.webp){kind=icon}
Srbija je prodajom RTB Bora bakar i zlato prepustila u ruke Kinezima. Još je neizvesno hoće li eksploataciju litijuma vršiti anglo-australijska korporacija Rio Tinto. Procenjuje se da je više od polovine izvora srpske vode dato na korišćenje stranim kompanijama, većinom nemačkim i američkim.
Prepuštanje važnih državnih sirovina strancima učinjeno je i prodajom Naftne industrije Srbije (NIS). Te 2008. godine, kada je Gazprom postao većinski vlasnik NIS-a, u ruske ruke otišla su naftna i gasna polja koja su bila u vlasništvu tog preduzeća. Međutim, malo je poznato da su tom prodajom Rusima pripale i sve do tada iskopane geotermalne bušotine koje je od sedamdesetih godina radilo preduzeće Naftagas.
Prema rečima profesora i stručnjaka za naftu, gas i geotermalnu energiju Miše Soleša, Srbija se po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi. Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže da su potencijali geotermalne energije u Srbiji veći od uglja.
Ne postoji zvaničan podatak koliko ukupno geotermalnih buštoina ima u Srbiji, koliko od njih se koristi, a koliko čeka da bude iskorišćeno. Većina stručnih i naučnih radova ukazala je na to da je Vojvodina oaza geotermalne energije u Srbiji. Upravo sve bušotine NIS-a nalaze se u toj oazi.
Najveće geotermalne bušotine i projekti rađeni su do devedesetih godina, kaže profesor Soleša, i dodaje da je od tada sve stalo zbog ratova, sankcija i loše ekonomske situacije u zemlji. Naime, razvoj projekata u oblasti geotermalne energije je dug i skup proces.
Od 2008. godine, Rusi nisu bili zainteresovani da veliku količinu tople vode koja se nalazi ispod naše zemlje koriste za zagrevanje domova i drugih objekata. Energetski stručnjak, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za naš medij da to i nije u interesu Rusa, jer bi Srbija ruski gas mogla da zameni ovim prirodnim potencijalom i tako smanji količinu uvoza gasa, a i zavisnosti.
Pored toga, stručanjci kažu i da je za bilo koji projekat u oblasti geotermalne energije na mestima gde su bušotine u vlasništu NIS-a, potrebna saglasnost Gazproma. To nam je potvrđeno i u Ministarstvu rudarstva i energetike. Stručnjaci ukazuju na to da je pitanje koliko su evropske kompanije želele da ulaze u partnerstvo sa Rusima, a postavljaju pitanje koliko će tek sada želeti nakon rata u Ukrajini.
Ministarstvo potvrdilo da je za dozvolu potrebna saglasnost NIS-a
Eksploataciona polja geotermalne energije koja su 2008. godine bila odobrena preduzeću NIS preneta su na nove vlasnike sa svim pravima i obavezama koje su definisane ovim odobrenjima, potvrdilo je Ministarstvo rudarstva i energetike za naš medij.
Ukazali su na to i da ovo ne znači da su sva polja geotermalne energije u Srbiji sada u vlasništvu NIS-a, već samo ona za koja to preduzeće poseduje odobrenja.
Ministarstvo rudarstva i energetike indirektno je za naš medij potvrdilo i da je za razvoj geotermalnih projekata na pojedinim lokacijama potrebna saglasnost NIS-a, odnosno Gazproma:
"Nikakva dozvola od preduzeća NIS nije potrebna da bi se projekti u oblasti geotermalne energije sprovodili na teritoriji Srbije, izuzev ukoliko se ti projekti izvode u okviru zemljišta koje je u vlasništvu preduzeća NIS ili u okviru istražnih i eksploatacionih polja podzemnih voda ili mineralnih sirovina (nafte i gasa) preduzeća NIS."
U vlasništvu NIS-a 78 geotermalnih bušotina
Profesor Soleša kaže da je do 2008. godine u vlasništvu NIS-a bilo 78 geotermalnih bušotina. Ukazuje i da je preduzeće Naftagas, u kojem je i on radio do početka dvehiljaditih godina i koje je bilo zaduženo za geotermalna istraživanja, izgradilo 27 sistema za korišćenje geotermalne energije (aktivne bušotine) i dodaje da se od toga trenutno koristi samo desetak.
"Oko 70 odsto geotermalnih sistema je zatvoreno, a oni mogu da se koriste za zagrevanje objekata. I sada smo u situaciji da potencijali postoje, a samo 30 odsto aktivnih bušotina u NIS-u se koristi. Zašto su bušotine zatvorene, da li je to problem nemogućnosti eksploatacije, da li je nezainteresovanost, da li su neki viši razlozi, ne bih da ulazim u to. Međutim, ovo je pitanje kojem bi NIS svakako trebalo da se bavi", rekao je Soleša za Bloomberg Adriju.
Istakao je da su poslednji veliki projekti u oblasti geotermalne energije rađeni do devedesetih godina, a da su se nakon oporavka zemlje od ratova i loše ekonomske situacije uglavnom razvijali u privatnom pravcu za izgradnju SPA centara, zagrevanje pojedinih hotela, plastenika, farmi.
Depostiphoto
Jedino je pre tri godine opština Bogatić napravila iskorak kada je nekoliko objekata, među kojima su škola, zgrada opštine, policije, prebacila na geotermalnu energiju.
A kolika je zainteresovanost novog vlasnika NIS-a za razvoj geotermalne energije u Srbiji, pokazuje i podatak da od 2008. godine nisu imali nijednu novu geotermalnu bušotinu, rekao je Soleša. Međutim, napominje da se i na tom polju stvari polako menjaju. Nedavno je NIS, kako kaže, raspisao tender za izradu studije korišćenja geotermalnog potencijala za grejanje Novog Sada. Studija se radi za Novosadsku toplanu.
Bloomberg Adrija je uputila i pitanja na adresu NIS-a o dosadašnjim projektima i budućim planovima u oblasti geotermalne energije, ali odgovor do emitovanja ovog teksta nismo dobili.
Ministarstvo kaže da se istraživanja vrše, ne spominjući teritoriju Vojvodine
Iz Ministarstva kažu da se u Srbiji za proizvodnju toplotne energije koristi veliki broj bušotina i izvora. Objasnili su da se zagrevanje vrši na dva načina. Jedan je kroz direktno korišćenje, odnosno direktno grejanje objekata geotermalnom energijom, za šta je potrebna voda relativno visoke temperature viša od 50 stepni. Drugi način je kroz grejanje putem toplotnih izmenjivača, za šta je dovoljna geotermalna energija temperature od 20 stepeni.
Pored NIS-ovih geotermalnih bušotina, u Srbiji postoje i privatne bušotine. Iz Ministrstva navode da se na teritoriji centralne Srbije, bez AP Kosova i Metohije i AP Vojvodine, svake godine izvede više desetina projekata u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom geotermalne energije koje vrše privatne kompanije i javna preduzeća za sopstvene potrebe. Obrazloženje zašto podaci za istraživanja na teritoriji Vojvodine ne postoje nismo dobili.
Pojedine bušotine su i vlasništvu lokalnih samouprava. Jedna od njih je pomenuta opština Bogatić koja je pre tri godine uspela da zameni prljave kotlove mazuta i ugalja sistemom daljinskog grejanja na geotermalnu energiju. Od tada se tako zagreva desetak javnih ustanova te mačvanske varošice, čime je i postala prva opština u Srbiji koja koristi toplu podzemnu vodu za grejanje.
Depositphotos
Prema podacima Rudarsko-geološkog fakulteta, u Srbiji geotermalnu energiju za zagrevanje koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.
Korišćenje geotermalne energije u Srbiji
Geotermalna energija se može koristiti na više načina, a osnovni vidovi upotrebe su: proizvodnja električne energije, direktno grejanje objekata, balneologija, proizvodnja hrane (sušenje hrane, zagrevanje ribnjaka), zagrevanje plastenika i staklenika, industrija, grejanje i hlađenje objekata putem toplotnih pumpi.
U Srbiji se geotermalna energija koristi za sve navedene potrebe osim za proizvodnju električne energije, pošto Srbija trenutno ne raspolaže izvorima geotermalne energije dovoljno visoke temperature da bi proizvodnja električne energije bila ekonomski isplativa, rekli su u Ministarstvu.
Međutim, dodaju da su dosadašnja geološka istraživanja pokazala na realne mogućnosti dobijanja geotermalne energije dovoljno visoke temperature koja bi se mogla koristiti za proizvodnju struje.
To je za naš medij potvrdio i profesor Soleša, koji kaže da se temperatura potrebna za proizvodnju električne energije (oko 170 stepni) dostiže na dubinama višim od 2.500 metara, koje do sada u Srbiji nisu bušene. Međutim, ukazuje da je, na primer, na području Bogatića i na bušotinama od oko 600 metara dostizana temperatura od oko 70 stepeni, što je dobar potencijal da se na većim dubinama, uz korišćenje drugih tehnoloških rešenja, ti izvori koriste i za proizvodnju struje.
