.webp){kind=icon}
U Srbiji se na svakih nekoliko godina poteže pitanje mogućeg procesa u Energetskoj zajednici (EZ), zbog nepoštovanja preuzetih obaveza, a za neka izvršenja se čeka i od 2013. godine. S obzirom na to da se sada sve više odstupa sa puta pristupanja Evropskoj uniji (EU), te da političari i otvoreno već govore da Srbija ne treba da pristupi bloku evropskih zemalja, a da se ne uvode sankcije Rusiji, onda će zemlja na Balkanu nastaviti da bude plodno tlo za monopolistički pristup, ne samo kompanija iz Rusije već i iz drugih zemalja ako je suditi po odlukama ovdašnjih političara.
“Rokovi implementacije Trećeg i ranijih paketa su odavno prošli. Pre pet-šest, a neki i pre više od 10 godina. Na primer, javno preduzeće Srbijagas nije uskladilo poslovanje sa ugovorom o EZ od osnivanja iste, mada su rokovi bili nešto drugačiji, ali možemo reći da je slučaj započet 2013. godine”, kaže za Bloomberg Adriju šef odeljenja za gas u Sekretarijatu EZ Predrag Grujičić.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da Republika Srbija u oblasti električne energije ima rok do kraja 2023. godine da donese propise kojima će transponovati adaptiranu EU direktivu 944/2019 kojom se uređuje unutrašnje tržište električne energije i adaptiranu EU uredbu 941/2019 kojom se uređuju pitanja prevencije i upravljanja krizama u sektoru električne energije, nakon čega će nastupiti obaveza primene. Kako navode u odgovorima za Bloomberg Adriju iz tog ministarstva, Srbija "ima obavezu usklađivanja sa direktivama EZ u smislu otvaranja tržišta električne energije i gasa, kao i primenu propisa u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine".
Gasni sektor i konkurencija
EZ je međunarodna organizacija koja okuplja EU i njene susede sa ciljem stvaranja integrisanog panevropskog energetskog tržišta. Potpisivanjem ugovora o osnivanju EZ 2005. godine u Atini članice su se obavezale da u određenim rokovima primene propise EU iz oblasti energetike i zaštite životne sredine. Ugovor je stupio na snagu u julu 2006. godine, kada ga je Srbija ratifikovala.
Većinu odredbi Trećeg energetskog paketa, uglavnom tehnička pravila sa ciljem postavljanja zajedničkih pravila o sigurnom radu sistema, integraciji tržišta i njegovom funkcionisanju, Srbija je uspešno preuzela Zakonom o energetici iz 2014. godine, ali ih nije u potpunosti primenila. Sekretarijat EZ navodi kao primer da se Srbijagas i dalje bavi i isporukom i distribucijom gasa, uprkos obavezi razdvajanja proizvodnje i snabdevanja gasom od distribucije u dve nezavisne kompanije.
Depositphotos
"Istu težinu ima i drugi slučaj vezan za Srbiju, a to je nerazdvajanje drugog operatora sistema prenosnog gasa, Jugorosgaz Transporta, koji nije sertifikovan u skladu sa Trećim paketom. Odvajanjem delatnosti dobija se nezavisan operator mreže koji onda omogućuje pristup bilo kom korisniku, trgovcu, snabdevaču. Bez toga nema konkurencije na srpskom i regionalnom tržištu gasa. Dalje, ovakav nezavisni operator jasno iskazuje svoje troškove rada i prihode koje reguliše regulator, AERS, tako da nema indirektnih subvencija za vlasnika", navodi Grujičić.
Još jedan problem se navodi kada je gasni sistem u pitanju, a to je da Srbija, preko svojih preduzeća, blokira pristup konkurenciji na ulaznoj tački u srpski prenosni gasni sistem iz Mađarske, preko Horgoša.
Iz svega nevedenog nije teško zaključiti da je Srbija mnogo izgubila dopuštajući ruskom Gazpromu da se ponaša kao monopolista i povlašćena kompanija na tržištu, a da se sa diverzifikacijom moglo krenuti skoro pre 20 godina, te da teret svih loših odluka od strane svih političkih igrača na sceni snose građani Srbije, koji i dalje favorizuju Rusiju i Vladimira Putina. S obzirom na to da je bilo procesa pokrenutih u prošlosti, a da nema konkretnog razloga zašto Srbija ne bi otvorila svoje gasno tržište svih ovih decenija, reklo bi se da bi se praksa nastavila, sve da nije počeo rat u Ukrajini.
"Postoje primeri obrazloženih zahteva kojim se Ministarski savet obaveštava o tome da ugovorna strana ne postupa u skladu sa obavezama utvrđenim ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Međutim, svi pomenuti primeri podnetih obrazloženih zahteva su na zadovoljavajući način bili rešeni bez preduzimanja mera protiv Republike Srbije", navode iz Ministarstva.
Istorijat zarade i plaćanja
Sve ako su i ovi "obrazloženi zahtevi" bili rešeni u prošlosti bez posledica, odnosno preduzetih mera, sada je jasno da Srbija, i pored nekih dobrih sprovedenih regulacija u energetici, nije zaista htela ili mogla da svoj bezbednosno najvažniji sistem u zemlji odvoji od Rusije, koja je to dobro i naplatila. Neto dobit NIS-a u prvoj polovini 2022. godine iznosila je 43,71 milijardu dinara, što je za 618 odsto više od dobiti iz prvih šest meseci prošle godine. Kompanija Gazprom Neft je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok kompanija Gazprom ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
Depositphotos
"To nije sudski proces u smislu pravog sudskog procesa. U EZ nemate sud kao što postoji u EU. Ovde se slučaj pokrene i kad prođe određene deonice, i mišljenje Savetodavnog odbora (pet uglednih pravnika iz Evrope) dolazi na Ministarski savet, koji je politički organ i koji imitira sud”, navodi Grujičić.
Najviši organ EZ, Ministarski savet, koji čine ministri svih država potpisnica Ugovora, odlučuje uz podršku EU, obično evropskog komesara za energiju i visokog predstavnika predsedništva Saveta ministara.
"Članom 92. Stav 1. Ugovora o osnivanju energetske zajednice propisano je da u slučaju da je učinjena povreda obaveza utvrđenih ovim Ugovorom, šta sve Ministartski savet može da preduzme (konkretno, može suspendovati određena prava koja proističu iz primene ovog Ugovora, uključujući suspenziju glasačkih prava, isključivanje sa sastanaka ili iz mehanizama predviđenih ovim Ugovorom)", navodi se u pisanim odgovorima Ministarstva.
Imajući u vidu rastuće nezadovoljstvo u Srbiji kada su u pitanju evropske integracije, neslaganje sa političkim odlukama iz EU i uopšte prema bloku evropskih zemalja, a velike simpatije prema Rusiji i naklonost prema Vladimiru Putinu, vlast u Beogradu može uvek da svoje obaveze usmeri ka drugim tržištima. Uostalom, uvođenje sankcija Rusiji je nešto što ovdašnji političari predstavljaju kao pritisak sa Zapada, odnosno upravo od zemalja EU, a čiji je deo i ova zajednica koja se bavi energetikom. Prema izveštaju iz juna ove godine, samo trećina građana Srbije bi podržala ulazak Srbije u EU, dok je 51 odsto protiv. Čak 80 odsto se protivi uvođenju sankcija Rusiji.
Ono što verovatno može da zabrine vlasti u Srbiji je odliv investicija i novca iz EU, ali u međuvremenu su to mesto počele da preuzimaju zemlje kao što su Kina i Ujedinjeni Arpaski Emirati.
"U principu, može se uskratiti pravo glasa Strani koja krši ugovor, moguće je pozvati EU donatore da preispitaju investicije (mada se to nije do sad desilo) itd. Negativne posledice su političke pre svega. Mere narušavaju reputaciju i postaju obaveza pri, recimo, otvaranju poglavlja za pristup EU, pričamo kao primer", navodi Grujičić.
