Transformacija EPS-a uvod za još 270 kompanija u ovaj proces

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio je ove nedelje novi statut, čime su se stekli uslovi da se to preduzeće transformiše iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu države Srbije. Transparentnost Srbija (TS), nevladina organizacija koja prati transparentnost procesa sa aspekta usklađenosti zakona, saopštila je da će izmene osnivačkog akta i Statuta imati štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u najvećem srpskom javnom preduzeću. Kako dodaju, ključni razlozi nisu obrazloženi, a pravni osnov je sporan.

Zlatko Minić iz TS kaže da prema njegovom shvatanju ceo preces transformacije EPS je u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, koji se primenjuje i u nekim delovima i na neka preduzeća u vlasništvu Republike Srbije, za ono što nije pokriveno Zakonom o javnim preduzećima. Međutim, pita se da li se taj zakon može ignorisati.

"Mene niko do sada ni od analitičara ni od političara nije uspeo da ubedi zbog čega će biti bolje u našem javnom sektoru kada se usvoji novi zakon o javnim preduzećima, na osnovu već usvojene Strategije o upravljanju javnim preduzećima. Šta je to od te korporativizacije što nije moglo da se uradi sada? Šta je to u Zakonu o javnim preduzećima što je kočilo korporativizaciju?", pita se Minić.

Objašnjava šta je sporno u celom zamišljenom procesu transformacije javnih preduzeća i da to ide do mere da i država, koja još uvek priprema izmenu zakona u vezi sa ovom oblašću, nije sigurna po kom zakonu i kako postupa, pa ceo proces pomalo podseća na Divlji zapad.

Zamimljivo je, kako dodaje, da je kompaniji tekst Statuta dostavilo resorno ministarstvo i da ministarstvo krši sve važeće zakone, ali i i one koji su u nacrtima, kao i sopstvene strategije.

Minić je podsetio da je 2021. godine usvojena Strategija upravljanja javnim preduzećima na osnovu koje treba da se usvoji Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, kako bi se javna preduzeća transformisala po tom zakonu. Međutim, proces sa usvajanjem novog Statuta EPS-a je urađen tako da se na njega odnosi trenutni Zakon o javnim preduzećima, uz pozivanje i na Zakon o privrednim društvima u delovima u kojima su odredbe Zakona o javnim preduzećima nedostatne. 

Kako TS navodi u saopštenju, bitno je napomenuti da je ovakva transformacija EPS-a pravno moguća jedino ukoliko se nesumnjivo utvrdi da to preduzeće "ne obavlja delatnost od opšteg interesa". Zakon o energetici, koji određuje delatnosti od opšteg interesa u ovoj oblasti, donet je još 2014, a poslednji put menjan 2021, tako da je ostalo nejasno po kom pravnom osnovu i iz kojih razloga se promene, ako su zasnovane na tom zakonu, vrše tek u aprilu 2023. Štaviše, stručne službe EPS-a su, kako se može videti iz izveštaja sa sednice NO, iznele stav da da je EPS i dalje obavezan da primenjuje Zakon o javnim preduzećima.

Izbor direktora 

Ubuduće, ni direktor ni članovi Nadzornog odbora EPS-a neće imati status javnih funkcionera, što znači da neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, iako će raspolagati javnim sredstvima veoma velike vrednosti (365.105.090.000 dinara, odnosno oko 3,1 milijarde evra, prema podacima iz izmenjenog osnivačkog akta), podsećaju iz TS u saopštenju. Više neće postojati obaveza da se direktor bira na konkursu. Tu zakonsku obavezu Vlada Srbije ni u proteklih devet godina (nakon smene Aleksandra Obradovića) nije poštovala. Inače, promena statusa preduzeća nije bila prepreka da se obaveza sprovođenja konkursa propiše novim Statutom.

 Na ovu činjenicu su imali primedbe stručne službe EPS-a, navodi Minić.

Bloomberg

 

"Država se podsmeva sistemskoj profesionalizaciji, a onda zagovara neku korporativizaciju kroz nezakonite akte. Mi 11 godina nakon usvajanja Zakona o javnim preduzećima koji propisuje izbor direktora na konkursima imamo 17 od 34 preduzeća na koja je to trebalo da se primeni, koja jedan jedini dan nisu imala direktora izabranog na javnom konkursu. Imamo 18 konkursa iz 2017. godine koji se nisu okončali do danas, od toga 13 od tih 18 su poklopili konkurse iz 2013, 2015. i 2016. godine, koji takođe nisu okončani. Po ovom statutu Nadzori odbor će regulisati stimulaciju za profesionalce u kompaniji", još su neke od zamerki koje registruje Minić.

Minić kaže da se kao genijalno rešenje predstavlja dolazak profesionalaca iz Norveške. "Mi smo svojevremeno dali na upravljanje Sartid i do dana današnjeg nismo videli ugovor po kojem je dat na upravljanje i kolika je šteta uopšte napravljena davanjem firme na upravljanje US Steelu i kontroverznom biznismenu. 

Međunarodni monetarni fond (MMF), sa kojim je Srbija u više navrata radila u okviru i stendbaj i aranžmana iz predostrožnosti na uređenju privrede i ekonomije zemlje više od 15 godina je upozoravao vlast u Srbiji da je status vršioca dužnosti za vodeće ljude kompanija u zemlji nešto što treba promeniti.

"Tu postoje interesi koji su veći i od naših primedbi, niti imaju veze sa MMF-ovim zahtevima. Ne zaboravimo, po ovom zakonu treba da se transformiše 270 preduzeća u kojima država ima vlasništvo na koje se primenjuje Zakon o javnim preduzećima, ne govorimo samo o ovih 34 na koje se primenjuje taj zakon. Ona na koja se primenjuje taj zakon su nekako u fokusu interesovanja, obavljaju i nekakve delatnosti od opšteg interesa. Ako se stvari ovako nastave, mi ćemo imati divlji zapad sa postupanjem preduzeća u državnom vlasništvu pod nekakvom maskom korporativizacije i boljeg upravljanja", kaže Minić.

Privatizacija

Minić kaže da ne bi ulazio u spekulacije da li to ima veze sa viđenim kupcima, ali da on nema tih informacija i dodaje da ovde za zaključivati na osnovu logike, to je uzaludan posao. Kao dodatni problem pominje da ne dobijamo bilo kakvo obrazloženje racionalno - šta je to što će se i na koji način unaprediti.

Kada se pogleda, neke odluke Statuta su kontradiktorne, navodi Minić.

"Imate transformaciju u akcionarsko društvo, imate pravo da emitujete akcije, i onda imate praktično zakucano da imate jednog akcionara i da vam ne treba nikakva skupština društva, nego vam treba jedan predstavnik tog jednog akcionara. Znači da nije planirano da se izađe na berzu, da se dokapitalizuje eventualno na taj način prodajom jednog dela kapitala. S druge strane, što se tiče procene ne mora ništa da znači ta procena iz statuta, za slučaj da se ide u prodaju, onda bi se radila neka nova procena. U krajnjoj liniji, mogli bismo se nadati da će onda u ovoj transformaciji da se onda možda pregovara, ali i da se ide na prodaju preko berze", kaže Minić.

Kada je reč o javnim nabavkama, EPS će izgubiti status "javnog naručioca", tako da neće imati opštu obavezu sprovođenja nabavki na osnovu zakona, već samo u vezi sa pojedinim delatnostima. EPS više neće biti podvrgnut nadzoru ministarstva privrede ili bilo kog drugog ministarstva. Smanjiće se i transparentnost, jer EPS više neće objavljivati program poslovanja i tromesečne izveštaje o njihovoj realizaciji. Takođe, EPS više neće imati ograničenja da troši sredstva za donacije i sponzorstva, što širom otvara nove kanale za politički dirigovano rasipanje javnih resursa, navode iz ove organizacije.