U periodu od januara do novembra ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 81 milijardu dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija u sredu. Prihodi su ostvareni u iznosu od oko 1.519,1 milijardu dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od oko 1.600,1 milijardu dinara. U novembru je ostvaren deficit u iznosu od 106,3 milijarde dinara.
Srpska vlast je ranije ove godine zbog rastuće inflacije i uvoza energenata po tržišnim cenama bila primorana da, osim rebalansa budžeta, uđe u stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i zaduži se kod drugih zemalja, što je se odrazilo na visinu javnog duga.
Kako navode iz S&P Global Ratingsa u izveštaju iz decembra, vlast je ove godine preduzela proaktivne mere politike da obuzda rizike eksternog i budžetskog finansiranja koji proizilaze iz povišenih cena energije, tako što je postigla dvogodišnji aranžman sa MMF-om od 2,4 milijarde evra i obezbedila povlašćeno bilateralno finansiranje.
Opširnije
Aranžman MMF-a od 2,4 milijarde Srbiji kao sidro ili zakrpa
Konsolidacija da bi se popunile budžetske rupe zbog davanja energetskim javnim preduzećima.
20.12.2022
Budžet usvojen u Skupštini, boljka je i dalje netransparentnost
Budžet ostaje netransparentan i nejasan, prema rečima ekonomista.
09.12.2022
Budžet za 2023. u senci ceha za energetske ispade
Većina ekonomista je pozdravila nova fiskalna pravila, neke olakšice za privredu, kao i plan o nivou kapitalnih izdataka za infrastrukturu.
05.12.2022
Srbija emituje još 150 milijardi dinara i 100 miliona evra duga
Uprava će na prodaju ponuditi dvogodišnje dinarske obveznice u vrednosti od 100 milijardi dinara, kao i dvogodišnje obveznice denominovane u evrima u vrednosti od 100 miliona evra.
29.12.2022
Ekonomisti: BDP Srbije će u 2023. rasti dva, a ne 2,5 odsto
Bruto domaći proizvod Srbije će u 2023. godini biti uvećan za dva odsto, a ne za 2,5 odsto koliko očekuju vodeće svetske ekonomske institucije.
26.12.2022
"Program MMF-a će takođe pomoći u suzbijanju fiskalnih klizanja i obezbediti dodatne zaštitne rezerve ako je potrebno. Program od 2,4 milijarde evra dogovoren je sa MMF-om, međutim, vlasti planiraju da iskoriste polovinu raspoloživih sredstava (1,2 milijarde evra), a ostatak tretiraju kao predostrožnosti", kaže se izveštaju rejting agencije.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović ocenio je u ranijem intervjuu za Bloomberg Adria TV da je stendbaj aranžman veoma koristan. "Vlada je, u dogovoru sa MMF-om, usvojila da će se domaće cene gasa najvećim delom prilagoditi svetskim cenama. Tako će plaćati oni koji stvarno troše, a to se neće pojavljivati kao budžetski trošak. I cene električne energije će se povećati i time odražavati stvarno koštanje te energije i regulisati potrošnju. To su ključne promene."
Prema Ministarstvu finansija, u novembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 137,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 120,9 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 64,4 milijarde dinara, akciza u iznosu od 29 milijardi dinara i poreza na dobit u iznosu od 12,1 milijarde dinara. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,7 milijardi dinara, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,9 milijardi dinara.
"Uprkos neočekivanim prihodima od poreza izazvanim višom inflacijom, skupi transferi državnim preduzećima koja posluju u energetskom sektoru (oko dva odsto BDP-a), jednokratni socijalni transferi, indeksacija penzija i veći troškovi kapitalnih rashoda bi trebalo da održe deficit povećan na 3,9 odsto BDP-a u 2022, prema našoj proceni. Vlast je nedavno revidirala svoj cilj budžetskog deficita za 2022. na 3,8 odsto BDP-a sa tri odsto ranije u godini", navode ekonomisti S&P u izveštaju.
Kao posledica nepovoljnih uslova trgovine i slabije tražnje za izvozom Srbije, pre svega iz Evropske unije, koja je najveći ekonomski partner zemlje, iz rejting agencije procenjuju da će se deficit tekućeg računa proširiti na oko osam do devet odsto BDP-a u 2022. i 2023. godini, "što je najveći spoljni deficit od 2012. godine, ali će većina ovih deficita biti finansirana neto prilivom stranih direktnih investicija (SDI)". Tokom proteklih godina, neto prilivi SDI su ojačali i diverzifikovali izvoznu bazu Srbije, a takođe su pomogli da se podstakne spoljno razduživanje i izgradi pozicija deviznih rezervi Narodne banke Srbije.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 243,9 milijardi dinara, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija. Rashodi za zaposlene u novembru su iznosili 29,3 milijarde dinara, kapitalni izdaci 23,9 milijardi dinara, subvencije 19,5 milijardi dinara, rashodi za korišćenje usluga i roba 17,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika) 18,1 milijardu dinara. Najveća pojedinačna rashodna kategorija u novembru, sa iznosom od 103,6 milijardi dinara, bili su izdaci za nabavku finansijske imovine namenjeni prevazilaženju negativnih efekata energetske krize, prema podacima Ministarstva finansija.
Na kraju novembra učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je na 53,5 odsto, sa 53,7 procenata, koliko je iznosilo u oktobru. Kako očekuju iz agencije S&P, bruto dug će se smanjiti na otprilike 51 odsto BDP-a do 2025, sa oko 52,8 odsto BDP-a u 2022. U poređenju sa nivoom duga u regionu, nivo duga Srbije je umeren, "ali preko 70 odsto državnog duga je denominirano u stranoj valuti, što je čini ranjivom na volatilnost deviznog kursa".
"Naša ocena uzima u obzir umeren nivo javnog duga Srbije i odgovarajući okvir monetarne politike. Bez obzira na to, oni su ograničeni relativno slabim institucionalnim okvirom zemlje, relativno niskim nivoom ekonomskog bogatstva po glavi stanovnika, značajnom pozicijom neto spoljne obaveze i visokom evroizacijom u privredi", navode iz S&P i očekuju da će deficit će ostati povišen na tri do četiri odsto BDP-a u 2022. i 2023. godini, "prvenstveno zbog transfera državnim preduzećima, ali će javne finansije generalno ostati na putu fiskalne konsolidacije".
.webp){kind=icon}
