ECB podigla stope na najviši nivo u istoriji evrozone

Bazna inflacija u evrozoni je primorala centralnu monetarnu instituciju na istorijski korak. Nakon sastanka Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), održanog u četvrtak, kamatna stopa na depozitne olakšice nalazi se na nivou na kom se našla samo jednom, i to pre više od 20 godina.

Izvršni odbor ECB je na današnjoj sednici doneo odluku koju su centralni bankari evrozone najavljivali, a tržišta i analitičari očekivali. Cene zaduživanja su podignute za po četvrtinu procentnog poena, pa stopa na glavne operacije refinansiranja iznosi 4,25 odsto, dok su stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice podignute na 3,75 i 4,5 odsto.

Kamatne stope su se na ovim nivoima našle samo jednom, od oktobra 2000. do maja 2001. godine.

Izvršni odbor nije precizirao da li je ovo kraj monetarnog stezanja, rekavši da će "sledeće odluke Izvršnog odbora dovesti do toga da stope budu dovoljno restriktivne da inflaciju na srednji rok obore na ciljanih dva odsto".

U saopštenju se ponavlja da je rast cena nastavio da usporava, ali da je bazna inflacija i dalje previsoka. Kako je tokom pres-konferencije pojasnila predsednica ECB Christine Lagarde, veliki inflacioni rizici su trenutno i cene hrane i energenata.

Ona je dodala da je odluka o podizanju bila jednoglasna, i rekla da centralni bankari nisu odlučili šta će uraditi u septembru i nadalje. Ono što je Lagarde precizirala jeste da u septembru neće biti smanjenja kamatnih stopa.

Septembar nosi istu odluku, ali ne nužno

Dok su se oko današnje odluke poklopile projekcije većine finansijskih i ekonomskih analitičara (i rezultati iz Bloombergove ankete ukazivali su na isti rezultat), septembar je mesec za koji malo ko sme da se usudi da tvrdi šta će ECB odlučiti.

"Efekti dosadašnjih mera monetarne politike pokazuju rezultate kroz pooštrene uslove kreditiranja, a posledično i smanjenu tražnju za kreditima i od strane preduzeća i od strane stanovništva, što pokazuje anketa o kreditnoj aktivnosti", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Oni su dodali da ovakav trend vodi u pravcu smanjenja agregatne tražnje i spuštanja cenovnih pritisaka, ali ukoliko se intenzivira, može opredeliti septembarsku odluku ECB.

Odluka bitna i za Srbiju

Iako evro nije valuta Srbije, odluke ECB utiču i na srpsku privredu. Kako su iz Narodne banke Srbije (NBS) ranije pojasnili za našu redakciju, odluke centralne banke evrozone se prelivaju kanalom kamatnih stopa, dok se Fedove odluke reflektuju prvenstveno kroz kanal portfolio investicija.

Pored toga, najveći deo deviznih rezervi nalazi se upravo u evrima, većina kredita indeksirana je u ovoj valuti, a Evropska unija je i najvažniji trgovinski partner Srbije.

Kamatne stope euribor, koje direktno utiču na visinu rate stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, dostigle su najviše nivoe od 2008. godine, a šestomesečni euribor opasno se približio nivou od četiri odsto (3,966 odsto).

(Dopunjeno komentarima Christine Lagarde.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar