Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završili su posetu Srbiji, a zaključci se, pored borbe sa rastom cena, ponovo tiču stanja u energetskom sektoru Srbije.
"Energično sprovođenje programa strukturnih reformi usmerenih na reforme energetskog sektora od ključnog je značaja za rešavanje pitanja ranjivosti Srbije i podršku dugoročnom rastu", navodi se u saopštenju međunarodne organizacije, kao jedan od četiri glavna zaključka.
Potrebno još stezanja
Inflacija i neizvesnost su i dalje na visokom nivou, a zvaničnici MMF-a su zbog toga srpske monetarne vlasti pozvali na nastavak pooštravanja monetarne politike i suzbijanje rasta cena.
Opširnije
NBS: Završeni razgovori sa MMF-om, srpska privreda pokazala otpornost
Srpska privreda je pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima, ocenjeno je u razgovoru sa misijom MMF-a.
05.04.2023
MMF završava prvu reviziju aranžmana, inflacija izazov
Plan investicija energetike uskoro pled Vladom
03.04.2023
Povišice u EPS-u pojele povećanja cene struje
Ranija povećanja cene struje pojela su prekomerna povećanja plata u EPS-u, ocenio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
29.03.2023
Ko je novi šef Misije MMF-a koji je Srbiji odmah preneo jasnu poruku
Srbija je krajem 2022, gotovo neprimetno, dobila novog šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda Donala McGettigana.
14.03.2023
Iz MMF-a očekuju da će ukupna stopa inflacije (16,1 odsto u februaru) uskoro početi da pada, i dodaju da će pad biti osetniji "kako budu počeli da se osećaju efekti restriktivnijih politika, kao i efekti baze u vezi s energijom i hranom". Prema njihovim projekcijama, inflacija će se u željeni raspon od 1,5 do 4,5 odsto vratiti do 2024. godine. Iz NBS su projekciju postavili nešto optimističnije, pa očekuju da će se rast cena u okvire cilja vratiti sredinom 2024. godine, i da će se stopa inflacije prepoloviti do kraja 2023.
Za vraćanje inflacije u okvire cilja biće potrebno još stezanja, i dodatna podizanja referentne kamatne stope, navodi se u saopštenju. Prema očekivanjima analitičara Bloomberg Adrije, NBS će se kasnije u toku dana odlučiti za podizanje od četvrtine procentnog poena.
"Fiskalna konsolidacija treba da nastavi da igra važnu komplementarnu ulogu u obuzdavanju inflacije, kao i u izgradnji bafera", dodaje se.
Neizvesnost i geopolitika
Kao i u slučaju država u regionu, vlada velika neizvesnost u pogledu ekonomskih izgleda Srbije.
Kako navode zvaničnici MMF-a, ova neizvesnost "proizlazi iz razvoja geopolitičke i energetske situacije, neizvesnosti u vezi s rastom trgovinskih partnera, još uvek izazovnog inflatornog okruženja i nepovoljnih trendova na globalnom finansijskom tržištu".
S druge strane, navode da bi Srbija mogla da ima koristi od dolaska kvalifikovane radne snage i preseljenja preduzeća, kao i daljeg trenda izmeštanja poslovanja u obližnje zemlje (engl. nearshoring).
Energetika u fokusu
U prvoj reviziji u okviru stendbaj aranžmana posebna pažnja usmerena je na energetiku. Iz MMF-a su ponovo ukazali na duboko ukorenjene slabosti energetskog sistema Srbije, i upozorili da su za obezbeđivanje energetske bezbednosti potrebne sveobuhvatne reforme.
Dan ranije je iz Ministarstva rudarstva i energetike saopšteno da Elektroprivreda Srbije (EPS) menja pravnu formu i da od sada neće poslovati kao javno preduzeće, već kao akcionarsko društvo u 100-procentnom vlasništvu države.
MMF ocenjuje da u Srbiji postoje velike potrebe za investiranjem jer se godinama nije dovoljno ulagalo u energetski sistem.
"Važno je da se do kraja maja, kao što je dogovoreno u okviru programa, dovrši i usvoji plan ulaganja za energetski sektor, sa prioritetima i u potpunosti definisanim troškovima, kao i sa projektima koji će povećati energetsku bezbednost, stabilizovati proizvodnju električne energije i očuvati energiju", navodi se u saopštenju.
Zvaničnici su pozdravili transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo i dodali da "jačanje upravljanja u energetskim preduzećimau državnom vlasništvu od ključne važnosti".
Otpornost na zadovoljavajućem nivou
Pored pomenutih ranjivosti, srpska ekonomija je pokazala otpornost uprkos nepovoljnim okolnostima, ocenjuju iz MMF-a.
U izveštaju se dodaje da su fiskalni rezultati za 2022. bili bolji od očekivanih uprkos visokim cenama hrane i energije, usporenom rastu privreda trgovinskih partnera Srbije, kao i pooštravanju finansijskih uslova u svetu.
Prema očekivanjima MMF-a, bruto domaći proizvod Srbije će u ovoj godini biti uvećan za dva odsto, dok će u sledeće dve godine biti za po jedan procentni poen viši.
"Program strukturnih reformi dobro napreduje. Sporazum na nivou tima podleže odobrenju Izvršnog odbora MMF-a, koji bi trebalo da razmotri ovu reviziju u drugoj polovini juna. Oko 203 miliona evra (163,7 miliona u specijalnim pravima vučenja) postalo bi dostupno nakon sastanka Odbora, čime bi ukupan iznos isplata u okviru programa iznosio oko 1,2 milijarde evra", piše u saopštenju.