Inflacija u SAD usporava - cene usluga rastu, ali posledice carina sve izraženije

Bazna inflacija u SAD porasla je manje nego što se očekivalo u junu, peti mesec zaredom, jer su niže cene automobila ublažile rast cena drugih proizvoda pogođenih carinama.

Indeks potrošačkih cena, bez često nestabilnih kategorija hrane i energije, porastao je za 0,2 odsto u odnosu na maj, prema podacima Biroa za statistiku rada objavljenim u utorak. Godišnji porast iznosi 2,9 odsto. Cene robe, isključujući prehrambene i energetske proizvode, porasle su za 0,2 odsto, nakon što su prethodnog meseca stagnirale.

Kategorije koje su više izložene carinama - uključujući igračke, nameštaj, belu tehniku i odeću - zabeležile su rast, što sugeriše da kompanije počinju da prenose veće troškove uvoza na potrošače. Istovremeno, cene novih i polovnih automobila su opale.

Predsednik firme Inflation Insights LLC, Omair Sharif, istakao je da su, isključujući automobile, osnovne cene robe u junu porasle za 0,55 odsto, što je najveći mesečni rast od novembra 2021. godine. "Današnji izveštaj pokazuje da carine počinju da 'grizu'", naveo je u saopštenju.

Međutim, inflacija koja je ispod očekivane otvara pitanje koliko će zapravo Trumpove carine uticati na potrošačke cene. Neke kompanije su uspele da zaštite potrošače tako što su unapred obezbedile zalihe ili su preuzele deo većih troškova na sebe, po cenu nižih marži.

Neočekivano slabiji rezultat mogao bi dodatno pojačati pritisak Donalda Trumpa na Fed da smanji kamatne stope. Iako su neki zvaničnici pokazali spremnost da to učine na sastanku centralne banke za dve nedelje, stavovi su i dalje podeljeni o tome da li će carine izazvati jednokratan cenovni šok ili dugotrajniji pritisak, pa je verovatno da će kamatne stope zasad ostati nepromenjene.

"Iako je svaki rast inflacije izazvan carinama, verovatno, kratkog daha, s obzirom na najave novih carina, bilo bi mudro da se Fed uzdrži od delovanja još nekoliko meseci", navela je Seema Shah, glavni globalni strateg u kompaniji Principal Asset Management.

Fjučersi na akcije ostali su u plusu, prinosi na američke obveznice su oscilirali, dok je dolar oslabio nakon objave izveštaja.

 

Troškovi usluga

Cene usluga, bez energenata, porasle su za 0,3 odsto. Unutar sektora usluga, jedan od ključnih pokretača inflacije poslednjih godina je njegova najveća kategorija - stanovanje. Cene stanovanja su usporile, uglavnom zbog nižih cena hotelskog smeštaja.

Još jedan pokazatelj usluga koji Federalne rezerve pomno prate, a koji isključuje stanovanje i energente, porastao je za 0,2 odsto, pri čemu su bolničke usluge zabeležile značajan rast. Iako zvaničnici naglašavaju važnost ovog pokazatelja u proceni ukupne inflacije, oni ga izračunavaju na osnovu posebnog indeksa.

Taj indeks, poznat kao indeks potrošačkih cena lične potrošnje (engč. PCE - personal consumption expenditures price index), ne pridaje toliko značaja stanovanju kao CPI (indeks potrošačkih cena), što delimično objašnjava zašto se kreće bliže cilju Feda od dva odsto.

Vladin izveštaj o proizvođačkim cenama, koji se očekuje u sredu, pružiće uvid u dodatne kategorije koje direktno ulaze u obračun PCE, čija je objava planirana kasnije ovog meseca.

Jedan od razloga zbog kojeg neke kompanije podizanje cena vide kao poslednju opciju jeste strah da potrošači - koji su ove godine postali pesimističniji u pogledu privrede - neće moći da tolerišu veće cene i da će na kraju smanjiti potrošnju. Ekonomski analitičari će upravo to pratiti u izveštaju o maloprodaji koji izlazi u četvrtak.

Ipak, kompanije poput Nike Inc. i Dollar General Corp. nedavno su najavile planove za poskupljenja.

Mnoge firme su dosad uspele da izbegnu poskupljenja, jer se rok za Trumpove najstrože carine stalno pomera. Trenutno je kao cilj postavljen početak avgusta, gotovo mesec dana kasnije nego što se očekivalo. Međutim, prošle nedelje je Trump dodatno pojačao pretnje carinama na bakar, kao i na uvoz iz Kanade, Meksika i drugih zemalja i rekao da više neće odlagati rok. U toku su određeni pregovori o postizanju dogovora pre tog roka.

Centralne banke, takođe, pomno prate rast plata, jer on može da ukaže na očekivanu potrošnju domaćinstava, glavnu pokretačku snagu ekonomije. U zasebnom izveštaju objavljenom u utorak, koji kombinuje inflaciju i najnovije podatke o platama, pokazano je da je realna prosečna satnica usporila na godišnju stopu od jedan odsto, što je najslabiji rast još od početka 2025. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar