.webp){kind=icon}
BDP, inflacija, demografija i radna snaga, kretanje kamatnih stopa i investicije su teme koje su obradili analitičari Bloomberg Adrije. U 2023. godini analitičari očekuju blagi pad ukupne ekonomske aktivnosti u Sloveniji i Hrvatskoj i usporavanje rasta BDP-a u ostatku Adria regiona. Preokret u inflaciji očekuje se u prvom kvartalu naredne godine.
Nastaviće se trend iseljavanja radne snage iz zemalja Adria regiona na Zapad. Kao rezultat toga, postoji i nedostatak kvalifikovane radne snage. Analitičari predviđaju da će monetarne vlasti evrozone podići stope na 2,75 odsto, sa završetkom ciklusa povećanja kamatnih stopa u prvoj polovini 2023. Očekuju volatilnost različitih vrsta imovine uz pad vrednosti nekretnina u 2023. godini.
Ekonomska aktivnost
Nakon što je 2022. bila obežena oporavkom rasta BDP-a u poslednje dve godine pogođene COVID-om, ekonomska aktivnost je u opadanju za 2023. godinu.
Opširnije
Ekonomisti: BDP Srbije će u 2023. rasti dva, a ne 2,5 odsto
Bruto domaći proizvod Srbije će u 2023. godini biti uvećan za dva odsto, a ne za 2,5 odsto koliko očekuju vodeće svetske ekonomske institucije.
26.12.2022
Inflacija će i sledeće godine biti iznenađujuće visoka
Ekonomski rast u svim zemljama Adria regiona značajno će se pogoršati u 2023. godini, istakao je Ivan Odrčić.
14.12.2022
Analiza BBA: Dogodine usporava BDP Adria regiona, Srbija na 1,3 odsto
Pad lične potrošnje i nastavak visokih cena energenata izvršiće pritisak na privrede u Adria regionu.
14.12.2022
"Predviđamo relativno mali pad ukupne privredne aktivnosti u Sloveniji, simboličan pad realnog BDP-a u Hrvatskoj i usporavanje rasta BDP-a na niske jednocifrene nivoe, ali i dalje pozitivne stope u ostatku Adria regiona", rekli su naši analitičari.
Slabljenje privredne aktivnosti je u velikoj meri posledica slabljenja potrošnje. Ovaj trend je vidljiv među domaćinstvima i preduzećima, usred stalnih iznenađenja zbog rastuće inflacije. Strana tražnja je još jedan element koji doprinosi trendu pada BDP-a. To utiče ne samo na investicije već i na izvoz.
"Na sreću, privrede u regionu su strukturno mnogo bolje pozicionirane nego u prethodnim ekonomskim krizama, što najbolje pokazuje povećanje robnog izvoza", ocenili su analitičari. Dodali su da je obim izvoza danas mnogo veći nego pre Svetske ekonomske krize.
Slovenija izvozi 60 odsto više nego 2007. godine, dok su sve ostale zemlje u regionu zabeležile veći rast izvoza od toga: BiH 240 odsto, Srbija 180 odsto, Severna Makedonija 170 odsto i Hrvatska 90 odsto.
Pozitivna strana priče je "da nema velike potrebe za smanjenjem tereta duga – odnosi kredita i BDP-a u regionu su u rasponu od 57 do 70 odsto".
"Naš osnovni scenario predviđa konvergenciju ka nivoima razvijenijih ekonomija na srednji i dugi rok", dodali su. Koeficijenti zaduženja u Nemačkoj su 83 odsto, Austriji 92 odsto, Francuskoj i Španiji iznad 100 odsto.
Inflacija
Prekretnica za inflaciju očekuje se u četvrtom kvartalu ove, kao i prvom kvartalu naredne godine. U drugoj polovini 2023. godine očekuje se ozbiljno usporavanje inflatornih pritisaka.
Subvencije vlada Adria regiona trebalo bi da prestanu do proleća 2023.
Ozbiljna nepoznanica za ovu godinu ostaje geopolitička neizvesnost, koja može značajno da promeni stvarni ishod inflacije u 2023, ali i kasnije. Analitičari očekuju da će prosečna godišnja stopa inflacije Adria regiona biti u rasponu od osam do 13 odsto u 2023. godini. Predviđa se da će Slovenija i Hrvatska imati najniže nivoe u regionu, dok će Severna Makedonija biti na vrhu.
"Ne vidimo da će ciljna stopa inflacije biti dostignuta pre 2025. godine", kažu analitičari. "Ovo negativno utiče na investicije, jer su investitori manje voljni da ulažu dok se inflatorna očekivanja ne stabilizuju i investitori nisu sigurni u stvarni povraćaj svojih ulaganja.
Demografija i radna snaga
Jedna od ključnih posledica Svetske ekonomske krize 2008-2009. došlo je do brzog i značajnog porasta broja nezaposlenih. Naime, privrede u regionu su strukturno bile znatno slabije, sa najvećim delom aktivnosti usmerenim na domaće tržište i značajnim eksternim neravnotežama.
"To je uzrokovano naglim povećanjem spoljnog duga, koji je pokrivao veliki uvoz robe, dok je istovremeno izvoz robe bio znatno slabiji", rekli su analitičari.
Danas su lokalne ekonomije strukturno mnogo jače. Međutim, negativna demografija, odnosno emigracija u Zapadnu Evropu, dovela je do nedostatka kvalifikovane radne snage.
Kao rezultat toga, vidimo da poslodavci više vole "više radnika nego što je optimalno potrebno" umesto da odmah otpuštaju radnike koji trenutno nisu potrebni. Uz negativnu demografiju, poslodavci misle da će im trebati mnogo više vremena da pronađu radnike koji su im potrebni kada se privreda ponovo podigne.
"Očekujemo samo blago pogoršanje stopa nezaposlenosti u 2023. godini", kažu analitičari Bloomberg Adria.
Kamatne stope
Analitičari predviđaju da će monetarna vlast evrozone podići stope na 2,75 odsto (glavna referentna stopa ECB), sa ciklusom povećanja koji se završava u prvoj polovini 2023. Razlog za dalje pooštravanje politike leži u potrebi da se obuzdaju srednjoročna inflatorna očekivanja.
Ne očekuje se da će CPI inflacija pasti ispod dva odsto pre 2025. "ECB će pratiti dešavanja u vezi sa viškom likvidnosti u bankarskom sistemu, pri čemu će banke EMU-a verovatno otplatiti do 1,8 biliona evra iz TLTRO-a u januaru 2023."
"Ovo je važno za stabilnost finansijskog sistema EMU-a, posebno ako postoji strah od ponovne fragmentacije", dodali su.
Analitičari predviđaju da će Narodna banka Srbije (NBS) i Narodna banka Republike Severne Makedonije (NBRNM) podići stope na 5,5 odsto, odnosno 5,25 odsto.
"Što se tiče izgleda za kamatne stope, predviđamo da će šestomesečni Euribor porasti na tri odsto u narednih nekoliko meseci, prateći u potpunosti pooštravanja ECB-a", kažu analitičari.
Na tražnju za kreditima će uticati i opšte slabljenje privredne aktivnosti, što će donekle ublažiti pritisak na povećanje kamatnih stopa.
Gde investirati
Analitičari očekuju pad cena nekretnina za najmanje 10 odsto u 2023. godini. Oni smatraju da su glavni pokretači takvih kretanja agresivno povećanje stopa centralnih banaka, recesivno okruženje i inflacija.
"Stambeni krediti postaju sve skuplji, a naš pogled na šestomesečni porast euribora ka tri odsto kao ključno merilo", dodaju analitičari.
Finansijska tržišta će biti obeležena većom volatilnošću tokom većeg dela 2023.
U nestabilnom okruženju, fokus investitora će biti više na kreditnom riziku emitenta, što znači da će investitori preferirati izloženost pitanjima boljeg kreditnog kvaliteta, prvenstveno investicionog kreditnog rejtinga. Analitičari očekuju da će emiteri iz sektora koji manje zavise od cikličnih trendova i onih sa jakim regulatornim okvirom (npr. finansijski sektor, telekomunikacije) imati koristi.
S druge strane, pod pritiskom će biti proizvođači u cikličnim industrijama i sektorima proizvodnje diskrecionih potrošačkih dobara. Ciklični proizvođači i diskrecija potrošača biće pod pritiskom.
"Što se tiče procene akcija, smatramo da su slovenačke akcije potcenjene i pozicionirane za potencijal rasta tokom perioda oporavka apetita za rizikom, sa prosečnim odnosom P/E među najnižim u CESEE, pa čak i u ostatku Evrope", kažu analitičari. "Postoji potencijalna precenjenost akcija u Hrvatskoj, BiH i Severnoj Makedoniji, jer su odnosi P/E tamo mnogo veći nego u ostatku CESEE, ali i u mnogim drugim akcijama na tržištima u razvoju širom sveta."
Međutim, sve dok ne dođe do značajnog povećanja obima trgovanja na lokalnim berzama, analitičari ne očekuju da će značajnija kretanja cena odražavati pravednije cene.
