Bajina Bašta' i mnogi drugi. To preduzeće napravilo je nekoliko objekata termoelektrana koji su imali najbolju preformansu na zapadnoevropskom energetskom tržištu. To preduzeće je obavilo rekonstrukciju posle rata 1999. godine gde su zatečene preformanse u periodu od tri do četiri godine vrlo ozbiljno poboljšane, skoro udvostručene", rekao je energetski stručnjak Aleksandar Kovačević za Bloomberg Adriju.

Na kraju, vek ulaganja u termoelektrane i hidroelektrane ostao je u senci poslednjih 30-ak godina u kojima nije izgrađen nijedan novi kapacitet, a ono što su generacije pre toga gradile polako devastiralo, pa je procenjeno da EPS vredi 3,1 milijardu evra. Reklo bi se premalo za ono što bi trebalo da bude ponos srpske privrede.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar