Kina uliva kapital od 142 milijarde dolara u najbolje banke u zemlji?

Kina razmatra da ubaci do bilion juana (142 milijarde dolara) kapitala u svoje najveće državne banke kako bi povećala njihov kapacitet za podršku ekonomiji koja je u teškom stanju, kažu ljudi upoznati sa ovim pitanjem. Finansiranje će, uglavnom, dolaziti od izdavanja novih specijalnih državnih obveznica, kažu izvori koji su tražili da budu anonimni. Dodaju da detalji tek treba da budu utanačeni i da su podložni promenama.

Takav potez bi predstavljao presedan još od svetske finansijske krize 2008, kada je Peking uložio kapital u svoje velike banke. Kina, naime, žuri da oporavi svoje banke (iako prvih šest banaka ima nivo kapitala koji daleko premašuje zahteve), nakon što je došlo do smanjenja hipotekarnih stopa i ključne kamate, a sve zarad oživljavanja ekonomije.

Pozvani da podrže ekonomiju tokom proteklih godina, zajmodavci kao što su Industrial & Commercial Bank of China Ltd. i Bank of China Ltd. sada se bore sa rekordno niskim maržama, smanjenjem profita i porastom dugova.

Li Yunze, direktor Nacionalne administracije za finansijsku regulativu, rekao je ranije ove nedelje na konferenciji za novinare u Pekingu da će vlasti preduzeti mere da povećaju osnovni kapital u svojih šest najvećih komercijalnih banaka, ali nije detaljisao o tome. Takođe, ova institucija nije odgovorila na zahtev za komentar.

"Ovo je drugačija vrsta podsticaja", rekao je Hao Hong, glavni ekonomista u Grow Investment Groupu. "Ako se to uradi putem specijalne emisije obveznica, to je fiskalni stimulans i može stabilizovati banke, jer cene nekretnina nastavljaju da padaju. Tako neće biti ugrožena sposobnost banaka da kreditiraju"; dodaje.

 

Najveće kineske banke su pod sve većim pritiskom regulatora da podrže ekonomiju koja se bori, tako što nude jeftinije zajmove rizičnim zajmoprimcima - od graditelja nekretnina i vlasnika kuća do sredstava za finansiranje lokalnih vlasti. Nedavno su neki zajmodavci poslušali apele vlade da isplate svoje prve privremene dividende kako bi podržali tržište akcija, čak i kada rast profita i marže opadaju.

ICBC je, u međuvremenu (nakon objave ovog članka), zbrisao gubitke, i njime se trgovalo malo izmenjeno u Hongkongu. Banka Kine je porasla 1,1 odsto.

Finansiranje je sada povoljno za vladu. Kina je u maju započela još jedno planirano izdavanje u izrazito dugim specijalnim državnim obveznicama u iznosu od bilion juana, sa ciljem da se prodaja završi sredinom novembra. Na poslednjoj aukciji prodata je tridesetogodišnja obveznica sa prosečnim prinosom od 2,19 odsto, što je rekordno nizak nivo na osnovu Bloombergovih podataka o prošlim izdavanjima (datiraju iz 2007. godine).

 

Bloomberg

 

Kombinovani profit kineskih komercijalnih zajmodavaca porastao je za samo 0,4 odsto u prvoj polovini godine, što je najsporiji tempo od 2020. U međuvremenu, neto kamatne marže bankarskog sektora nastavile su da se smanjuju, dostižući rekordno nizak nivo od 1,54 odsto krajem juna - to je znatno ispod praga od 1,8 odsto koji se smatra neophodnim za održavanje razumne profitabilnosti.

Veća isplata dividendi, takođe, preti da nagriza rezerve kapitala u bankama važnim za sistem. Tu su i dodatni kapitalni zahtevi u okviru takozvanog mehanizma kapaciteta za apsorpciju ukupnih gubitaka, koji je nametnut na globalnom nivou.

Šest najvećih banaka - među kojima su i Agricultural Bank of China Ltd., China Construction Bank Corp., Bank of Communications Co., i Postal Savings Bank of China Co. - prvenstveno su se oslanjale na zadržanu dobit da bi povećale rezerve kapitala. Njihov prosečan koeficijent adekvatnosti osnovnog kapitala blago je pao na 11,77 odsto krajem juna, ali ostaje iznad nivoa od 8,5 odsto, potrebnog za sistemski važne banke u Kini.

"U teoriji, velikim bankama nije potrebno više kapitala da bi održale operacije, osim ako od njih ne bude zatraženo da preuzmu veći kreditni rizik", kaže Francis Chan, viši analitičar Bloomberg Intelligencea. "U ovom slučaju, jedan bilion državnog novca će biti manje-više za tu svrhu."

To ne bi bio prvi put da je Peking istupio da podrži svoje banke, od kojih je većina i dalje u većinskom vlasništvu države. Zemlja je prvi put spasla svoje velike četiri banke kasnih 1990-ih, kada su njihovi neefikasni koeficijenti u domenu kredita porasli na oko 40 odsto. U to vreme, zvaničnici su prodavali specijalne obveznice da bi prikupili kapital i osnovali tzv. "loše banke" u državnom vlasništvu, kako bi kupili 1,4 biliona juana "loših zajmova" po nominalnoj vrednosti.

Taj napor je uglavnom bio uspešan i postavio je osnov za decenije vrtoglavog rasta zbog kojeg je Kina postala druga po veličini ekonomija u svetu. Takođe, ovaj potez je pomogao mnogim najvećim kineskim kompanijama da se priključe globalnim tržištima kapitala. Vlada je uložila i 60 milijardi dolara deviznih rezervi početkom 2000-ih, da bi dokapitalizovala ICBC, Bank of China i China Construction, koji su pokleknuli u eri nenaplativih kredita. Do toga je došlo nakon decenija vladinog kreditiranja neprofitabilnih kompanija u državnom vlasništvu.

U 2008. godini, Agricultural Bank je dobio oko 19 milijardi dolara u paketu pomoći, čime je završena decenijska rekonstrukcija bankarske industrije.