Finansijska bazuka Pekinga kao startni pištolj za investitore?

Narodna banka Kine (PBOC) početkom nedelje je iznenadila sveobuhvatnim paketom stimulativnih monetarnih mera, kojima Kina pokušava da pobedi najveću krizu u poslednjih deset godina. "Centralna banka je uvela nekoliko mera za stimulisanje privrede zbog zabrinutosti da bi zvanični cilj rasta od oko pet odsto mogao biti nedostižan zbog nedavnih slabih podataka", objašnjava analitičar Tilen Šarlah iz ACEKS-a.

Predsednik PBOC Pan Gongsheng najavio je u utorak smanjenje ključne kamatne stope za 0,2 procentna poena, bankari su smanjili obavezne gotovinske rezerve banaka za pola procentnog poena, a tome su dodali oko pola procentnog poena niže kamate na postojeće hipotekarne kredite. Treba dodati još nekoliko mera za jačanje likvidnosti finansijskih tržišta i još nekoliko netipičnih prognoza mogućeg monetarnog popuštanja do kraja godine.

Potezi od utorka u drugoj globalnoj privredi pokrenuli su svetska finansijska i robna tržišta u sredu. Referentni američki indeksi Dow Jones i S&P 500 završili su na rekordnim nivoima, cene nafte su skočile na tromesečni maksimum, dok su prognoze jačanja ekonomske aktivnosti velikih potrošača podstakle rast čak i akcija rudarskih kompanija.

Kineski referentni indeksi CSI 300, Shanghai Composite i Hang Seng dobili su više od četiri procenta u trgovanju sredinom dana, najviše od jula 2020. Dodatak bikovskom raspoloženju bio je juan, koji je ojačao u odnosu na dolar i dostigao najvišu vrednost u poslednjih 16 meseci, prema Rojtersu. Misija ostvarena? Daleko od toga.

Bazuka ili lovačka puška?

U banci Morgan Stanley jačanje je opisano kao ambiciozno i netipično "predvidljivo" za Kinu. Iako se radi o stimulativnim merama, kakve nismo videli u Kini od 2015. godine, po obimu sredstava i široj primeni, ipak se može primetiti uzdržanost u popuštanju monetarne politike.

Argument da je ova finansijska bazuka više slična lovačkoj pušci, skeptičniji analitičari potkrepljuju poređenjem sa kombinacijom monetarnih i fiskalnih mera za suzbijanje širenja globalne dužničke krize 2008. godine.

Tadašnja nomenklatura predsednika Hu Jintaoa u ekonomiju je uložila čak 586 milijardi dolara, čime se Kina u značajnoj meri izbegla pogubne efekte velike dužničke krize. Ekonomisti smatraju da je za postizanje postavljenih ciljeva ekonomskog rasta potrebno znatno jačanje domaće potrošnje, koja trenutno iznosi 37 odsto BDP-a.

 

Kada SAD priteknu u pomoć Kini

Časopis The Economist pisao je da do iznenađujuće ambicioznih mera PBOC verovatno ne bi ni došlo da američka centralna banka Fed prethodno nije iznenadila velikim, 'džambo' smanjenjem referentne kamatne stope za 50 baznih poena.

Time je kineskoj banci proširen manevarski prostor, tako da je mogla da pribegne smanjenju sopstvenih kamatnih stopa bez mnogo straha od deprecijacije juana. Zato azijsko-pacifički investitori do kraja godine očekuju dodatne fiskalne mere, koje bi na stimulativan način dopunile strukturne mere, na koje međunarodni tržišni igrači već duže pozivaju Peking.

Njihova očekivanja mogla bi biti neopravdana, jer je kineska vlada poznata po svom otporu prema popuštanju fiskalne politike. Naime, ona se pridržava nepisanog pravila o održavanju fiskalnog deficita na nivou od tri odsto BDP-a i odnosu između duga i BDP-a ispod 60 odsto.

Liberalizacija tržišta Kine

Kako bi Kina ove godine dostigla svoj ionako ne preterano ambiciozan cilj godišnjeg povećanja BDP-a od pet odsto, banka je najavila i injekciju likvidnosti u vrednosti od oko 113 milijardi dolara za stabilizaciju tržišta akcija.

Od druge polovine prošle godine suočavaju se sa rekordnim odlivom kapitala i velikim likvidacijama pozicija investitora. Prema Bloombergu, čak 6,3 biliona dolara je isparilo sa kineskih berzi od 2021. godine.

Kineski referentni indeks CSI 300 je prošle godine pao za više od 15 odsto, da bi početkom februara dodatno skliznuo na najnižu vrednost u poslednjih pet godina. Hongkonški Hang Seng je prošle godine pao za skoro 20 odsto, a pre nekoliko meseci njime se trgovalo 50 odsto ispod vrhunca iz 2018. i 45 odsto ispod vrhunca iz 2021.

"Uzajamni fondovi širom sveta imali su kombinovanu alokaciju od 5,1 odsto u kineskim akcijama krajem avgusta, što predstavlja jedan odsto tokom protekle decenije", objašnjava Šarlah.

"Kineske akcije gube vrednost sa retkim prekidima još od 2018. godine, kada su kineski indeksi kotirani na najvišim vrednostima", sumira on situaciju na tamošnjim finansijskim tržištima.

Da bi rešila rastuću dilemu, vlada je do sada pribegla postepenim merama za jačanje poslovnog poverenja i unapređenje likvidnosti, ali su se one ispostavile kao preterano konzervativne, postepene i stoga relativno neuspešne. "Anemična priroda politike sprečila je brži oporavak posle pandemije", napisao je Šarlah u komentaru.

 

 

Brojne mere bile su kontraproduktivne, neke su međusobno bile isključive. To se posebno odnosi na one kojima je centralna vlast do sada pokušavala da ojača poverenje tržišnih učesnika i produbi transparentnost tržišta.

Na primer, dok je Centralni kineski regulator za hartije od vrednosti (CSRC) u avgustu predstavio mere za oživljavanje trgovanja akcijama, uključujući predloge za smanjenje troškova trgovanja, podršku otkupa akcija i podsticanje dugoročnih investicija, kineska vlada je istovremeno preduzela mere koje su izazvale sumnje investitora. Peking je jednostavno prestao da dnevno izveštava o odlivu i prilivu stranih zajedničkih fondova na svoja domaća tržišta akcija, dodatno oslabivši ionako slabo poslovno poverenje investitora.

Upornost zagonetke tržišta nekretnina

Ali cenzura i teška ruka centralne vlade, čiji pritisak stalno jača u trećem mandatu predsednika Si Jinpinga, koji je napravio presedan zarad borbe protiv korupcije i produbljivanja nacionalne bezbednosti, imaju sve negativne posledice sa stanovišta ekonomije i berzi.

Direktne strane investicije pale su na najniži nivo u poslednjih 30 godina 2023. godine, pošto su kompanije preselile proizvodnju u zemlje poput Indije, Meksika i Vijetnama zbog sve većih geopolitičkih pritisaka i restriktivnih regulatornih mera. Jačanje autoritarnog upravljanja ekonomijom koštalo je kineski tehnološki sektor više od hiljadu milijardi dolara od novembra 2020. godine, navodi Reuters.

Posledice se danas vide u usporenom privrednom rastu i slabom domaćem tržištu, koje je dodatno opterećeno zakržljalim sektorom nekretnina. Ovo poslednje je glavni inhibitor rasta i promene paradigme industrijske baze ambiciozne supersile ka "novim kvalitetnim proizvodnim snagama", što je inače eufemizam za čipove i e-vozila.

Glatku tranziciju ometa inertno tržište nekretnina, koje čini petinu BDP-a giganta i za koje je vezano više od 5,3 biliona dolara hipotekarnih kredita, oko 70 odsto bogatstva kineskih domaćinstava. Kao rezultat toga, oni nemaju dovoljno raspoloživog prihoda koji bi potrošili na proizvode sa dodatom vrednošću Sijeve 'hrabre nove Kine'. Štaviše, geopolitički sukobi sa Zapadom odsekli su Kinu od unosnih razvijenih tržišta SAD i EU, pošto su obe pribegle restriktivnim carinama i ograničenjima na izvoz kritične tehnologije.

Trebalo bi da država pomogne u rešavanju problema posle programa "staro za novo" od 41 milijardu dolara, koji je najavila u julu, snižavanjem kamatnih stopa na hipotekarne kredite. Goldman Sachs je izračunao da bi to za oko 50 miliona domaćinstava značilo uštedu od oko 21 milijardu dolara, što inače predstavlja jedva 2,5 odsto njihovog raspoloživog prihoda.

U nedavnoj analizi kineskih berzi Šarlah je za Bloomberg Adriju naveo da zemlju, predvođenu tržištem nekretnina, muče strukturni problemi, ali da "ekonomija nije u tako lošem stanju kao što prenose mediji".

Čini se da je procena tačna, pošto je Komunistička partija Kine (KPK) relativno lako odustala od dvocifrenog privrednog rasta pod Sijem zarad jačanja državne bezbednosti i kontrole nad ekonomijom, što se ogleda u podršci strateški važnim industrijskim sektora i imenovanju partijskih kadrova u odbore preduzeća koji se koriste za privlačenje stranih investicija i investitora. Razlozi su stoga bili uglavnom politički, a ne ekonomski ili strukturalni.

Ali mogućnost da se promaši razvojni cilj od pet odsto mogla bi da dovede u pitanje svrsishodnost ekonomskog upravljanja KPK, što bi izazvalo sumnju u legitimnost njegove vladavine uopšte. Ali to je nešto što centralna vlada u Pekingu nikada neće dozvoliti.

Dno i profitabilni rast?

Na povećanje likvidnosti ukazala je i PBOC osnivanjem posebnog fonda, kojim će država priskočiti u pomoć kompanijama u kupovini sopstvenih akcija refinansiranjem bankarskih kredita za njihovu kupovinu. Prema Bloombergu, to bi trebalo da pomogne institucionalnim investitorima da prikupe sredstva i učine svoje bilanse likvidnijim. PBOC će na taj način omogućiti investitorima da se zadužuju u obliku likvidnih sredstava kao što su državne obveznice, koristeći svoje sopstvene akcije plavih čipova i fondova kojima se trguje na berzi (ETF) kao kolateral.

Da li najavljene mere ukazuju na doticanje dna i istovremeni oporavak, što ga čini dobrom prilikom za ulazak na kineska tržišta akcija? Procenu potvrđuje analitičar Šarlah. "Obično kada dođe do izbijanja dugoročnog negativnog trenda, stvari se brzo pretvaraju u snažan i brz skok", objašnjava on, gde su u slučaju Kine "indikatori zamaha znatno iznad kratkoročnog trenda, a cenovni indeks je počeo da raste iznad 50-dnevnog i 200-dnevnog proseka".

Iznesen je podatak o vrednovanju akcija, odnosu P/E (odnos između cene akcije i dobiti kompanije po akciji), gde je indeks Hang Seng u sredu već dostigao vrednost 10,92, čime je već premašen dugogodišnji prosek od 10,2. Ipak, ovaj nivo je i dalje daleko od rekordnih 24. To, prema njegovom mišljenju, znači da smo tek na početku "mogućeg pozitivnog trenda", zaključuje on.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar