Gospodari evra namestili ekonomiju za bolan obračun

Čuvari evrozone postavili su pravac za najveći udar koji je politika nanela ekonomiji od kada je valuta stvorena.

Kombinacija viših kamatnih stopa i obnovljenog ograničenja državne potrošnje preti da uguši ekspanziju i poveća rizik od gadne recesije.

Odloženi bol zbog povećanja troškova pozajmljivanja koji je počeo prošle godine povećaće se u 2024. kako bi naneo udar od 3,8 odsto na ekonomiju, prema analizi Bloomberg Economicsa koristeći svoj model SHOK. U zavisnosti od cena energije i ukidanja mera podrške, udar bi mogao da se približi cifri od pet odsto.

Bloomberg Mercury

 

Ovakav dvostruki udarac na rast odražava 425 baznih poena Evropske centralne banke (ECB) u pooštravanju monetarne politike, zajedno sa nadolazećim povratkom na ograničenje potrošnje koji podržava Nemačka. Kombinacija visokih stopa i vlade sa ograničenim obimom da same pomognu ekspanziju, rizikuje da zonu evra baci u ponor.

"Opasnost je u tome što dosadašnja otpornost ekonomije stvara samozadovoljstvo, a monetarno pooštravanje dolazi sa zakašnjenjem i naglo", rekao je Jamie Rush iz Bloomberg Economicsa, koji je koautor istraživanja sa Maeva Cousin. "Do tada bi vlade mogle biti u lošem položaju da stabilizuju aktivnosti."

Dok osoblje Federalnih rezervi sada iščekuje meko sletanje za SAD, kriza u evrozoni koju pokazuju njihovi proračuni ukazuje na slabljenje izgleda za takav ishod na Starom kontinentu.

Uticaj bi mogao da premaši prethodni ciklus pooštravanja pre svetske finansijske krize i da bude u rangu sa posledicama krize državnog duga pre jedne decenije.

Da li je ekonomija dovoljno snažna da izdrži taj pritisak bez štetne recesije, pitanje je sa kojim se suočavaju ECB i ministarstva finansija, u trenutku kada se nijedna strana u ovoj mešavini politika otvoreno ne suočava sa tom perspektivom.

Trgovanje na tržištima opcija ukazuje na to da će političari trepnuti i brzo sniziti stope, ali formalni signali ECB sugerišu duži period viših troškova zaduživanja.

Izgledi ekonomije u sendviču između te krize i povlačenja državne pomoći prete dilemom dok zvaničnici pokušavaju da se bore protiv inflacije.

Pošto je naišla na kritike zbog zakasnelog početka pooštravanja, ECB je već na meti političara zbog bola koje povećanje stopa počinje da nanosi.

Do sada se privreda pokazala otpornom kada se suočila sa rekordnim naletom zaoštravanja i postepenim povlačenjem mera koje je finansirala država tokom energetske krize.

Evrozona je zaobišla zimsku recesiju, a zatim se oporavila u drugom kvartalu, iako sa neujednačenim učinkom jer je Nemačka stagnirala, a Italija pala.

Ali sada, kao što je predsednica ECB Christine Lagarde priznala prošlog meseca nakon što je otvorila vrata pauzi u pooštravanju, kratkoročni ekonomski izgledi su se pogoršali.

Bloomberg Mercury

 

Istog meseca, suspenzija fiskalnih pravila EU koja ograničavaju dug i deficite okončaće se nakon četiri godine kada su vlade imale slobodu da ulože novac u privredu kako bi ublažile šokove pandemije i energetske krize.

Dok pregovori o novom okviru još traju, rezultat će barem ponovo nametnuti neku vrstu ograničenja. Samo prošlog meseca, ministri finansija evrozone složili su se da je "postepena i realna fiskalna konsolidacija opravdana".

"U narednih 12 meseci živećemo u periodu u kome ćemo istovremeno imati maksimalni efekat monetarnog pooštravanja i fiskalnog pooštravanja", rekao je Gregory Claeys, viši saradnik briselskog istraživačkog centra Bruegel. "Malo sam zabrinut, da budem iskren."

Bloomberg Mercury

 

Ključni deo debate je u kojoj meri će pravila biti dovoljno fleksibilna da omoguće vladama da se prilagode tokom perioda ekonomskih napora.

To je oživelo oštre podele između zemalja severne i južne Evrope, sa grupom "jastreba" sa Nemačkom na čelu, koja zahteva automatska ograničenja, a drugi, uključujući Francusku, zagovaraju fleksibilnost.

"Nema smisla imati pravila koja su podložna političkom hiru i koja na kraju nikada ne funkcionišu", napisao je nemački ministar finansija Christian Lindner u februaru. "Ne smeju postojati posebni putevi za pojedinačne države."

Čak i bez promene režima EU, povećani nivoi duga iz ere kovida, zajedno sa višim troškovima zaduživanja i stalnim nadzorom tržišta, mogli bi da dovedu do smanjenog prostora za akciju.

Ako dođe do ekonomskog pada, ECB bi postala žarište političkog snajperskog napada, ne samo u uvodu evropskih izbora u junu 2024. Centralna banka je nezavisna, ali napadi na njenu politiku neće biti prijatni.

"Biće sve teže odbraniti održavanje tako visokih stopa", rekla je glavni ekonomista ADA Economics Ltd. Raffaella Tenconi. "Ako nema zaokreta, onda će sledeća godina biti brutalno bolna."

Ono što zamagljuje sliku za centralne bankare jeste neizvesnost o tome kako će se povećanje stope preneti na ekonomiju. Uprkos tome, neki političari su upozorili da otpor na kraju neće biti manji – već je samo nagomilan.

Štaviše, pritisak viših stopa će se intenzivirati kako kompanije nastavljaju da se bore sa preprekama, uključujući veće troškove energije, probleme u sektoru nekretnina i usporavanje potrošnje nakon skoka inflacije.

"Kada vas pogodi povećanje stope kada sve ide u redu, možete to lakše da svarite", rekao je Germain Simoneau, šef odbora za finansije u francuskoj federaciji malih preduzeća CPME. "Ova povećanja bi se mogla osećati drugačije."

Bloomberg Mercury

 

Rush iz Bloomberg Economicsa je rekao da je najbolji scenario za 2024. meko sletanje, ali predznaci nisu sjajni.

"Opasnost je da će više kamatne stope na kraju pogoditi ekonomiju onoliko jako koliko modeli predviđaju", rekao je on. "A vlade sa visokim teretom duga koje se suočavaju sa ozbiljnim fiskalnim ograničenjima nisu u stanju da izvrše stabilizacijsku ulogu na koju smo navikli."

 

- U pisanju pomogli Kamil Kowalcze, James Hirai and Caroline Alexander.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar