Bez jake energetike nema ekonomskog razvoja Srbije

U narednih šest godina nova vlada Srbije planira da uloži 12 milijardi evra u oblasti energetike. "Apsolutni prioritet u mandatu nove vlade biće energetika, odnosno, nova energetska politika", rekla je premijerka Ana Brnabić, čitajući ekspoze.

Kako će država obezbediti ovaj novac, građanima nije objašnjeno, ali zasad je poznato da su državni zvaničnici već počeli da traže pomoć od dve najvažnije međunarodne institucije.

Naime, tokom sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbija je tražila stendbaj aranžman od 2,45 milijardi evra. To je potvrdila premijerka Brnabić i obrazložila da bi taj novac služio kao dodatna budžetska podrška i za kapitalne infrastrukturne projekte. Važan deo tog aranžmana bilo bi i jačanje Elektroprivrede Srbije (EPS).

Pored toga, Vlada Srbije vodi pregovore sa Svetskom bankom o novom zaduživanju većem od pola milijarde evra, za unapređenje budžetskog sistema, ulaganje u zelenu energiju i reformu finansijskog menadžmenta.

Međutim, do 12 milijardi zafaliće još novca, pa će, po svemu sudeći, Srbija morati da nastavi da se zadužuje kako bi energetski sektor vratila na noge. Energetski stručnjaci često u javnim obraćanjima ukazuju da se o energetskom sistemu u zemlji decenijama nije vodilo računa, da su pojedini blokovi stari više od pola veka, da nisu održavani na pravi način, a da ulaganja gotovo nije ni bilo. U Srbiji u poslednjih 30 godina nije izgrađena nijedna velika termoelektrana ni hidroelektrana i ceo sistem živi na onome što je postavljeno još u vreme bivše Jugoslavije.

A kad se obezbedi novac, gde ga uložiti?

Na javnoj diskusiji koju su organizovali Centar za lokalnu samoupravu i Savez energetičara poručeno je da je stanje u energetskom sektoru zabrinjavajuće i da takav energetski sistem neće moći da podrži dalji ekonomski razvoj zemlje i privlačenje novih investicija.

I ne samo to. EPS u ovakvom stanju samo predstavlja opasnost za srpski budžet. Časopis "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) nedavno je objavio da je EPS u 2021. rapidno pogoršao sve svoje bilansne pozicije u odnosu na 2020, pa je učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjeno sa 2,23 odsto na 1,38 odsto.

I viši ekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović rekao je nedavno za Bloomberg Adriju da će do kraja godine srpski budžet doživeti udar zbog pomoći državnim energetskim preduzećima.

"Do kraja godine očekuje se značajniji udar na budžet, jer ćemo verovatno morati da pomažemo javna preduzeća iz oblasti energetike - Srbijagas i EPS. Oni će morati da uvoze ogromne količine energenata, i to po znatno većim cenama nego prethodnih godina", izjavio je Šestović.

Energetski stručnjak Nikola Rajaković, koji je govorio na javnoj diskusiji, predlaže novoj vladi i novoj ministarki rudarstva i energetike Dubravki Đedović da planirani novac u energetiku najpre ulože u ono što najbrže može biti izgrađeno, a to su, kako navodi, solarne elektrane i vetroelektrane. Pored toga, predlaže i projekte u oblasti geotermalne energije, kojom je Srbija, kako ističe, izuzetno bogata, a o čemu je Bloomberg Adria pisala.

Pročitajte više:

Oaza geotermalne energije u Srbiji nedovoljno iskorišćena zbog politike

Čekamo na daleki ruski gas, a vredan resurs je ispod nas

Medija centar

Rajaković navodi da su važni i projekti u oblasti biomase, biogasa i malih hidroelektrana. Važno je, dodaje, i da se dovrše zakonske regulative koje bi omogućile privatna ulaganja u obnovljive izvore energije, o čemu je Bloomberg Adria takođe pisala.

Pročitajte više:

Prve aukcije za otkup struje iz OIE bi propale zbog niske cene

Isplativost solarnih panela lutrija - može biti za pet, a i za 12 godina

Rajaković naglašava da je važno i da se u energetskom sektoru postave kadrovi koji imaju znanja, da ti kadrovi budu postavljeni na svim nivoima i da budu dobro plaćeni za svoj posao.

Na skupu su energetski stručnjaci poručili da je energetika sektor koji zahteva ozbijno i dugoročno planiranje, i da tu nema brzog, jednostavnog i jeftinog rešenja.

Tehnički direktor SEEPEX Dejan Stojčevski takođe je stava da vlada najpre počne sa ulaganjem u obnovljive izvore energije, jer za nove termoelektrane i prvu nuklearnu elektranu "nemamo vremena". Zalaže se za povećanje energetske efikasnosti, kao i za promenu tarifnog sistema koja će raditi po principu satne tarife, za šta su, podseća, potrebna nova, pametna brojila sa kojima država odugovlači.

Ostale alternative za Srbiju 

Profesor FEFA Univerziteta Goran Radosavljević smatra da su rešenja za Srbiju, kada je pre svega reč o struji, izgradnja novih hidroelektrana, a prva u nizu je Đerdap tri, pa čak i novih termoelektrana. Smatra da država treba da odblokira mogućnost ulaganja građana i privrede u obnovljive izvore energije.

Naftu, dodaje Radosavljević, Srbija može da kupuje na tržištu kao i do sada preko JANAF-a, a koja neće biti ruska. Kada je reč o gasu, dokle god Turski tok funkcioniše, Radosavljević ističe da je Srbija sigurna, ali navodi da je alternativa potrebna. Ta alternativa je povezivanje na grčki LNG terminal Aleksandropolis, kojim bi u Srbiju stizao gas iz Azerbejdžana.

Veza LNG terminala u luci Aleksandropolis sa Srbijom trebalo bi da bude gasna interkonekcija Niš - Dimitrovgrad, čija je izgradnja između Srbije i Bugarske počela prvog februara.

Za Srbiju bi, kako kaže, veoma značajno bilo i makar 20 odsto učešća u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu. "Gradiće se u region još jedna ili više nuklearki. Hrvati i Slovenci razmatraju o tome, Bugari, Mađari već grade nuklearku, ona je isfinansirana ruskim novcem, ne znam da li tu ima prostora za nas. Ako ima prostora, bilo bi dobro. Problem je što su se Mađari ovim projektom vezali za Ruse pa tu mogu nastati potencijalni problemi."

Koje projekte je spomenula premijerka u ekspozeu?

Od većih projekata premijerka je spomenula izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, koji je, inače, u završnoj fazi. Zatim, spomenula je izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske, koja će biti alternativna ruta za dotok gasa, a koja je počela prvog februara ove godine i koja je, takođe, u završnoj fazi.

Spomenula je još jedan od projekata u izgradnji, a to je hidroelektrana Buk-Bijela u Bosni i Hercegovini. On će, kako je rekla, za srpski elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 megavata.

Bloomberg

"Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap tri, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti", rekla je Brnabić o novim projektima.

Istakla je da će morati da se radi i na izgradnji naftovoda, kako bi se i tu diverzifikovali izvor i rute snabdevanja. Prema njenim rečima, Srbija će zato u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj. "I ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće vlade", rekla je Brnabić. Međutim, stručna javnost otvorila je pitanja oko toga koliko je taj projekat realan, isplativ i održiv, o čemu je Bloomberg Adria pisala.

Pročitajte više: Zašto spajanje Srbije sa Družbom nije održivo