MMF traži od Srbije da reformiše energetski sektor

U decembru 2022. godine, MMF je odobrio dvogodišnji stendbaj aranžman (SBA) za Srbiju u iznosu od oko 2,4 milijarde evra kao podršku pokrivanju potreba u pogledu spoljnog i fiskalnog finansiranja. Te potrebe proizlaze iz povećanih troškova uvoza energije i nepovoljnijih globalnih uslova finansiranja. Takođe, iako je topla zima uticala da nedavno padnu globalne cene energije, one su još uvek iznad dosadašnjih proseka, a i dalje je prisutna velika neizvesnost. U tim uslovima, novi finansijski aranžman koji podržava MMF pomaže Srbiji u održavanju rezervi, sprovođenju odgovarajućih ekonomskih politika kako bi se osigurala makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i u sprovođenju relevantnih strukturnih reformi. Program reformi je sveobuhvatan, ali s posebnim fokusom na energetskom sektoru.

Program posebno predviđa povećanje domaćih tarifa za energiju u Srbiji. Te tarife su znatno ispod troškova proizvodnje i uvoza energije i treba ih prilagoditi kako bi se ponovo omogućilo pokrivanje troškova u velikim energetskim preduzećima u vlasništvu države, eliminisalo fiskalno opterećenje i podstaklo očuvanje energije. Posebno je važna činjenica da je predviđeno da povećanja tarifa budu postepena, kao i praćena proširenjem programa zaštite potrošača koji je usmeren ka siromašnim i energetski ugroženim domaćinstvima.

Takođe želim da naglasim da reforme energetskog sektora u okviru aranžmana SBA daleko prevazilaze puka prilagođavanja tarifa. One uključuju planiranu strategiju reformi u EPS-u, plan energetskih investicija s definisanim prioritetima, kao i novu strategiju razvoja energetike, što će pomoći u unapređenju energetske bezbednosti Srbije i postavljanju temelja za zelenu tranziciju.

Dodatne obaveze preuzete u okviru programa uključuju dalje reforme u oblasti fiskalne transparentnosti i budžeta, kojima se podržava fiskalna disciplina i delotvorno sprovođenje novog fiskalnog pravila, kao i tekuće reforme u cilju jačanje upravljanja i nadzora u državnim preduzećima.

Javna preduzeća

Unapređenje nadzora i upravljanja u državnim preduzećima zaista predstavlja veliki prioritet. Očekuje se da će novi zakon o državnim preduzećima približiti Srbiju principima OECD-a o korporativnom upravljanju državnim preduzećima. Nacrt zakona je već pripremljen i mi podržavamo vlasti kroz dodatnu tehničku pomoć kako bi se obezbedilo da zakon pokriva sve važne oblasti.

Bloomberg

 

Međutim, sprovođenje zakona nakon usvajanja od presudne važnosti za ostvarivanje napretka u oblasti upravljanja i nadzora u državnim preduzećima. Reforme državnih preduzeća često predstavljaju veliki izazov, jer se ona koriste za postizanje različitih komercijalnih i nekomercijalnih ciljeva. U poslednje dve decenije sprovedeno je nekoliko reformi, ali treba učiniti više kako bi se obuzdali fiskalni rizici koji proizlaze iz velikog sektora državnih preduzeća u Srbiji. S druge strane, ove kompanije, ukoliko se njima rukovodi na pravi način, mogu podstaći dugoročni rast Srbije.

Fiskalni deficit i javni dug

MMF već godinama tesno i produktivno sarađuje sa srpskim vlastima. Aktuelni SBA je četvrti uzastopni program u poslednjih deset godina. Stoga smo dobro upoznati s ključnim makroekonomskim pitanjima u oblastima van fiskalnog deficita i javnog duga.

Tako, na primer, jedna od oblasti u kojima su moguća znatna poboljšanja je socijalna pomoć. Tokom razgovora s vlastima, naglašavamo da nedavno uvedeni registar socijalnih karata pruža dobru platformu za dalju reformu socijalne pomoći. Registar treba da se koristi ne samo za otkrivanje zloupotreba u korišćenju programa socijalne podrške, već i za proširenje obuhvata sistema socijalne zaštite uz istovremeno poboljšanje targetiranja.

Još jedna oblast u kojoj će biti potrebne dodatne reforme je sistem zarada u javnom sektoru. Ovaj sistem treba da postane manje komplikovan, transparentniji i pravedan. Strukturni kriterijumi (benchmarks) u okviru postojećeg SBA definisali su preduslove za ovu reformu, uključujući uvođenje centralnog elektronskog informacionog registra zarada i zaposlenih u javnom sektoru Iskra. Kada novi IT sistem bude uspostavljen do kraja 2024. godine, biće omogućen pristup elektronskim podacima o javnom sektoru na osnovu kojih će se kreirati i sprovoditi reforma sistema zarada u javnom sektoru.

Budući rizici

Prema našem najnovijem izveštaju koji je objavljen u decembru 2022. godine, projektovali smo realni rast BDP-a Srbije za 2022. i 2023. godinu na nivou od 2,5 odnosno 2,3 procenata. Međutim, nedavni podaci pokazuju da je ekonomska aktivnost u Srbiji znatno usporila u četvrtom kvartalu, te da je godišnji rast bio nešto niži nego što smo očekivali. Zbog toga će niži transmisioni efekat na rast i slaba ekonomska aktivnost ključnih trgovinskih partnera nepovoljno uticati na ekonomske rezultate Srbije u 2023. godini. Međutim, ekonomski izgledi su veoma neizvesni. Što se tiče fiskalnih izgleda, državni budžet usvojen za 2023. godinu predviđa fiskalni deficit od 3,3 procenta BDP-a i smanjenje udela javnog duga. Međutim, ukoliko se zadrži trenutni nivo cena energije, fiskalni rezultati bi mogli da premaše očekivanja. Ažuriraćemo svoje projekcije tokom prve posete u cilju revizije SBA koja je zakazana za kraj marta.

U poslednje dve decenije smo bili svedoci da fiskalni rizici mogu da proizilaze iz raznih izvora: makroekonomskih potresa, finansijskih kriza, naglih porasta cena primarnih proizvoda, pored ostalih. Pandemija kovida 19 dodatno je ukazala na činjenicu da je izvore fiskalnih rizika teško predvideti. Stoga je bolje razumevanje fiskalnih rizika, u kombinaciji s transparentnim izveštavanjem i delotvornim upravljanjem istima od presudnog značaja za održivost javnih finansija, kao i kontinuirana mudra fiskalna politika.

Vlasti Srbije rade na razvoju sistema za upravljanje drugim fiskalnim rizicima. U centru pažnje su fiskalni rizici koji potiču od javnih preduzeća, lokalnih samouprava, prirodnih katastrofa i pravnih sporova. Ova lista svakako nije kompletna, ali ipak sadrži uobičajene potencijalne rizike po javne finansije koje treba stalno pratiti. Ministarstvo finansija je formiralo posebnu jedinicu zaduženu za praćenje fiskalnih rizika, usvojilo metodologije za procenu rizika i trenutno radi na razvoju instrumenata koji bi pomogli da se bolje procene fiskalni rizici. Rezultati procene će potom predstavljati korisne informacije za kreatore politika. U narednom periodu, biće važno proširiti spisak izvora fiskalnih rizika koji se redovno ocenjuju.

Postoje, na primer, rizici u vezi sa demografskim promenama. Javne finansije su obično pod pojačanim pritiskom zbog starenja stanovništva, jer će troškovi za zdravstvo, staranje o starijim sugrađanima i penzije verovatno porasti, dok bi se baza javnih prihoda mogla smanjiti. Ove rizike treba uzeti u obzir pri dugoročnom fiskalnom planiranju. Takođe želim da pomenem da se Srbija, kao i druge zemlje, suočava s fiskalnim rizicima koji proističu iz klimatskih promena. MMF je spreman da pomogne Srbiji u kvantifikaciji tih rizika i identifikaciji instrumenata politike koje ima na raspolaganju.

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.