Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom tromesečju 2022. godine iznosio je 0,4 odsto, što je u skladu s preliminarnom procenom rasta BDP-a za celu godinu, koja iznosi 2,3 odsto. Godišnji nacionalni račun kada je BDP Srbije u pitanju, RZS objavljuje u oktobru ove godine za 2022.
Ovaj podatak ne odudara od prve, fleš procene koja je izašla krajem januara, kada je zabeležen rast od 0,4 odsto.
Opširnije
Neće biti većeg pada BDP-a, 2023. inflacija je dobra za dug
Ulazak Nemačke u tehničku recesiju nije toliko bitan, koliko je važna upravo ta bolja pozicija.
24.02.2023
NBS: Inflacija će se ranije vratiti na željeni nivo, neizvesnost manja
Inflacija će se u ciljani raspon od tri do 4,5 odsto vratiti sredinom 2024, navodi se u projekciji NBS.
14.02.2023
BBA: Podaci o BDP-u potvrdili očekivanja, rast u 2023. biće 1,3 odsto
Prognoze našeg analitičkog tima nešto su niže od prognoza MMF-a, Svetske banke i Vlade Srbije.
02.02.2023
"Prema našem najnovijem izveštaju koji je objavljen u decembru 2022. godine, projektovali smo realni rast BDP-a Srbije za 2022. i 2023. godinu na nivou od 2,5, odnosno 2,3 procenta. Međutim, nedavni podaci pokazuju da je ekonomska aktivnost u Srbiji znatno usporila u četvrtom kvartalu, te da je godišnji rast bio nešto niži nego što smo očekivali", navela je Yulia Ustyugova, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju u komentaru za Bloomberg Adriju.
Ova procena korespondira sa prognozama našeg analitičkog tima koje su nešto sumornije u poređenju sa Vladom Republike Srbije i Svetskom bankom, pa naši analitičari predviđaju da će ekonomski rast Srbije u 2023. iznositi 1,3 odsto.
Sektori koji prednjače
Sektor koji je tokom cele godine ubedljivo najviše rastao je umetnost, zabava i rekreacija; ostale uslužne delatnosti; delatnost domaćinstva kao poslodavca u poslednjem kvartalu 10,9 odsto. U tom sektoru se beleži rast od 13,2 i 12,8 odsto u prvom i drugom kvartalu, dok je u trećem zabeležen najveći rast od 14,3 odsto.
Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 2,8 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 7,2 odsto i sektoru informisanja i komunikacija, 7,7 odsto.
Značajan realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 12,5 odsto, i u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, 7,8 odsto. Sektori državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite takođe beleže pad od dva odsto.
Prema izveštaju nacionalnog računa iz septembra RZS, BDP u 2021. godini iznosio je, u tekućim cenama, 6.270.097 miliona RSD. U odnosu na prethodnu godinu, BDP nominalno je veći za 13,9 odsto, a realno za 7,5 odsto.
Veliko usporavanje ove godine u srpskoj ekonomiji osetilo se i zbog sektora energetike prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz fleš procene prošlog meseca pad od 7,1 odsto, jer je zbog lošeg vođenja javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) država ne samo da je morala da uvozi struju, već je morala i da se zadužuje. Ovaj sektor cele godine beleži veliki pad, a samo u četiri meseca ove godine beleži mali poboljšanje u januaru 2,8 odsto, u martu 6,2 odsto, u novembru mesecu 2,5 odsto i oporavak u decembru od 16,8 odsto, prema posledenjim podacima Statističkog biltena NBS.
BDP je u prva tri kvartala prethodne godine rastao redom 4,4 odsto, 3,9 odsto i jedan odsto, a prema prvoj proceni RZS, privredni rast Srbije je u celoj 2022. godini iznosio 2,3 odsto.
Prema podacima NBS iz prethodnog meseca kada je izašla fleš procena za ovaj kvartal, u sektoru rudarstva je krenuo ponovo snažan rast. Rudarstvo je ove godine usporilo u jednom trenutku zbog pada cena na svetskim tržištima čelika i bakra posle početka rata u Ukrajini, ali i zatvaranja visoke peći jedan u Železari u Smederevu. Cene su sada krenule da se stabilizuju. Železara u Smedervu (Hesteel Serbia) i rudnik bakra "Bor" (Serbia Zijin Copper) u vlasništvu su kineskih investitora. Prema poslednjim podacim NBS koji su izažli danas u Statističkom biltenu, u sektoru Industrijske proizvodnje, rudarstvo je ubedljivo najviše pridonelu rastu, sa rekodrdnom brojkom od 47,3 odsto u decembru.
Bloomberg Mercury
.webp){kind=icon}
