Nemačka je trenutno u blagoj recesiji i po svemu sudeći do kraja ove godine neće doživeti rast. Očekuje se da će proizvodnja i dalje stagnirati, što će produbiti slabost najveće evropske ekonomije.
Analitičari Bloomberga u anketi predviđaju smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,1 odsto u trećem kvartalu, nakon iznenađujućeg opadanja u drugom kvartalu. Njihova procena za celu godinu takođe predstavlja reviziju nadole u odnosu na prethodnu procenu da će doći do rasta od 0,1 odsto, piše Bloomberg.
Teškoće u Nemačkoj ponovo su u centru pažnje, a smanjenje aktivnosti nekih od vodećih industrijskih firmi dodatno pogoršava situaciju. Ekonomska slabost je uglavnom posledica prekida isporuke ruske energije, razočaravajuće izvozne potražnje iz Kine, problema među proizvođačima automobila i nedostatka kvalifikovanih radnika.
Opširnije
Još jedan loš znak za Nemačku: padaju fabričke porudžbine
Fabričke narudžbine u Nemačkoj su naglo pale u avgustu, što je još jedan znak da je najveća evropska privreda i dalje u krizi, kao i da su nade o oporavku slabe.
07.10.2024
VW u vrtlogu pada prodaje, konflikta interesa u Nemačkoj i kineske konkurencije
Volkswagen je trenutno hodajući bilbord za kolektivne probleme evropske auto-industrije.
07.10.2024
Nemačka inflacija pala ispod dva odsto, ECB će i treći put sniziti stopu?
Nemačka inflacija je pala ispod cilja Evropske centralne banke od dva odsto.
30.09.2024
Srpska industrija i dalje raste, da li Kina i Nemačka kvare slavlje?
Nemačkoj preti još jedna godina bez rasta, a i Kina ima probleme sa rudarenjem u inostranstvu.
30.09.2024
Nemačka se više ne nada da će postići ikakav rast ove godine
Zvaničnici u Berlinu planiraju da smanje svoju prognozu rasta za 2024. godinu na, u najboljem slučaju, stagnaciju, sa prethodno projektovanih 0,3 odsto, navode anonimni izvori.
30.09.2024
"Industrija ostaje Ahilova peta", rekao je Erik-Jan van Harn, analitičar iz Rabobanka. "Nema jasnog pokazatelja da će doći do preokreta situacije. Najbolji scenario za sada je dolazak do dna."
Nemačka nije imala pad BDP-a dve godine za redom od ponovnog ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke 1990. godine. U 2023. godini, Nemačka je bila jedina ekonomija G7 koja je zabeležila smanjenje od 0,3 procenata, a izgleda da će i ovu godinu završiti sa padom.
Podaci predstavljeni početkom oktobra su pokazali da su fabričke narudžbine u Nemačkoj naglo pale u avgustu, što je još jedan znak da je najveća evropska privreda i dalje u krizi, kao i da su nade o oporavku slabe.
Potražnja je opala za 5,8 odsto u odnosu na jul i nakon dva uzastopna meseca povećanja. To je najveći pad od januara i daleko gori nego što je očekivao bilo koji od 17 ekonomista u Bloombergovom istraživanju.
Ni nemačka vlada nije optimistična da će doći do oporavka ekonomije. Zvaničnici u Berlinu planiraju da smanje svoju prognozu rasta za 2024. godinu na – u najboljem slučaju – stagnaciju, sa prethodno projektovanih 0,3 odsto, rekli su nedavno za Bloomberg izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer su prognoze trenutno poverljive.
Slabija perspektiva rasta uticaće na prihode od poreza, što bi moglo još više da oteža napore vlade Olafa Scholza da zatvori budžetski jaz u finansijskom planu za 2025. godinu. Međutim, to bi takođe omogućilo dodatno neto zaduživanje, za otprilike dve milijarde evra, u okviru pravila o dugu koje vladi omogućava da se više zadužuje u ekonomski teškim vremenima, rekli su izvori.
Smanjenje projekcije rasta predstavljalo bi priznanje poraza koalicione vlade i još jedan udarac na rezultat kancelara Scholza. Otkako je on došao na dužnost u decembru 2021, nemačka privreda nije rasla u dva uzastopna kvartala. S obzirom na to da se izbori održavaju za manje od godinu dana, to takođe prilično sužava prostor za postizanje bilo kakvog značajnog oporavka pre nego što se suoči sa biračima, čije se nezadovoljstvo već pokazalo ove godine na izborima za Evropski parlament i u istočnim saveznim državama.
Dodatno opterećenje stvaraju i dešavanja u automobilskoj industriji, gde je Volkswagen nedavno najavio da bi mogao da zatvori dve fabrike u toj zemlji kako bi smanjio troškove.
Dobra stvar u celoj priči je da je inflacija pala ispod cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, prvi put od februara 2021, što ide u prilog još jednom mogućem smanjenju kamatnih stopa za manje od tri nedelje. Rast potrošačkih cena u najvećoj evropskoj ekonomiji usporio je na 1,8 odsto u septembru sa dva odsto prethodnog meseca, što je u skladu sa srednjom procenom u Bloombergovom istraživanju.