Kovačević: Mere Kine nedovoljne da uzburkaju tržište nafte

Međutim, smanjenje stope obavezne rezerve Narodne banke Kine (PBOC) za 0,5 procentnih poena i rezanje sedmodnevne reverzne repo stope sa 1,7 na 1,5 odsto, neće biti dovoljno da se tržište nafte bitnije uzburka, smatraju sagovornici Bloomberg Adrije.

Ove i druge mere Kina je najavila još u utorak, a ogromna injekcija PBOC za ekonomiju podigla je akcije širom sveta.

Aleksandar Kovačević iz Tgroup Holdinga kaže da to ipak nije dovoljno da bi došlo do većih pomeranja na tržištu.

"Potrošnja nafte u Kini u 2023. godini iznosila je oko 760 miliona tona, što čini 15 odsto svetske potrošnje. Stoga će finansijska injekcija uticati na povećanje potrošnje nafte u Kini, ali ne u meri koja može da stvori tržišne distorzije. Pritom, prirast kineske potrošnje nafte može da bude maksimalno 2,5 do tri odsto, što je oko 20 miliona tona nafte", rekao je Kovačević za Bloomberg Adria TV.

Američki izbori

Očekivanja su da ovaj krug podsticaja neće biti dovoljan da podstakne sporu ekonomiju u Kini i da će najveći svetski uvoznik nafte morati da ima dodatne ili preciznije mere. Pored toga, izbori u Americi mogli bi da odigraju ključnu ulogu na svetskom tržištu nafte.

"Jeste zvanično mišljenje da je Donald Trump predstavnik bloka energetskih konzervativaca - sa njim proizvodnja nafte raste, cena pada. A ukoliko pobedi Kamala Harris, situacija će biti obrnuta. Demokrate formalno zagovaraju tu agresivnu energetsku tranziciju, koja svakako vodi ka smanjenju proizvodnje nafte i povećanju cene. Međutim, ovde su u igri rokovi", rekao je Kovačević.

On kaže da s jedne strane stoje demokrate koje zagovaraju energetsku tranziciju, ali je za vreme njihovog predsedavanja Amerika uspela da šestu godinu zaredom zauzme mesto najvećeg proizvođača nafta na svetu.

"Ovo znači da demokrate u praksi nisu uspele da smanje, već su nastavile da prate trend rasta svetske potrošnje i iz manjeg broja bušotina uspevaju da proizvedu više nafte", naveo je Kovačević.

Kineska bazuka ili lovačka puška

U banci Morgan Stanley mere su opisane kao ambiciozne i netipično "predvidljive" za Kinu. Iako se radi o stimulativnim merama, kakve nismo videli u Kini od 2015. godine, po obimu sredstava i široj primeni, ipak se može primetiti uzdržanost u popuštanju monetarne politike.

Argument da je ova finansijska bazuka više slična lovačkoj pušci, skeptičniji analitičari potkrepljuju poređenjem sa kombinacijom monetarnih i fiskalnih mera za suzbijanje širenja globalne dužničke krize 2008. godine.

Tadašnja nomenklatura predsednika Hu Jintaoa u ekonomiju je uložila čak 586 milijardi dolara, čime se Kina u značajnoj meri izbegla pogubne efekte velike dužničke krize. Ekonomisti smatraju da je za postizanje postavljenih ciljeva ekonomskog rasta potrebno znatno jačanje domaće potrošnje, koja trenutno iznosi 37 odsto BDP-a.

- U pisanju pomogli Jelisaveta Lazarević i Aleš Kovačič.