Mogu li EPS i Srbijagas od kočničara da postanu pokretači privrede

Loše poslovanje Elektroprivrede Srbije (EPS) i Srbijagasa od početka energetske krize do sada je koštalo građane Srbije oko 2,4 milijarde evra. U planu je da se iz budžetske kase ove godine za pokrivanje rupa u njihovom poslovanju izdvoji još oko 700 miliona evra.

To znači da bi ukupan budžetski trošak gubitaka EPS-a i Srbijagasa tokom energetske krize mogao biti između tri i 3,5 milijardi evra, ukazao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

U prezentaciji pripremljenoj za Kopaonik biznis forum, Petrović je naveo i da je ukupan fiskalni deficit Srbije u 2022. bio 1,9 milijarde evra, što je oko 3,1 odsto BDP-a.

 

Ovo ukazuje da su dva najveća državna energetska preduzeća u zemlji veliki teret za budžet, i umesto da pokreću privredu, oni sve više postaju njeni kočničari.

Fiskalni savet ukazuje i da država ovim preduzećima ne pomaže samo davanjem novca direktno iz budžeta, već se garantuje i zaduživanje Srbijagasa. Fiskalni savet ne navodi informacije da li država to isto čini i kada je reč o EPS-u, ali prema ranijem pisanju Bloomberg Adrije, država će vraćati i kredite EPS-a.

Pročitajte više: EPS od EBRD-a čeka odobrenje kredita, a građani novi teret

Povećanje cene struje i gasa smanjiće fiskalni deficit, ali neće rešiti problem

Fiskalni savet procenjuje da će se javne finansije najverovatnije stabilizovati narednih godina povećanjem cena struje i gasa za građane i privredu.

Podsetimo, od januara ove godine cena struje veća je za osam odsto za domaćinstva, a Fiskalni savet navodi da se očekuje povećanje cene struje u maju za još osam odsto.

Depositphotos

Kada je reč o gasu, cena je povećana i za domaćinstva, i za privredu od januara za 11 odsto, a Fiskalni savet očekuje još nekoliko povećanja do kraja i početkom sledeće godine - po 10 odsto u maju i novembru 2023. i još 10 odsto u maju 2024.

"Nakon ovih povećanja neće više biti tolikih budžetskih troškova", smatra Fiskalni savet, a navodi Petrović u prezentaciji. Međutim, ističu da povećanje cena neće rešiti probleme u ovim energetskim preduzećima.

Inflacija visoka i pored kontrole cene energenata

Iako je država prošle i ove godine odlučila da poveća cene struje i gasa, to je bilo daleko manje od onoga koliko su povećavale zemlje u Evropi. Fiskalni savet navodi da su, na primer, zemlje Centralne i Istočne Evrope (CIE) povećale cene struje za domaćinstva za 25 odsto, a gasa za 60 odsto. Tvrde da su poskupljenja za privredu bila višestruko veća.

 

Zbog toga iz ovog saveta tvrde da je odlaganje poskupljenja energenata bila loša ekonomska politika iz tri razloga:

- plaćena je ogromna cena od 2,4 milijarde evra iz budžeta, a nastaviće se i u 2023. godini;

- Srbija ipak neće izbeći slična povećanja cena struje i gasa kao u CIE, jer te više cene stižu tokom ove godine;

- zbog toga bi inflacija u Srbiji mogla da traje duže nego u drugim zemalja.

I analiza analitičara Bloomberga Adrije ukazala je da inflacija usporava svuda u regionu osim u Srbiji.

Bloomberg Adria

Pročitajte više: Analiza BBA: Brzi pad inflacije u regionu nije na vidiku

Šta je lek za ozdravljenje Srbijagasa

Srbijagas je, prema procenama Fiskalnog saveta, lakši slučaj u odnosu na EPS i mogao bi pre da ispliva iz krize.

Fiskalni savet ukazuje da je najveći problem Srbijagasa nedovoljna prodajna cena gasa na domaćem tržištu. "Gas se trenutno nabavlja iz uvoza po višoj ceni nego što se prodaje na domaćem tržištu – to je osnovni uzrok ogromnih gubitaka Srbijagasa."

Zbog toga kažu da je snažno povećanje cene gasa opravdano jer će smanjiti fiskalni deficit, a neće ugroziti konkurentnost domaće privrede. Smatraju da konkurentnost domaće privrede neće biti ugrožena jer je cena gasa za privredu u zemljama CIE već porasla skoro tri puta u odnosu na pretkrizni nivo.

Pored povećanja cena, za Srbijagas je važna i naplata potraživanja, ukazuje Fisklani savet i upozorava da ne sme da se ponovi period od 2008. do 2014, kada je Srbijagas naplaćivao svega 60 odsto isporučenog gasa.

U Srbijagasu je važno rešiti i strateške probleme, navodi Fiskalni savet, kao što su povećanje gasnih skladišta i diverzifikacija gasa.

Za oporavak EPS-a potrebne investicije od 10 milijardi evra

Za razliku od Srbijagasa, niska prodajna cena nije ni jedini ni glavni problem EPS-a, ukazuje Fiskalni savet.

Pre svega, EPS-ova proizvodnja je urušena lošim upravljanjem, naročito u poslednjih nekoliko godina pred krizu. Fiskalni savet ukazuje da je proizvodnja u 2022. bila manja u odnosu na 2013. (kada je EPS imao najveću proizvodnju) za oko 15 odsto.

EPS

Ističu i da za EPS ne predstavlja problem samo loša hidrologija, već sistemski trend proizvodnje. To potkrepljuju podatkom da je proizvodnja 2022. bila manja za 2,5 odsto čak i u odnosu na 2014, kada su bili poplavljeni kopovi u Kolubari.

Rešenja za EPS, prema Fiskalnom savetu:

1. Kratkoročno – investicije u oporavak proizvodnje (novi rudnici):

- početak eksploatacije kopa Radljevo;

- kupovina nove opreme.

Ističu da se ovo neće završiti pre 2025. i da će Srbija i u narednim godinama zavisiti od uvoza električne energije i uglja kako bi zadovoljila 10 do 15 odsto potrošnje

2. Duži rok – snažno investiranje u energetsku tranziciju:

- smanjenje proizvodnje uglja je važno zbog najavljenih dodatnih taksi EU na proizvode iz Srbije povezane sa visokom emisijom CO2;

- EPS je trenutno ubedljivo najveći pojedinačni zagađivač u Srbiji i veliki broj prevremenih smrti nastaje zbog zagađenja vazduha.

3. Fiskalni savet navodi da su EPS-u potrebne investicije vredne više od 10 milijardi evra u narednih 10 do 15 godina koje će znatnim delom finansirati EPS povećanjem struje, ali verovatno uz pomoć države.

4. Najvažnije pitanje koje Fiskalni savet postavlja jeste: "Da li će EPS biti sposoban da sprovede takve investicije?" Zato iz ovog saveta naglašavaju da velike probleme predstavljaju manjak stručnjaka, sporni tenderi, parazitska preduzeća i korupcija. Sve ovo, kako navode, mora biti iskorenjeno kako bi EPS postao zdravo, uspešno i profitabilno preduzeće.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar