Kamatne stope nisu glavni uzrok niskih privatnih investicija

Fed i ECB ove sedmice, kao i Narodna banka Srbije za dve nedelje, donose odluku o promeni kamatne stope, a taj rast kamatnih stopa je već uticao na pad investicija. Kako objašnjava Lazar Ivanović, ekonomista u CEVES- u, investiciona aktivnost jeste niža, ali napominje da je ona inače generalno niska. 

"Rast kamatnih stopa i neizvesnost jesu uticali na pad investicija što se može videti i u padu investicionih kredita koji su niži za sedam odsto u odnosu na prošlu i 18 odsto u odnosu na pretprošlu godinu, i to čak ne računajući inflaciju. Međutim, treba reći i to da su investicije privatnog sektora bile niske i pre kovid krize i pre rata u Ukrajini, a svi znamo da su tada kamatne stope bile jako niske. Dakle, iako se već vidi taj uticaj rasta kamatnih stopa, glavni uzroci niskih privatnih investicija tiču se tri stvari. Prva je sada već svima dobro poznata priča o nepovoljnom poslovnom okruženju. Drugi faktor je takođe poznat, a to je gotovo isključivi fokus države na privlačenje stranih direktnih investicija. Treći faktor je jedan slab, relativno slab i, moramo reći, zastareo način upravljanja preuzećima", objašnjava Ivanović.  

On kaže da naša preduzeća kupuju za keš koji prethodno akumuliraju na svojim računima duži vremenski period i dodaje da njihove mašine često imaju kapacitete koji su veći od potrebnih. "Sve to, dakle, zajedno kada se stavi, em usporava, em snižava efikasnost investicijama. I pored toga, dakle, ono što vidimo iz našeg indeksa i iz ranijih istraživanja jeste da se većina preduzeća ne oslanja na banke i kredite jer, kako kažu, eksterno finansiranje im nije potrebno."

Ivanović navodi da je podizanje privatnih investicija složen poduhvat. "Taj poduhvat podrazumeva i upravljačko i finansijsko opsimenjavanje privrede ukoliko želimo da domaće privatne investicije podignemo sa sadašnjih negde od sedam do devet odsto na 15 odsto, kako bismo u zbiru imali ukupnu investiciju od oko 25 odsto BDP-a." 

Bloomberg Adria

 

Izveštaj BBA analitčkog tima pokazuje da proizvođači uspevaju da povećaju cene proizvoda uz nominalnu vrednost izvoza iznad realne vrednosti. Ivanović kaže da cene izvoznih proizvoda u prerađivačkoj industriji polako stižu cene inputa.

"Na osnovu mesečnog indeksa cena proizvođača industrijskih proizvoda, možemo videti da se od kraja 2021. godine do početka ove godine rast cena za uvozne proizvode u prerađivačkoj industriji kretao u proseku između 12 i 15 odsto. Dakle, u odnosu na prethodnu godinu, to je bilo iznad rasta izvoznih cena, što znači da se taj veći deo tereta prelivao na domaća preduzeća. Međutim, u poslednjih par meseci, dakle od početka ove godine, cene proizvoda koje izvozimo rastu, dok cene uvoznih miruju, čak blago opadaju. To znači da se ovi odnosi razmene u velikoj meri vraćaju na staro. Cene proizvoda koje prerađivačka industrija izvozi polako stižu cene inputa, odnosno koliko je poskupelo za nas, toliko će i za njih."