Ni u jednom trenutku nije planirana privatizacija Elektroprivrede Srbije, već je u planu profesionalizacija ovog preduzeća. Postavljen je nadzorni odbor u kom su neki od najboljih evropskih stručnjaka, a direktor EPS-a će biti izabran na konkursu, koji bi trebalo da bude raspisan u najkraćem mogućem roku, rekla je u ponedeljak premijerka Ana Brnabić na sastanku sa novinarima u Palati "Srbija", koji je Vlada organizovala da bi se otklonile nedoumice oko Predloga zakona o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu.
Ovaj zakon je pre više od mesec dana povučen iz skupštinske procedure zbog kritike javnosti da promena pravne forme u akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću otvara vrata za privatizaciju javnih preduzeća. Premijerka je rekla da Vlada neće odustati od ovog predloga zakona, ali je više puta ponovila da okosnica zakona nije transformacija javnih preduzeća, već dobro upravljanje i sistemska reforma svih privrednih društava, pa i javnih preduzeća, kao i racionalno korišćenje resursa.
"Netačno je da ovim zakonom želimo da omogućimo privatizaciju javnih preduzeća, kao što su Srbijavode ili Srbijašume. Istina je sasvim suprotna. Cilj zakona je da se očuvaju nacionalni i strateški interesi zemlje. Mogli smo i prethodnim zakonom da ih privatizujemo i nismo za to morali da donosimo novi zakon", rekla je premijerka.
Opširnije
Kada EPS krvari, cela privreda pati
Kada poslovanje EPS-a izdvojimo iz zbira podataka APR-a, javna preduzeća su prošlu godinu završila sa gubitkom od milijardu dinara.
07.07.2023
MMF hvali Zakon, javnost u strahu od prodaje državnih firmi
Novi zakon o državnim preduzećima pruža snažnu osnovu za reformu upravljanja u energetskom sektoru i šire, ocenjuje MMF
30.06.2023
Vlada diže ruke od promene forme javnih preduzeća, zasad
Promena pravne forme javnih preduzeća ove godine je u centar pažnje javnosti došla sa Elektroprivredom Srbije.
07.06.2023
Transformacija EPS-a uvod za još 270 kompanija u ovaj proces
Izmene osnivačkog akta i Statuta imaće štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u EPS-u, navodi TS.
06.04.2023
Nicola Pontara, SB: Pred EPS-om dug put koji neće biti lak
Prelaskom iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, EPS će se transformisati u produktivniju i moderniju kompaniju, kaže Nicola Pontara.
06.04.2023
Stručnjaci: Promena u EPS-u više kozmetička nego suštinska
Nejavna akcionarska društva nemaju neke obaveze koje imaju javna preduzeća, ali ovo nije velika promena.
05.04.2023
Besmisleno je, prema njenim rečima, i to da se zakon usvaja da se privatizuju nacionalni parkovi, javna dobra i slično. Zakonom o javnoj svojini utvrđeno je da se u kapital ne mogu ulagati prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi koje mogu biti isključivo u javnoj svojini i druge nepokretnosti koje mogu biti isključivo u javnoj svojini. Istim zakonom je propisano i da šume i šumsko zemljište, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, kao i druga dobra od opšteg interesa u javnoj svojini, saglasno posebnom zakonu, upravlja javno preduzeće, ne ulazi u kapital tog preduzeća", objasnila je Brnabić.
Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savčić je povodom javnih preduzeća koja upravljaju nacionalnim parkovima naglasila da ne postoji zakonski okvir da se zemljište unese u kapital tih preduzeća. Država je javnim preduzećima dala resurse da upravljaju parkovima kao dobri domaćini, ali im nije dala vlasnička prava ni u jednom trenutku.
Da li će biti dokapitalizacije državnih preduzeća
U Predlogu zakona koji je povučen iz skupštinske procedure navodi se da poslovanje javnih preduzeća bliže uređuje statut. Da bi preduzeća bila akcionarska društva, u statutu bi trebalo da se navede da to privredno društvo može da emituje hartije od vrednosti. Ako postoji to pravo, pitanje novinara je bilo da li će manjinski kapital preko hartija od vrednosti moći da uđe u ta preduzeća, kao i da li će ova preduzeća posle transfomacije izaći na berzu.
Savčić je odgovorila da je suštinsko pitanje odluke da li će se ići na otvorena akcionarska društva.
"Ne vidim nikakvu smetnju da neko od tih akcianrskih društava bude otvreno privredno društvo i na berzi", rekla je Savčić.
Na pitanje da li postoji mogućnost dokapitalizacije tih privrednih društava, premijerka je rekla: "Ne, u ovom trenutku".
"Ideja je da se bolje upravlja tim preduzećima i da ih država ne dotira, već da ona budu podrška budžetu."
Brnabić je naglasila da se o dokapitalizaciji nije razgovaralo.
„U ovom trenutku nismo otvoreni za tu opciju. Ideja je isključivo profesionalizacija, lakše i bolje upravljanje, kao i transparentnije performanse preduzeća“, izričita je bila predsednica Vlade Srbije.
Kako je rekla, ona ne misli da je privatno vlasništvo nužno loše. Čak smatra da je jedna od strateški najboljih odluka bila koncesija za Aerodrom "Nikola Tesla", ali je on ostao u našem vlasništvu.
"Mislim da je privatno vlasništvo odlično, ali u ovom trenutku nemamo želju da našim dobrima upravlja privatni vlasnik“, bila je jasna Brnabić.
Premijerka je navela da nije istina da je zakon donesen tajno. Podsetila je da je još od 2020. jedna od mera strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim društvima transformisanje javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornosti. Da predlog zakona nije usvojen tajno, prema njenim rečima, pokazuje i to da je njegovo usvajanje jedna od tri ključne preporuke MMF-a.
Novinare je zanimalo ako Vlada odustane od zakona, da li će biti ugrožen sporazum sa MMF-om. Premijerka je odgovorila odrično, jer to nije reformski već strukturni cilj.
"Ne želim da odustanem od ovog zakona, ne zbog MMF-a, već zbog nas", istakla je predsednica Vlade.
Prema njenim rečima, neophodna je reforma javnih preduzeća. Analize MMF-a i Svetske banke ukazuju da naša reforma trpi zato što imamo neuređenu ovu oblast. Ovo će dugoročno imati pozitivne efekte na pružanje usluga i na povećanje našeg sveukupnog bogatstva, rekla je Brnabić i dodala da će se zakon ponovo naći na jednoj od narednih sednica Vlade posle usklađvanja sa Zakonom o sprečavanju korupcije, jer to je ujedno bila jedina krupnija zamerka na dosadašnjim javnim raspravama.
Kako je moglo da se čuje, do sada je Ministarstvo privrede kontrolisalo javna preduzeća koja su bila u obavezi da dostavljaju planove poslovanja, a ubuduće to će biti obaveza svih preduzeća u kojima država ima vlasnički udeo. Ovim zakonom je regulisan izbor direktora, kao i članova nadzornih odbora u svim tim preduzećima.