Srpska industrija i dalje raste, da li Kina i Nemačka kvare slavlje?

Srpskoj industriji je u prvih osam meseci išlo nešto bolje u odnosu na isti period prošle godine, a najveće pitanje ostaje kako će se privreda izboriti sa padom privredne aktivnosti u Nemačkoj i Kini, jer ni najvećem trgovinskom partneru Srbije ni najbitnijem igraču u rudarskoj industriji ne cvetaju ruže.

Kina je u srpskoj industriji prisutna prevashodno preko kompanija Zijin Mining i Zijin Copper, kao i HBIS Grupe. Pored rudarstva i uticaja koje ono ostvaruje na srpsku industriju, prerada osnovnih metala (gde su Kinezi bitan igrač) na međugodišnjem nivou beleži rast od skoro 40 odsto.

Kako saznaje Bloomberg, nemačke vlasti će dodatno oboriti projekcije privrednog rasta i sada za 2024. očekuju (u najboljem slučaju) stagnaciju.

Da stvar bude gora, upravo je industrijski sektor razlog zbog kog Nemačka ne bi zabeležila bilo kakav rast dve godine zaredom, ako se nova predviđanja obistine.

S druge strane, glavni kineski proizvođač bakra i zlata Zijin Mining Group, koji posluje i u Srbiji, pre oko mesec saopštio je da bi usporavanje globalne ekonomije, geopolitičke tenzije i nacionalizacija resursa mogli da ograniče njegovo poslovanje u inostranstvu.

Nacionalizaciju resursa i protekcionizam krivi i kineska vlast čiji su predstavnici ranije zacrtali cilj privrednog rasta od pet odsto. U taj cilj veruje sve manje analitičara koji često navode da će Kinezi teško na vreme uspeti da rasplamsaju tražnju i potrošnju.

Iz Pekinga su stigle najave novih mera koje bi trebalo da podstaknu privredu i stabilizuju tržište nekretnina koje se nalazi u problemima već dugo.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, obim proizvodnje u industriji u Srbiji u prvih osam meseci rastao je 2,6 odsto, a u avgustu 0,9 procenata.

 

 

Isti RZS je nešto ranije objavio kvartalnu publikaciju "Trendovi", gde predviđaju da je industrija u prva tri kvartala ove godine rasla tri odsto.

Najveći doprinos ovom rastu trebalo bi da daju hemikalije i hemijski proizvodi, osnovni metali i proizvodnja papira, kao i proizvodnja kapitalnih proizvoda u oblastima proizvodnje računara, elektronskih i optičkih proizvoda, motornih vozila i prikolica i metalnih proizvoda, osim mašina, piše RZS.

Od samog početka godine izdvajaju se računari, osnovni metali, prehrambeni proizvodi, kao i metalni proizvodi (osim mašina)  kao delovi industrijske proizvodnje koji beleže značajan rast.

"Bitno je istaći da je dugoročni trend proizvodnje sve četiri pomenute oblasti usidren znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. U tome je najviše odmakla Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, gde je tekući nivo proizvodnje više nego dvostruko veći u odnosu na prosek proizvodnje iz 2023. godine", navodi se u septembarskom izdanju.

Rudarstvo je, prema podacima RZS-a, u prvih osam meseci raslo 7,8 odsto, prerađivačka industrija za 4,1 odsto, dok je Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija palo za 7,2 odsto.

Berzanski industrijalci svako na svoju stranu

Poslednji trendovi naruku nisu išli ni industrijskim predstavnicima sa Beogradske berze.

Valjaonica aluminijuma Impol Seval tako je u prvih šest meseci ove godine zabeležila neto gubitak od 155,9 miliona dinara (1,33 miliona evra).

Ova kompanija, inače deo korpe indeksa najlikvidnijih akcija, prošle godine je u istom periodu poslovala sa profitom od 2,16 miliona evra.

Bloomberg

 

U toku prva dva kvartala poslovni prihodi su porasli za oko 21 odsto, a poslovni rashodi za oko 27 procenata.

Od poslovnih troškova je gotovo 90 odsto otpalo na troškove materijala, goriva i energije. Ova stavka je porasla za 30 odsto međugodišnje i iznosila je oko 77 miliona evra.

S druge strane, Jedinstvo iz Sevojna, koje je proizvodno-montažno preduzeće, ostvarilo je (i uvećalo) profit, uprkos rastu na rashodnoj strani.

Neto dobitak je sa 83,8 miliona dinara skočio na 94,1 milion dinara u prvih šest meseci 2024. godine. Cena aluminijuma od početka godine je porasla za oko 16 odsto.