Privreda evrozone će nazadovati sledeće godine, usled borbe sa rastućim cenama energenata kao i sa mogućim nestašicama izazvanim ruskom invazijom na Ukrajinu.
Bruto domaći proizvod smanjiće se za 0,1 odsto u 2023. godini, pokazuju rezultati Bloombergove ankete. Isti ekonomisti su prošlog meseca predviđali rast BDP-a od 0,3 odsto. Nemačka, navjeća privreda evrozone, imaće negativan rast od 0,5 odsto, dok će privrede Francuske, Italije i Španije rasti.
Činjenica da Nemačka zavisi od ruskog prirodnog gasa je tu državu stavila u težak položaj nakon izbijanja rata u Ukrajini. Potrošači se bore sa rastom cena, a palo je i raspoloženje među predstavnicima kompanija, a sve je došlo kao rezultat poskupljenja energenata i širokog spektra drugih roba.
Dok najskorije prognoze Evropske centralne banke (ECB) ne predviđaju dva uzastopna kvartala sa padom BDP-a, potpredsednik ECB Luis de Guindos je u novinskom intervjuu objavljenom u petak rekao da postoji mogućnost "tehničke recesije" zbog visoke stope inflacije.
"Privreda Nemačke će zabeležiti pad u najmanje tri uzastopna kvartala do proleća 2023", rekao je Dennis Huchzermeier, stariji ekonomista u istraživačkom institutu Handelsblatt."Biće ovo atipična recesija" zbog visoke potražnje za radnom snagom, i visokog broj preostalih porudžbina koje će prerađivačka indsutrija moći da iskoristi kao sredstvo za ublažavanje udara, dodao je.
Ekonomisti su takođe promenili predviđanja u vezi sa inflacijom za sledeću godinu. Inflacija će u evrozoni na godišnjem nivou u 2023. iznositi 5,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena više u odnosu na rezultate iz prethodne ankete. Predviđanja u vezi sa inflacijom u Nemačkoj su takođe revidirana nagore, najviše od najvećih privreda evrozone.
Predviđa se da će ECB nastaviti da podiže kamatne stope, a stopa na depozite će do prvog kvartala 2023. dostići 2,5 odsto. Prvo smanjenje stopa se očekuje u drugom kvartalu 2024. godine.