Srbija je krajem prošle godine, gotovo neprimetno, dobila novog šefa Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Donala McGettigana. Svoj prvi javni nastup u zemlji iskoristio je da pošalje vrlo jasnu i direktnu poruku ovdašnjoj javnosti da će cena energije poskupeti. Sem ove, McGettigan je dirnuo u još jednu (s tim povezanu) bolnu tačku - sektor javnih preduzeća. Iako nije kazao ništa sa čim ovdašnji poznavaoci prilika u energetskom sektoru nisu već upoznati, govor šefa Misije MMF-a opomenuo je da se planirano mora uraditi.
Naime, na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu on je poručio da će niske cene energenata u Srbiji morati da se povećaju, a energetski sektor transformiše. Dodao je da su u fokusu dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF-om energetika, potrebe budžeta i fiskalna politika, a to podrazumeva i da niske cene energenata moraju da nastave da idu nagore.
Ključna reč - promene
Podsetio je da je Srbija bila među prvim zemljama koje su kroz niske cene energenata pomagale ranjivim kategorijama stanovništva, ali je naglasio i da je sada vreme za promene. "Te promene, osim povećanja cena energenata znače i promene u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije (EPS), koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu", rekao je McGettigan. Ocenio je da se EPS našao u lošem položaju zbog lošeg upravljanja njime.
Reforme EPS-a, ali i drugih javnih preduzeća, prvenstveno Srbijagasa, nisu tema od juče. Loše poslovanje ove dve kompanije od početka energetske krize do sada je koštalo građane Srbije oko 2,4 milijarde evra. U planu je da se iz budžeta ove godine za pokrivanje njihovih rupa izdvoji još oko 700 miliona evra. Prema procenama Fiskalnog saveta, Srbijagas je lakši slučaj u odnosu na EPS i mogao bi pre da ispliva iz krize, a više o toj temi možete pročitati u posebnom tekstu.
Kada je reč o poskupljenju energije, treba podsetiti da se Srbija - baš u okviru aranžmana s MMF-om - obavezala da će električna energija poskupeti u tri navrata.
"Želim da naglasim da reforme energetskog sektora u okviru aranžmana SBA daleko prevazilaze puka prilagođavanja tarifa. One uključuju planiranu strategiju reformi u EPS-u, plan energetskih investicija s definisanim prioritetima, kao i novu strategiju razvoja energetike, što će pomoći u unapređenju energetske bezbednosti Srbije i postavljanju temelja za zelenu tranziciju", napisala je nedavno u komentaru za naš portal Yulia Ustyugova, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
Ko je McGettigan?
Stendbaj aranžman odobren je u decembru prošle godine, istog meseca kada je McGettigan postavljen za šefa Misije MMF-a u našoj zemlji. Na sajtu Kopaonik biznis foruma navodi se da je takođe šef Misije u Turskoj i Sloveniji. U okviru dosadašnjeg angažovanja u Fondu, bio je uključen u rad na politici i finansiranju te institucije.
Pre MMF-a, McGettigan je radio u Centralnoj banci Irske i predavao na Univerzitetskom koledžu u Golveju. Takođe je radio za dva hedž-fonda, fokusirana na tržišta u razvoju, u Londonu. Tržišta u razvoju generalno su polja na koja je usmeren u profesionalnom smislu.
Na sajtu MMF-a nema detaljnijih biografskih podataka o njemu, niti saopštenja o njegovom angažovanju u Srbiji.
Osim o energetici, McGettigan je na Kopaniku govorio o potrebi za novim propisima u vezi sa poslovanjem malih i srednjih preduzeća, povećanju nezavisnosti državnih kompanija i strožim merama monetarne politike. Podsetio je da program Srbije i MMF-a podrazumeva i ograničenja fiskalnog deficita, te ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i penzija.
Da ne bude sve crno, ocenio je i da je Srbija proteklih godina ostvarila odlične rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, prilivu stranih direktnih investicija, povećanju stope zaposlenosti i smanjenju stope nezaposlenosti. Naglasio je da je finansijska konsolidacija bila impresivna, jer se od velikog deficita stiglo do suficita.
Kao pozitivne korake Srbije McGettigan je naveo i smanjenje javnog duga u prethodnih šest godina, poboljšanje strukture duga, kao i povećanje deviznih rezervi.