Cena nafte raste, koliko će još dugo?

Cena nafte na svetskom tržištu porasla je u poslednje dve nedelje nakon smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, ali i novih tenzija na Bliskom istoku. Vrednost globalne referentne nafte brent trenutno iznosi oko 75 dolara po barelu, dok je pre samo dve nedelje bila ispod 70 dolara po barelu.

Ukoliko se pogledaju fjučersi brenta, očekuje se da cena nafte u periodu do kraja godine, pa i u prvom kvartalu sledeće, neće nastaviti da raste i da će se kretati od 73 do 75 dolara po barelu. Brent je jedan od glavnih globalnih pokazatelja cena sirove nafte i koristi se kao referentna cena za oko dve trećine svetske trgovine naftom.

Tržište zasad ne očekuje drastične skokove ove sirovine koja je tokom energetske krize 2022. godine dostigla 120 dolara po barelu i povukla rast svih ostalih cena.

Međutim, kao i u slučaju 2022. godine, kada je cena nafte drastično skočila zbog rata u Ukrajini, i sada postoje rizici da nafta poraste zbog sukoba na Bliskom istoku koji bi mogli da prerastu u širi rat. U tom regionu proizvodi se 30 odsto svetske nafte i svaki poremećaj u isporuci imao bi uticaj na cene ove sirovine.

Na rast cene nafte mogao bi da utiče i najnoviji "World Oil Outlook 2024" koji je u utorak predstavila Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC). Naime, autori ovog izveštaja predviđaju da će nafta i gas činiti važan izvor energije do 2050. godine, uprkos Pariskom sporazumu i sve vidljivijim posledicama klimatskim promenama.

Prognozira se da će udeo nafte i gasa u svetskom energetskom miksu ostati iznad 53 odsto do 2050. godine, pri čemu će nafta zadržati najveći udeo od više od 29 odsto, a gas 24 odsto.

Razlozi rasta cene nafte u poslednje dve nedelje

Cena nafte u poslednje dve nedelje je porasla nakon što je najpre Evropska centralna banka smanjila kamatne stope za 25 baznih poena, a potom i Federalne rezerve za 50 baznih poena. Smanjenje kamatnih stopa uticalo je na rast akcija, pa tako i na rast cene nafte.

Smanjenje kamatnih stopa podstiče potrošnju i investicije. To može dovesti do povećanja ekonomske aktivnosti, a time i veće potražnje za energijom, uključujući naftu. Jeftiniji krediti omogućavaju kompanijama da prošire poslovanje.

Drugi razlog rasta cene nafte jesu novi sukobi na Bliskom istoku. Hezbolah je prošle nedelje optužio Izrael za organizaciju napada u Libanu, tokom kojeg je poginulo nekoliko ljudi, a hiljade je ranjeno. Na hiljade pejdžera i voki-tokija koje su držali operativci Hezbolaha eksplodiralo je širom Libana prošle nedelje.

Nakon toga su borbe između Izraela i Hezbolaha eskalirale. Izrael je izveo više vazdušnih napada na ciljeve Hezbolaha u Libanu, dok su pripadnici Hezbolaha ispalili rakete na severni Izrael. Hezbolah je militantna grupa koju podržava Iran.

Depositphotos

Novi sukobi na Bliskom istoku podižu strahove da bi se u tom regionu mogao dogoditi širi rat u koji bi mogao biti uključen i Iran. S obzirom na to da se na Bliskom istoku proizvodi 30 odsto svetske nafte, svaka eskalacija preti rastu cene nafte.

Cena nafte ove nedelje nastavila je da raste i nakon što je guverner Narodne banke Kine Pan Gongsheng najavio pregršt stimulativnih mera privredi. Kina je najveći svetski uvoznik nafte, a njeno usporavanje privrede uticalo je na pad cene ove sirovine tokom 2024. godine.

Nafta ove godine u gubitku zbog slabe potražnje

Uprkos trenutnom rastu, vrednost nafte je ipak u gubitku ove godine. Samo u trećem kvartalu ove godine vrednost nafte je u odnosu na prethodni kvartal pala za oko 14 odsto.

Nafta je ove godine izgubila vrednost u odnosu na prošlu iz nekoliko razloga. Pre svega, zbog slabe potražnje za ovom sirovinom. Potražnja pada jer je oporavak američke i kineske ekonomije slab, a te zemlje inače predstavljaju najveće potrošače nafte.

Potražnja za naftom u Kini pada i zbog toga što se u toj zemlji sve više kupuju električni automobili. Naime, prema zvaničnim kineskim podacima, prodaja električnih i hibridnih vozila porasla je u avgustu i drugi mesec zaredom pretekla isporuke klasičnih automobila na benzin.

Depositphotos

Drastičan pad cene nafte odložio je odluku grupe OPEC+ da proizvodi i isporučuje veću količinu nafte. Prvobitno je planirala da od oktobra poveća proizvodnju i isporuku nafte za oko 180.000 barela nafte dnevno, ali je od ovog plana odustala nakon što je nafta počela drastično da pada.

Još jedan od razloga pada cene nafte jeste višak ponude iz zemalja koje nisu članice OPEC+ grupe.

Takođe, prognoze ukazuju na to da će potražnja za naftom biti smanjena do kraja ove, ali i tokom sledeće. Međunarodna agencija za energiju (IEA) u mesečnom izveštaju za septembar navela je da je rast globalne potrošnje u prvom polugodištu bio najniži od početka pandemije zbog usporavanja kineske ekonomije. Prognoze za narednu godinu izgledaju još slabije, kada će biti suficita u svakom kvartalu, čak i ako OPEC+ odustane od planova za postepeno obnavljanje zaustavljenih isporuka.