Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da mu je podsekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Jose Fernandez potvrdio da će ta zemlja uvesti direktne sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Potvrda dolazi posle više nedelja spekulisanja, pri čemu je glavna poruka srpskog državnog vrha bila da kompaniju čekaju sankcije od 1. januara, dok je američki ambasador Christopher Hill govorio da nema najava da će do toga doći.
"Uvešće sankcije ne neke generalne, opšte, ne samo finansijske, već sveukupne sankcije našoj kompaniji NIS. To neće biti sankcije protiv kompanija koje imaju rusko vlasništvo ili onih koje finansiraju ruske banke, nego će to biti direktne sankcije našoj firmi NIS", rekao je Vučić na sednici Vlade Srbije u subotu.
On je kazao da će sankcije izazvati probleme sa snabdevanjem nafte, Rafinerijom i Petrohemijom.
Opširnije
Da li NIS ipak čekaju sankcije od 1. januara
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovo u četvrtak uveče rekao da će Naftnoj industriji Srbije biti uvedene sankcije i da je njemu to potvrđeno.
30.12.2024
Hrvatska pomaže Srbiji u pokušaju da izbegne sankcije SAD-a protiv NIS-a
Hrvatski premijer Andrej Pwlnković smatra da problem sa NIS-om može da se reši promenom vlasničke strukture
20.12.2024
Vučić: SAD uvode sankcije protiv NIS-a
Predsednik Srbije izjavio je da je putem "zvaničnog kanala" obavešten da će se to desiti od 1. januara.
14.12.2024
Prema Vučićevim rečima, Fernandez mu je rekao da će Srbija imati rok od 30 dana da sagleda mogućnosti i pokrene akciju, a da za 60 dana treba da završi ceo proces. "Oni (SAD) će pre 15. januara izaći sa tom odlukom. Do 15. marta moramo da završimo sve. Do 15. februara mi moramo da znamo šta radimo", rekao je Vučić.
Priča o rokovima u vezi sa NIS-om izazvala je i verbalnu polemiku na sednici, pri čemu je ministar finansija Siniša Mali ocenio da su rokovi previše kratki i da se mora raditi još brže kako ne bi bila dovedena u pitanje isplata penzija i plata.
Vučić je najavio da će sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarati u danima oko Svetog Save, a nakon što se prvo obave razgovori sa novom američkom administracijom.
Depositphotos
Preneo je i da je Fernandezu "izletelo" da SAD očekuju da Srbija izvrši nacionalizaciju NIS-a, gde bi Zapad priznao da ga Srbija uzme bez naknade, ali kako je rekao, on ne misli da to treba da bude cilj Srbije.
"Ne mislim da treba da otimamo Rusima imovinu, bez obzira šta ja mislio o tome šta se dešavalo 2007. i 2008. Treba da sednemo, da u dobroj veri razgovaramo sa Rusima. Apsolutno poslednja opcija - a znam da je više od pola vlade za tu opciju - sme da bude neprijateljsko preuzimanje", rekao je Vučić.
Dodao je da ne razume smisao sankcija jer bi otkupom ruskog udela u NIS-u Srbija praktično dala novac za ruska ratna dejstva. "Ako budemo išli i da platimo Rusima, to će im direktno završiti na ratištu. Koliko god da platimo - 500, 600, 700, 800 miliona... Da ne ulazimo u cenu, koliko god da je 50 ili 56 odsto koji oni direktno i indirektno kontrolišu."
Nakon sednice Vlade, predsednik Vučić je razgovarao sa ambasadorom Hillom o više tema, uključujući uvođenje sankcija NIS-u.
"Sumirali smo događaje i rezultate saradnje iz prethodne godine i razgovarali o daljem unapređenju bilateralnih odnosa u različitim sferama društvenog života, posebno infrastrukturnim projektima, kako putnim, tako i energetskim. Tema razgovora bilo je i uvođenje sankcija NIS-u", napisao je Vučić na Instagramu, ne izlažući detalje razgovora o naftnoj kompaniji.
Paralelno se traži rešenje za snabdevanje gasom
Vučić je na sednici Vlade istakao i drugo važno pitanje u oblasti energetike, a to je snabdevanje Srbije gasom. On je zatražio od premijera Miloša Vučevića da formira dva tima: jedan koji će se baviti pregovorima za gasni aranžman, a drugi koji će baviti pitanjem NIS-a.
Ocenio je da su se po pitanju trgovine gasom i Rusija i Azerbejdžan pokazali kao pouzdani partneri za Srbiju. "Dnevno trošimo 13,5 do 14,5 miliona kubnih metara gasa, što je velika potrošnja. Imamo i dalje oko 430 miliona kubnih metara gasa u rezervi", istakao je predsednik zemlje.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatovića prethodno je izjavio da će do kraja grejne sezone cene gasa za domaćinstva ostati nepromenjene, navodeći da Srbija ima stabilno snabdevanje preko Turskog toka, tako da su zalihe obezbeđene.
"Ne moramo da brinemo do kraja grejne sezone, gasa imamo i više nego dovoljno. Mi smo se dobro pripremili. Imamo 100 miliona kubnih metara u Mađarskoj, napunjen Banatski Dvor. Povlačimo do 2,5 miliona iz Azerbejdžana, i sve zajedno možemo dnevno da isporučimo do 19 pa čak i 21 milion kubnih metara gasa, a u pikovima zime ne predviđamo više od 17 miliona", rekao je Bajatović, komentarišući obustavu tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, preneo je RTS na svom sajtu.
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević naveo je da promene u režimu međunarodne trgovine NIS-a mogu prouzrokovati probleme u sigurnosti snabdevanja energijom i fiskalnoj stabilnosti Srbije jedino ukoliko se baš ništa ne preduzme, što je malo verovatno.
"Ima veliki broj opcija mimo nastojanja da se očuva sadašnja struktura tržišta. Pored Vlade Srbije, postoje i mnogi komercijalni učesnici na tržištu sposobni da preduzmu različite inicijative. Pored eventualnih političkih pregovora u SAD ili Ruskoj Federaciji, postoji i veliki prostor za mnogobrojne i različite strateške ili komercijalne opcije", kazao je sagovornik Bloomberg Adrije.
Značajno pitanje, prema njegovom mišljenju, jeste da li će rešenja ići u pravcu tako neophodnog sistemskog poboljšanja sigurnosti snabdevanja, energetske efikasnosti i smanjenja rizika u budućnosti.
"Postoji ugovor o energetskom partnerstvu između Srbije i SAD koji omogućava pristup naprednim energetskim tehnologijama i investicijama. Predstoje promene u pravu plovidbe na Dunavu. Predstoje pregovori sa Evropskom unijom o trgovačkom režimu i učešću u evropskom tržištu karbon-kredita koji mogu stvoriti nove investicione prilike u Srbiji. Regionalna saradnja se može poboljšati da omogući bolji pristup kako mediteranskom tržištu, tako i resursima u Rumuniji i Crnomorskom basenu", rekao je Kovačević.
Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović smatra da se i sa najnovijim porukama političkog vrha i dalje ostaje na terenu spekulacija.
"Ako su sankcije u pripremi, o tome se odgovarajuće telo iz SAD mora izjasniti i dati neko zvanično saopštenje, a mi to nemamo i dalje. Nedavno smo imali potvrdu ambasadora da nema najava za sankcije NIS-u. U krajnjoj liniji podsekretar za ekonomski rast SAD, od koga je navodno pribavljena informacija, trećerazredni je činovnik", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.
Kako je dodao, NIS je previše minijaturni entitet da bi imao značaja za američku stranu. "Ako moja pretpostavka nije tačna i ako zaista sledi blokada NIS-a, onda je scenario vrlo jasan - država će izvršiti preuzimanje ruskog udela sa ili bez dogovora sa ruskom stranom ili će ga otkupiti neka druga strana kompanija uz dogovor sa ruskom stranom", zaključio je Pavlović.
Vučić: Srbiji potrebne dodatne bezbednosne mere posle tragedije na Cetinju
Povodom masakra na Cetinju, kada je 1. januara ubijeno 12 ljudi, u Srbiji je za nedelju proglašen Dan žalosti. Predsednik Vučić izjavio je da su, nakon ovog tragičnog događaja, i u Srbiji potrebne dodatne mere bezbednosti.
"Ovo je i pouka za nas da sve učinimo da spustimo rizike na minimum od mogućnosti da se tako nešto desi i u Srbiji", rekao je Vučić na sednici Vlade i pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnu agenciju da izvrše dodatnu proveru bezbednosno interesantnih lica, da se ubrza oduzimanje ilegalnog oružja, ali i provera oružja u legalnom posedu.
Stručnjaci ovih dana navode da Srbija poseduje rezerve naftnih derivata koje mogu da pokriju potrebe tržišta za oko dva meseca. U slučaju da dođe do sankcija, Srbija bi bila prinuđena da uvozi derivate, mada ih i sada uvoze i privatnici i strane kompanije, ali je pitanje da li bi mogli da zadovolje potrebe. U Srbiji derivate uvoze Mol iz Mađarske, OMV iz Rumunije, Lukoil iz Bugarske i grčki Helenik.
Bloomberg Adria ranije je istraživala kako bi se sankcije mogle odraziti na cenu goriva, što neće obradovati vozače.
Kome ide profit NIS-a
Podsetimo, mada je ambasador Hill prošlog meseca izjavio da nema najava da će SAD uvesti sankcije NIS-u, on je takođe istakao da postoji zabrinutost da li NIS u ruskim rukama na neki način pomaže finansiranju rata i da su to legitimna pitanja koja treba pažljivo razmotriti.
Međutim, prema mišljenju upućenih u dešavanja na tržištu energenata i poslovanje kompanija iz ovog sektora, izjava američkog ambasadora da NIS možda pomaže da se finansira rat u Ukrajini i nije baš najjasnija, jer profit koji ova kompanija dobija ide Gazprom Neftu. On izmiruje svoje obaveze prema državi, kao i svaka kompanija, i taj novac ide u ruski budžet, ali ne može se reći da on na taj način finansira rat.
Šansa da Gazprom Neft prepusti deo vlasništva Srbiji postoji jer iako su njihova ulaganja bila velika, oni se ipak, kada je u pitanju profit, najviše oslanjaju na svoje rafinerije u Rusiji.
Gazprom Neft vlasnik 50 odsto akcija
NIS je u ruskom vlasništvu od 2009. godine. Kada je 2022. počeo rat u Ukrajini i kada su očekivane sankcije EU prema NIS-u, razmatrane su dve opcije. Najpre da Srbija otkupi deo akcija i postane većinski vlasnik. Druga mogućnost bila je potpuni izlazak Gazprom Nefta iz vlasništva NIS, kao što je ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi eventualno da plati Gazprom Neftu po fer ceni i postane većinski vlasnik NIS, pa da ga transformiše u javno preduzeće, ali bi u tom slučaju bilo potrebno pronaći novog strateškog partnera.
Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.
Tako je Gazprom Neft trenutno vlasnik 50 odsto akcija. Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, ima 6,1 odsto. Još 29,87 odsto je u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.
Akcijama NIS-a trguje se na Beogradskoj berzi, a njihova cena zabeležila je pad kada su sredinom decembra inicijalno najavljene sankcije. U međuvremenu, deonice su se oporavile.
Prema aktuelnoj ceni, akcija NIS-ova tržišna vrednost na berzi je oko milijardu evra.
Podsetimo, iz kompanije NIS su, nakon što se prvi put pojavila informacija o mogućem uvođenju sankcija, saopštili da neometano posluju i da je snabdevenost lanca benzinskih stanica redovna. Oni su izjavili za agenciju Beta da je Rafinerija nafte Pančevo u normalnom režimu rada i na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate.
"Kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti firme i naših partnera", dodali su.
Sankcije bi uticale i na Hrvatsku
Inače, NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema putem naftovoda Janaf, a ukoliko dođe do sankcija, dotok nafte biće prekinut. Ovakva situacija ne odgovara ni Srbiji, a ni Hrvatskoj.
Damir Senčar/Hina
Hrvatski državni operater naftovoda ostvaruje oko trećinu svojih prihoda od NIS-a, koji je njegov najveći klijent, a premijer Hrvatske Andrej Plenković ranije je izjavio da će lideri Evropske unije tražiti rešenje kako bi pomogli Srbiji da izbegne sankcije. Kako je rekao, prilagođavanje vlasničke strukture NIS-a moglo bi da reši problem i sačuva postojeći ugovor između Janafa i NIS-a.
Janaf je ugovoren da transportuje 10 miliona tona sirove nafte za NIS tokom tri godine, do 2026. godine. Moguće sankcije komentarisao je i Vladislav Veselica, član uprave Janafa, koji kako je kazao očekuje "globalno rešenje" za rešavanje pretnje sankcijama, i nada se "da će hrvatska vlada pronaći način da izbegne štetu".
(Ažurirano kroz ceo tekst.)
.webp){kind=icon}