Nakon odličnih rezultata privreda od početka 2021. godine, zemlje Adria regiona čeka slabljenje rasta BDP-a do kraja 2022. godine, a posebno 2023, smatraju analitičari Bloomberg Adrije. Prema njihovoj prognozi, realni rast BDP-a u regionu variraće od negativnih stopa u Sloveniji i simboličnog pada u Hrvatskoj, do blagog jednocifrenog plusa u ostatku regiona.
Naši analitičari ističu dva ključna faktora koji koče ekonomsku aktivnost: dugoročnu borbu protiv izuzetno visoke inflacije i geopolitičku nestabilnost kojoj se ne nazire kraj.
"Inflacija dovodi do toga da domaćinstva menjaju svoje potrošačke navike zbog rasta troškova života. Takođe, pooštravanje centralne banke je već dovelo do povećanja troškova finansiranja, a novac će postati još skuplji tokom 2023. To utiče i na korporativne investicije jer investitori sada traže veći prinos na uložena sredstva. Još jedan faktor, geopolitika, povećala je nesigurnost u cenama i dostupnosti energenata, što će smanjiti proizvodne kapacitete u najvećim evropskim ekonomijama i samim tim dovesti do manjeg izvoza proizvođača iz jadranskih regiona koji su (in)direktno uključeni u evropske lance snabdevanja", objašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.
Opširnije
Knez: BDP u Srbiji će rasti, ali manje nego prethodne godine
U najnovijem regionalnom izveštaju tim analitičara Bloomberg Adrije analizira kako će se BDP kretati do kraja ove godine i u narednoj godini.
19.10.2022
Ukratko, izvoz roba, potrošnja domaćinstava i investicije ključni su faktori za slabiji rast BDP-a u 2023. godini.
Usporavanje srpske privrede u 2023. na 1,3 odsto
Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da će srpska privreda ove godine ostvariti rast koji će iznositi nešto ispod tri odsto, dok za iduću godinu vide usporavanje na 1,3 odsto.
Među razlozima za usporavanje privrede analitičari navode smanjenje potrošnje stanovništva zbog visoke inflacije, kao i sporiji rast izvoza robe.
Kada je reč o tržištu rada, analitičari primećuju da ono pokazuje relativnu otpornost s obzirom na malu ponudu radne snage, a to će, kako kaže, gurati privrednu aktivnost da ide dalje.
Rast izvoza će biti slabiji kao rezultat opšteg pada proizvodnje u Evropi, ukazuju analitičari uz objašnjenje da Srbija ne može da prođe neoštećena s obzirom na to da su njeni najveći spoljnotrgovinski partneri upravo članice Evropske unije.
Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju i da će se iduće godine nastaviti priliv investicija, ali mnogo sporijim tempom nego ove godine s obzirom na porast kapitalnih troškova i urušavanja investicionog poverenja na globalnom nivou.
Međutim, analitičari vide oporavak srpske privrede u 2024. godini, a njihova prognoza zasnovana je na pretpostavkama da će se lična potrošnja stanovništva povratiti, kao i da će doći do većih investicija.
Otporniji smo nego 2008.
Analitičari ističu da su ekonomije Adria regiona strukturno mnogo jače i otpornije nego tokom svetske finansijske krize 2008. godine, pa ne očekuju tako veliki pad BDP-a. "Takođe, tržište rada izgleda dovoljno snažno da deluje kao uporište, tako da ne očekujemo veće smanjenje broja zaposlenih. Pre svega zato što današnje privrede mnogo efikasnije koriste ponudu radne snage nego pre deceniju ili više", kaže naš tim analiričara.
Predviđa se da će inflacija ostati veoma visoka u 2022. godini, praćena postepenim usporavanjem u 2023. zbog visoke osnovice, povećanja kamatnih stopa od strane centralnih banaka i slabljenja domaće tražnje.
Globalne cene roba takođe padaju, uglavnom zahvaljujući oporavku ponude i slabljenju tražnje na svetskom nivou.
"Inflacija će se povećati ako se domaća tražnja na kraju pokaže otpornijom od naše pretpostavke. Drugi faktor koji bi mogao uticati na rast inflacije je moguće značajno povećanje geopolitičke neizvesnosti, što bi rezultiralo ponovnim pritiskom na rast cena roba", upozoravaju.
Kamate će i dalje rasti
Što se tiče monetarne politike, oni smatraju da će sve centralne banke ostati u režimu povećanja kamatnih stopa i očekuju da će ECB do sredine 2023. povećati stope za ukupno 225 baznih poena.
"Po našem mišljenju, Narodna banka Srbije će slediti taj primer, sa povećanjem stope od 150 baznih poena u narednih šest meseci. Narodna banka Republike Severne Makedonije će do prve polovine 2023. ostvariti povećanje od istih 150 baznih poena."
Predviđaju da će se pritisak na evro u odnosu na dolar nastaviti u narednih nekoliko meseci zbog politike Feda i geopolitičke nestabilnosti koje podstiču averziju prema riziku.
"Evro bi mogao da počne da raste u odnosu na dolar tek kada se slegne prašina i kada Fed najavi kraj svog ciklusa zaoštravanja. U Hrvatskoj ne očekujemo neke veće političke poteze pre zvaničnog ulaska zemalja u evrozonu početkom 2023. godine, a samim tim i bez značajnijih promena postojeće monetarne politike", zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.
- U pisanju teksta pomogla Suzana Peljto
