Fleš procena Republičkog zavoda za statistiku, prema kojoj je bruto domaći proizvod Srbije u četvrtom kvartalu 2022. na godišnjem nivou uvećan za 0,4 odsto, nije iznenađenje, i potvrđuje očekivanja da će privredna aktivnost u Srbiji nastaviti da se smanjuje, navode analitičari Bloomberg Adrije.
Podsećamo, prognoze našeg analitičkog tima su nešto sumornije u poređenju sa Vladom Republike Srbije, Međunarodnim monetarnim fondom ili Svetskom bankom, pa naši analitičari predviđaju da će ekonomski rast Srbije u 2023. iznositi 1,3 odsto.
"Poslednji podatak za četvrti kvartal o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda u Srbiji od samo 0,4 odsto na godišnjem nivou, samo je potvrdio negativan trend kretanja opšte ekonomije u drugom delu 2022. Visokofrekventni pokazatelji za poslednje tromesečje 2022. godine ukazivali su na bitno sporiji godišnji rast BDP-a, čiji je tempo usporio najviše od četvrtog kvartala 2020. godine", navode analitičari.
Opširnije
Privreda otpornija nego što brojevi pokazuju, ne očekujemo recesiju
Verujem da ćemo 2023. ostvariti više stope rasta i da Srbija neće pasti u recesiju, rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
01.02.2023
Rast BDP-a Srbije usporio na 0,4 odsto u četvrtom kvartalu
U fleš proceni navodi se samo međugodišnja promena BDP-a, tako da se ne može tvrditi da li je Srbija u recesiji.
31.01.2023
Bloomberg: Sumornije prognoze za BDP i inflaciju Srbije
Projekcije rasta BDP u 2022. i 2023. u poslednjoj anketi smanjene sa tri odsto na 2,3 odsto i 1,8 odsto.
28.01.2023
Ekonomisti nisu optimistični oko BDP, većina očekuje recesiju u Srbiji
MMF predviđa snižavanje BDP-a Srbije sa 4,3 odsto u 2022. na manje od dva odsto u ovoj godini.
27.01.2023
Industrijska proizvodnja drugi mesec zaredom raste u Srbiji
Proizvodnja u rudarstvu porasla je za 28,9 odsto, ali je prerađivačka industrija pala za 3,4 odsto.
31.01.2023
Oni dodaju da se sa pesimizmom može gledati i na usporavanje rasta trgovinske razmene i na znatno manji realni rast potrošnje u maloprodaji.
"Povrh toga, iz preciznije statistike je vidljivo da je za ukupan rast zaslužna prodaja automobilskog goriva, dok je potrošnja u trgovini na malo bez motornih vozila i goriva zabeležila prvo smanjenje još od prvog tromesečja daleke 2015. godine", ukazuju analitičari.
Recesija - može li se izbeći?
Ako je u 2022. jedna od reči koja se najviše pominjala bila inflacija, možemo reći da ju je početkom ove godine zamenio drugi termin - recesija. Kako su za Bloomberg Adriju rekli sagovornici, ako do nje i dođe (u tehničkom smislu), ona ne bi trebalo da bude duga i duboka.
Da je teško da se Srbija nađe u recesiji, smatra direktor za investiranje u AnaCap Financial Partnersu Damjan Stojanović. On je naveo da će rast održati priliv stranih investicija (koji je i dalje visok), visok nivo zaposlenosti i ulaganja u infrastrukturu.
"Mislim da visoka inflacija, rast kamatnih stopa i realni pad prihoda stanovništa neće moći da negira ove pozitivne efekte", rekao je Stojanović za Bloomberg Adriju, ali i upozorio da neka velika promena na geopolitičkom planu može bitno da promeni situaciju.
Podsećamo, iako je BDP Srbije u trećem tromesečju zabeležio međukvartalni pad, podatke o kretanju BDP-a na međukvartalnom nivou dobićemo poslednjeg dana februara.
"Vrlo je moguće da ima sličan mali pad i u četvrtom kvartalu, i tada bi Srbija tehnički zabeležila recesiju. Ali i pored toga, rekao bih da je generalno stanje u svetskoj privredi, pa time i u srpskoj, trenutno bolje nego što je bilo pre par meseci", rekao je Branimir Jovanović, istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
"Zima je bila blaga, zalihe gasa su dovoljne, ne očekuju se restrikcije struje i zatvaranje fabrika, cene energenata su pale, a i Kina se otvorila, odnosno napustila prethodnu politiku nulte tolerancije na kovid 19. Tako da, čak i ako Srbija tehnički uđe u recesiju, opšte stanje je bolje nego što je bilo", pojasnio je Jovanović.
Bojan Stanić iz Centra za analitiku Privredne komore Srbije razmišlja slično. "Može da se desi određeni poremećaj u prvom kvartalu, eventualno u drugom, ali da dođe do oporavka već u drugom polugodištu ove godine i da zabeležimo, kao što se i očekuje, pozitivan rast", rekao je Stanić tokom gostovanja na našem programu.
Kao i Stojanović, i Stanić upozorava da politička zbivanja mogu negativno da utiču na priliv investicija i samim tim na privredni rast.
Industrijska proizvodnja i energenti
Kako navode analitičari Bloomberg Adrije, najveći razlog za optimizam od velikog broja ekonomskih pokazatelja koji su objavljeni 31. januara daje industrijska proizvodnja.
"Nešto bolju sliku poslednjeg kvartala prošle godine je dala industrijska proizvodnja, koja je preokrenula godišnji pad aktivnosti zabeležen u trećem tromesečju", navodi se u izveštaju analitičara.
Međutim, sliku kvari nivo proizvodnje u energetici u Srbiji. "Iako je prošle godine potražnja za energentima bila na visokom nivou, proizvodnja energije u Srbiji je zabeležila smanjenje od 1,7 odsto u odnosu na 2021. godinu, što najviše pripisujemo poteškoćama u proizvodnji u pogonima EPS-a", navode analitičari.
"U 2023. godini očekujemo dalje usporavanje stope rasta BDP-a Srbije (na 1,3 odsto), usled slabije domaće i strane potražnje. Domaćinstva će biti opterećena visokim cenama prehrambenih proizvoda i energenata, ali i skupljim kreditiranjem, što će uticati na potrošnju. Strana potražnja će oslabiti zbog lošijeg ekonomskog okruženja, što će opteretiti potražnju za domaćim proizvodima i uslugama", zaključuje naš analitički tim.