Bečki institut: Srbiju čekaju mirna zima, manji BDP i viša inflacija

Srbija će predstojeću zimu podneti bez preterano velikih posledica po privredu, ali će rast bruto domaćeg proizvoda umnogome zavisiti od pozicije koju država zauzme u pogledu Rusije, navodi se u izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Ekonomisti tog institutta su prognoze privrednog rasta za Srbiju smanjili kako za 2023, tako i za 2024. godinu.

"Zemlja bi trebalo da kraj zime dočeka bez većih problema, ali rezultati na srednji rok ostaju neizvesni i zavisiće u najvećoj meri od toga kako će se zemlja pozicionirati u odnosu na Rusiju", navodi se u izveštaju objavljenom u petak.

Privredni rast ove godine 3,6 odsto

Srpska privreda će tako rasti za 3,6 odsto ove godine, predviđaju iz instituta, a ovakva projekcija je navedena i u prethodnom izveštaju, objavljenom u aprilu.

Prognoze za sledeću i 2024. godinu su smanjenje za 1,5 i 0,7 procentnih poena, pa analitičari očekuju rast od 1,9 odsto u godini koja nam predstoji, i rast od 2,7 odsto u 2024. godini.

Sa koje stolice će Srbija ustati?

Kao što se navodi samom izveštaju, privredni rast Srbije će umnogome zavisiti od njene spoljne politike, rekao je istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović. "Ne bih čak ni rekao da Srbija trenutno sedi na dve stolice, već da je mnogo bliža Rusiji", navodi Jovanović za Bloomberg Adriju.

Srbija zasada ne plaća cenu bliskih odnosa sa Rusijom, tvrdi Jovanović, i dodaje da se jedino ekonomsko pomeranje može videti u manjem obimu stranih direktnih investicija iz Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. "Svakako je rano da donosimo zaključke čega je ovo posledica, ali bi jedno objašnjenje mogli da bude to da zapadne kompanije izbegavaju Srbiju zbog promene njene slike u međunarodnoj zajednici", rekao je Jovanović.

Susret predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu 2019. godine / Bloomberg Mercury

U slučaju da Srbija zadrži bliske odnose sa Rusijom, možemo očekivati rast BDP-a od 1,9 odsto ili nešto gori scenario za 2023. godinu, dok bi okretanje od Rusije značilo nešto bolji privredni rast od navedenog u godini koja nam predstoji, navodi Jovanović.

On je takođe dodao da bi se posledice i jedne i druge odluke osetile tek kasnije, na srednji i duži rok, što bi značilo od 2024. godine i nadalje. "Stvari trenutno izgedaju kao da bi Srbija mogla da napravi otklon od Rusije", ocenio je Jovanović.

Prognoze inflacije pomerene naviše

Za razliku od privrednog rasta, rast cena u Srbiji će biti veći u odnosu na projekcije iz prethodnog izveštaja. Harmonizovani indeks cena će tako u ovoj godini iznositi 11 odsto, dok će u sledeće dve godine usporiti na osam i četiri odsto, tim redom. Navedene brojke su pomerene sa 10, šest, i četiri odsto, koliko je predviđano proletos.

Za inflaciju će, kao i u ostalim zemljama koje su obuhvaćene analizom, najzaslužniji biti rast cena energenata, ali i hrane, navodi se u izveštaju.

"Stopa inflacije je u svim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope osim u Albaniji dostigla dvocifrenu vrednost i ne postoje znaci da će se rast cena usporiti", pišu autori. Centralni bankari će i dalje podizati kamatne stope, ali će to pre osetiti privreda, nego potrošači, dodaju.

U regionu u sredini

U poređenju sa drugim državama Adria regiona, Srbija će se naći na sredini liste, ako se posmatra privredni rast u godini pred nama. Tako ekonomisti sa bečkog instituta predviđaju da će bruto domaći proizvod Hrvatske rasti za 2,5 odsto u 2023, nakon čega slede Srbija i Slovenija sa identičnim napretkom od 1,9 odsto.

Privreda Bosne i Hercegovine će rasti tempom od 1,5 odsto na međugodišnjem nivou, a Severna Makedonija će zabeležiti rast BDP od 0,6 odsto, navodi se u izveštaju.

Analitičari BBA manje optimistični

Regionalna analiza tima analitičara Bloomberg Adrije donosi drugačije podatke. Prema izveštaju analitičara, Srbija će zabeležiti manji rast nego što očekuju iz bečke institucije, dok će se BDP Hrvatske i Slovenije biti smanjen u odnosu na 2022.

U pogledu Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, analitičari Bloomberg Adrije su nešto optimističniji od ekonomista iz Austrije, pa su prognoze privrednog rasta za te dve države veće za 0,2 i 0,5 procentnih poena, respektivno.

Među razlozima za usporavanje privrede analitičari navode smanjenje potrošnje stanovništva zbog visoke inflacije, kao i sporiji rast izvoza robe.

Kada je reč o tržištu rada, analitičari primećuju da ono pokazuje relativnu otpornost s obzirom na malu ponudu radne snage, a to će, kako kaže, gurati privrednu aktivnost da ide dalje.

Do sličnih zaključaka o tržištu rada došli su i ekonomisti sa bečkog instituta, pa i oni predviđaju pad stope nezaposlenosti sa trenutnih 9,5 odsto na devet odsto u 2023. i 8,5 odsto u 2024. godini.