Aranžman MMF-a od 2,4 milijarde Srbiji kao sidro ili zakrpa

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zvanično je Srbiji odobrio ranije dogovoreni stendbaj aranžmana ukupne vrednosti oko 2,4 milijarde evra, od čega će deo sredstava biti usmeren za ublažavanje posledica krize, a deo će služiti kao mera predostrožnosti, u slučaju daljih ekonomskih poremećaja, saopštio je danas potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

Ovaj aražman će služiti kao sidro ili zakrpa, u zavisnosti od toga koga pitate, da bi država koja je devastirala svoj elektroenergetski sistem konsolidovala budžet zemlje koji je samo u ovoj godini odlio 1,7 milijardi evra za uvoz struje.

Izgleda da će Srbija konačno morati da počne da rešava loše stanje i vođenje svojh JP, posle decenija upozorenja od svih relevatnih ekonomskih institucija. Danas ističe i rok za javnu raspravu o novom zakonu koji bi trebao dodatno da uredi ovu oblast.

Prema poslednjem istraživanju Erste Grupe, veliki transferi kapitala državnim preduzećima u sektoru energetike znače da se fiskalna konsolidacija odlaže, verovatno za 2024. godinu.

"Na strani finansiranja, Srbija će se oslanjati na MFI (međunardone finansijske instrumente) i druge bilateralne kreditne sporazume umesto još jedne emisije evroobveznica, pri čemu će novi stendbaj aranžman s MMF-om igrati ulogu sidra politike u srednjeročnom periodu", kažu analitičari Erste Grupe.

 

I analitičari iz S&P Global Ratings u svom izveštaju ranije iz decembra upozorili su da će fiskalni deficit ostati povišen na tri do četiri odsto BDP-a u 2022. i 2023. godini, "prvenstveno zbog transfera državnim preduzećima, ali će javne finansije generalno ostati na putu fiskalne konsolidacije".

"Uprkos neočekivanim prihodima od poreza izazvanim višom inflacijom, skupi transferi državnim preduzećima koja posluju u energetskom sektoru (oko dva osto BDP-a), jednokratni socijalni transferi, indeksacija penzija i veći troškovi kapitalnih rashoda bi trebalo da održe nivo fiskalnog deficita Srbije na visokih 3,9 odsto BDP-a u 2022, prema našoj proceni", navode ekonomisti rejting agencije.

Srpska vlast je nedavno revidirala svoj cilj budžetskog deficita za 2022. na 3,8 odsto BDP-a, sa 3,0 odsto ranije u godini.

"Ovakva odluka borda je bila očekivana nakon dvonedeljnih razgovora sa stručnjacima MMF-a u Beogradu, tokom kojih su se uverili u stanje srpskih javnih finansija i našu rešenost da reforme privedemo kraju", ocenio je Mali odluku koja je stigla iz Vašingtona.

Ministar Mali je istakao da ceni opredeljenost MMF-a da bude podrška Srbiji tokom aktuelne krize, podrška u očuvanju do sada postignutih rezultata i podstrek da što bezbolnije prođemo kroz ovaj, kako je rekao, turbulentan period. "To je podrška dogovorenom ekonomskom programu i za nas znači očuvanje stabilnosti i dodatnu sigurnost", ocenio je Mali.

Mali je istakao da je novi aranžman i sigurnost da Srbija neće stati sa strukturnim reformama, s fokusom na veća ulaganja u sektor energetike koji je i jedan od generatora svetskih ekonomskih nestabilnosti.

Ekonomisti S&P su ranije tokom godine revidirali perspektivu o Srbiji sa pozitivnih na stabilne, zbog negativnih prelivanja i neizvesnosti koje je doneo sukob Rusije i Ukrajine, uključujući šire makroekonomske posledice po evrozonu, ključnog trgovinskog partnera Srbije.

"Kao rezultat toga, snizili smo naše prognoze rasta za zemlju i povećali fiskalni i eksterni deficit u 2022. S obzirom na dugotrajnu prirodu rata, sada smo takođe revidirali naniže naše projekcije rasta za 2023, pri čemu se očekuje da će se realni BDP povećati za samo 2,1 odsto, u poređenju sa 2,5 odsto u 2022. i prosečno oko 3,5 odsto u 2017 - 2021. U svetlu stalnog povećanja globalnih cena energije i hrane, takođe smo revidirali našu procenu inflacije na 12 odsto u 2022. i 11 odsto u 2023. godini", navodi se u izveštaju agencije.

„U prethodne tri godine smo sa više od devet milijardi evra pomogli privredu i građane. Želimo da nastavimo da budemo stub oslonca privrednoj aktivnosti, ali i očuvanju životnog standarda građana. Drugačiji je narativ u kom se borimo sa novom krizom i to je dobro i daje nadu da ćemo lakše prebroditi izazove koji nas čekaju“, objasnio je Mali.

Podsetimo, početkom novembra, po okončanju posete Srbiji MMF je ocenio da je Srbija postigla izvandredne rezultate za vreme trajanja kovid krize, ali da se na nju nadovezala nova kriza izazvana energetskom nestabilnošću te da je zato važan novi aranžman.

Delegacija MMF-a sa Jan Kees Martijnom na čelu ocenila je tada da se Srbija, nakon snažnog oporavka od pandemije, suočila sa spoljnim uticajima ali da je uprkos tome održala stabilnost finansijskog sektora uz blago usporavanje rasta i inflaciju, uz očekivano smanjenje u sledećoj godini.

Delegacija MMF-a posebno je pohvalila napore koji su uloženi da se efekti povećanih troškova života što manje odraze na građane.

I iz S&P kažu da uprkos višim zahtevima za zaduživanjem, čini se da su rizici vladinog finansiranja ograničeni, zahvaljujući proaktivnim naporima vlasti, jakim novčanim rezervama (oko četiri odsto BDP-a) i snažnim odnosima Srbije sa međunarodnim finansijskim institucijama.

“Pored toga, ako je potrebno, vlasti poseduju fleksibilnost oko kapitalnih izdataka kako bi pomogle u obuzdavanju troškova. Posle 2023. godine, vlada će verovatno nastaviti put fiskalne konsolidacije kako bi obezbedila usklađenost sa novim pravno obavezujućim fiskalnim pravilom od 2025. i ciljala budžetski deficit od otprilike jedan do dva odsto BDP-a”, piše u izveštaju koji je izašao ranije ovog meseca.

MMF je istakao i da je veoma važna činjenica da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku zemlje, da je srpska ekonomija spremna za rizike, uključujući i adekvatan nivo deviznih rezervi, politiku upravljanja javnim dugom i dobro kapitalizovan bankarski sektor.

Ekonomisti iz S&P upozoravaju na visoku evroizaciju bankarskog sektora, ali i da je preko 70 odsto državnog duga je denominirano u stranoj valuti, što je čini ranjivom na volatilnost deviznog kursa. Doduše u poređenju sa nivoom duga u regionu, nivo duga Srbije je umeren.

 

"Naši rejtingi takođe utiču na umeren nivo javnog duga Srbije i kredibilan okvir monetarne politike. Bez obzira na to, oni su ograničeni relativno slabim institucionalnim okvirom zemlje, relativno niskim nivoom ekonomskog bogatstva po glavi stanovnika, značajnom pozicijom neto spoljne obaveze i visokom evroizacijom u privredi. Rast će se dalje usporiti na 2,1 odsto u 2023. godini, zbog manje eksterne tražnje, manje potrošnje i strožih monetarnih uslova, ali će se oporaviti na prosek nešto iznad 3,0 odsto u periodu 2024 - 2025,", kažu iz S&P.

Bankarski ekonomisti imaju nešto strože i skromnije procene od kreditne agencije. Analitičari Erste Grupe su nedavno snizili svoju procenu rasta BDP-a za finansijsku godinu 2022. za 1,2 pp na 2,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prognoza rasta za sledeću godinu smanjena za 1,4 pp na 1,6 odsto. Rast bi trebalo da se 2024. godine ponovo približi nivou pre krize (3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu) kako inflacija bude usporavala, prema Erste Grupi.

"Program stendbaj ima za cilj da pomogne Srbiji da odgovori na predstojeće potrebe za spoljnim i fiskalnim finansiranjem u svetlu izazovnih globalnih ekonomskih uslova. Štaviše, kao deo SBA, strukturne reforme će morati da se sprovedu, posebno u energetskom sektoru, gde posluju velika državna preduzeća (JP)", nadaju se iz S&P Global Ratings agencije.