Poslednjih nekoliko grejnih sezona, kada su termoelektrane i toplane u većem pogonu, Srbija gotovo redovno zauzima neko od prvih desetak mesta po zagađenosti vazduha u svetu, a nije slučajnost ni da je neslavni rekorder.
Pritisak javnosti o ovom sve većem problemu po zdravlje ljudi uticao je na to da Vlada Srbije sredinom decembra prošle godine usvoji Program zaštite vazduha za period 2022 - 2030. godine.
Iako i u programu otvoreno piše da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane i toplane (čitaj Elektroprivreda Srbije (EPS)), mera koju srpski zvaničnici najviše ističu iz ovog programa jeste subvencionisanje zamene starih dizel vozila novim.
Opširnije
Srbija planira ulaganja od 2,6 milijardi evra za bolji vazduh
Vlada Republike Srbije usvojila je strateški plan zaštite vazduha, dok se sve češće dešava da upravo Beograd završi na samom vrhu lista najzagađenijih gradova u svetu.
08.12.2022
Srbija godinama s jeseni očekuje vetar da rastera zagađenje
Prekomerno zagađenja vazduha je zbog toplana manje snage i individualnih ložišta
14.10.2022
EPS i DRI u klinču zbog podataka o zagađenju reke Save
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) demantuju da su oni najveći generator industrijskih otpadnih voda u Srbiji.
03.02.2023
U programu nema konkretnih mera u vezi sa smanjenjem zagađenja vazduha koja dolaze iz pravca termoelektrana i toplana. Te mere su uglavnom smernice za industriju prepisane iz evropskih direktiva i regulativa, za koje se tvrdi da će biti sprovedene, ali bez naglašene politike kažnjavanja.
Zato se nameće pitanje da li je država zaista sazrela da stane na put zagađenju vazduha koje godišnje odnese nekoliko hiljada života.
Koliko nas EPS zagađuje
Iako srpski zvaničnici u javnosti sve više aktuelizuju meru o zameni starih automobila novim da bi se smanjilo zagađenje vazduha, koja će početi da se primenjuje tek 2024, podaci pokazuju da Srbija ima veće zagađivače vazduha od automobila.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, najveći zagađivač vazduha u 2020. u Srbiji bile su termoelektrane, tačnije EPS.
Emisije oksida sumpora najviše ispušta proizvodnja električne i toplotne energije, čak 91 odsto. Emisije azotnih oksida takođe najviše ispuštaju termoelektrane - 42 odsto, a zatim drumski saobraćaj - 38 odsto. Čestice PM10 najviše potiču iz toplana i individualnih ložišta - čak 65 odsto, a iz drumskog saobraćaja devet odsto. Kada je reč o česticama PM2.5, najviše ih ispuštaju takođe toplane i individualna ložišta, a drumski saobraćaj u ukupnom zagađenju čini osam odsto.
Kakav je plan države za subveniconisanje automobila
Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poručuju da će građani koji se odluče da nabave vozila s "euro 6" motorom, a voze ona sa "euro 1", "euro 2" ili "euro 3" motorom, moći da dobiju suvenciju od države.
Konkretno, subvencije će iznositi 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, 2.500 evra za kupovinu lakih kamiona, koji ne prelaze 12 tona, i 2.900 evra za kupovinu autobusa.
Za ovu namenu država će od 2024. do 2026. godine izdvojiti 102 miliona evra.
Ministar Goran Vesić tvrdi da će ovaj program smanjiti zagađenje vazduha, s obzirom na činjenicu da u Srbiji ima oko 2,8 miliona registrovanih vozila, što je za milion više nego pre 10 godina, kada ih bilo 1,8 miliona.
"To znači i veće zagađenje, jer je od 2015. do 2022. u Srbiju uvezeno 1.255.000, od čega oko 350.000 sa motorima 'euro 3'", rekao je on.
Programom je predviđeno da od 2024. do 2026. godine tako bude uklonjeno ukupno 140.000 starih vozila.
Kako će uklanjanje 140.000 starih vozila spasti ljudska pluća
U programu se navodi da najpogubniji uticaj na zdravlje ljudi imaju PM2.5 čestice, koje u Srbiji 80 odsto emituju toplane i individualna ložišta, a drumski saobraćaj samo osam odsto.
I u samom dokumentu piše da posledice zagađenosti vazduha godišnje dovedu do 11.000 slučajeva prevremene smrti, da se godišnje beleži skoro 14.000 hospitalizacija, a registruje se i 22.000 novih slučajeva bronhitisa kod dece.
EPS i najveći zagađivač vode, ukazala DRI
"EPS je najveći zgađivač vodotokova. Godišnje se u Srbiji ispusti 3,8 milijardi kubnih metara otpadnih industrijskih voda, 3,5 milijardi otpada na EPS, a skoro 70 odsto od toga na termoelektrane 'Nikola Tesla A i B'", upozorili su nedavno iz Državne revizorske institucije (DRI).
Poručuju da EPS nije izgradio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda TENT-a B, pa se one ispuštaju bez prečišćavanja u Savu i rizik su po životnu sredinu.
Državni revizori su u izveštaju o "Upravljanju industrijskim otpadnim vodama" naveli da EPS, odnosno TENT A i TENT B nije kontinuirano ispitivao parametre kvaliteta otpadnih voda i njihov uticaj na okolinu.
EPS
Međutim, iz EPS-a su demantovali ove tvrdnje DRI-a, uz navode da je izveštaj nepotpun i da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save.
"EPS obaveštava javnost da se kvalitet površinskih i podzemnih voda u okolini Termoelektrane "Nikola Tesla B" prati redovno, od 1983. godine, u okviru Programa kontrole površinskih i otpadnih voda Ogranka TENT, a praćenja rade ovlašćene institucije i interne službe", rekli su iz ovog javnog preduzeća.
Analize, kako tvrde u EPS-u, ukazuju na to da rad TENT B ne utiče na kvalitet reke Save i da je kvalitet reke uzvodno i nizvodno od termoelektrane u dobrom ekološkom statusu.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", otpadne vode su jedan od glavnih zagađivača površinskih i podzemnih voda, koje čine prirodni izvor vode za piće.
.webp){kind=icon}