Srbija će 2023. početi jako što se prodaje obveznica tiče, a kako podaci Uprave za javni dug pokazuju, nudiće se hartije od vrednosti i sa kraćim i sa dužim rokom.
Uprava će na prodaju ponuditi dvogodišnje dinarske obveznice u vrednosti od 100 milijardi dinara, kao i dvogodišnje obveznice denominovane u evrima u vrednosti od 100 miliona evra, navodi se u saopštenju uprave.
Pored ovoga, emisija dvanaestogodišnjih dužničkih dinarskih hartija od vrednosti, sa rokom dospeća 2032. godine, biće proširena za 50 milijardi dinara.
Opširnije
Evropske obveznice čeka neizvesnija godina od ostalih
Svetske banke su se u 2022. bavile pretežno inflacijom, a situacija će se sledeće godine neminovno zakomplikovati, navodi Protić.
22.12.2022
Države EU bi mogle da se zaduže rekordnih 500 milijardi evra u 2023.
Među velikim evropskim ekonomijama najproblematičnije je finansiranje italijanskog duga.
08.12.2022
Prodate sve desetogodišnje državne obveznice, prinos i dalje visok
Ovo je poslednja aukcija desetogodišnjih obveznica u ovoj godini.
06.12.2022
"Obveznice koje se emituju na osnovu navedene odluke u iznosu od 50 milijardi dinara, konsoliduju se i predstavljaju jedinstvenu emisiju sa obveznicama inicijalno emitovanim 18. februara 2020. godine", piše u saopštenju, gde se takođe dodaje da se radi o prodaji obveznica sa istim karakteristikama koje se odnose na valutu, kuponsku stopu i datum dospeća.
Ukupan obim emisije dvanaestogodišnje obveznice, nakon konsolidacije, iznosiće 198,3 milijardi dinara.
Prema rasporedu objavljenom na sajtu uprave, Ministarstvo finansija će u prva tri meseca organizovati sedam aukcija dužničkih hartija od vrednosti. Po tri puta će na prodaju biti ponuđeni dvogodišnji i dvanaestogodišnji dinarski zapisi, dok će dvogodišnje obveznice denominovane u evrima biti ponuđene 19. januara.
Prinosi ostaju visoki
Prinosi na obveznice su rasli tokom 2022. godine, a kako navode ekonomisti, teško je da na kraći rok možemo da očekujemo drugačiji ishod aukcija.
Stoga će možda još bitniji pokazatelj raspoloženja ulagača biti potražnja na sedam aukcija. I jedno i drugo će svakako zavisiti od inflacije.
"S obzirom na to da pripadamo evropskom prostoru u svakom smislu, očekujem u narednih par kvartala pritisak na prinose naviše. No to ne mora značiti da će stope apriori ići značajno naviše, jer je pitanje koliko je ovih očekivanja već u ceni", rekao je Ilija Protić iz kompanije Momentum securities.
Visoke stope prinosa su, u zavisnosti od konteksta, i pozitivna i negativna stvar. "Više ili visoke stope na tržištu duga osim što su interesantne investitorima pozivaju i na opreznost posebno kada je nepredvidivost ovako velika", navodi Protić.
"Visok kvalitet i duži rok načelno u ovakvim okolnostima mogli biti relativno manje volatilan segment, a opet ponuditi zadovoljavajuće prinosne rezultate", zaključuje portfolio menadžer.
Dvogodišnje obveznice emitovane 18. januara 2022. prodavane su devet puta u toku protekle godine. Prinos je do novembra, kada je održana poslednja aukcija, porastao sa 2,75 odsto na 4,35 odsto.
Nepredvidivo tržište
Ne smemo zaboraviti da inflacija nije prijatelj dužničkim hartijama od vrednosti, ali one isto tako u vreme ekonomskih kriza (koja često karakteriše brz rast cena) služe kao sigurniji investicioni instrument od, na primer, akcija. Upravo zbog brojnosti faktora je teško predviđati kretanja na tržištu duga.
Sličan komentar je za Bloomberg Adriju dao Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom Erste bank.
Trenutne tržišne okolnosti su toliko kompleksne da je jako izazovno davati precizne projekcije za početne aukcije gde će se ponuda i tražnja za državnim dugom u potencijalno većem obimu susresti posle produženog perioda jako sporadičnog sekundarnog trgovanja i malih realizovanih obima na primarnim aukcijama, rekao je Zečević u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije.
"Ako pogledamo trendove na globalnim tržištima u toku postojećeg meseca, nešto sa čime ulazimo u prvi kvartal, nakon poslednjih ovogodišnjih obraćanja i retorike Evropske centralne banke i Federalnih rezervi primetna je korekcija na dužem delu svih krivih prinosa. Nemačka desetogodišnja obveznica je trenutno blizu 247 baznih poena (+49 baznih poena korekcije od početka meseca), dok je desetogodišnja obveznica SAD na 3,83 odsto (+17 baznih poena korekcije od početka meseca). Slična kretanja vidimo i u zemljama centralne i istočne Evrope gde konkretno rumunske desetogodišnje obveznice trguju na nivoima preko 820 baznih poena. Poređenja radi, trenutne indikativne tržišne kotacije prinosa na srpske hartije sličnih ročnosti su nešto blago iznad 700 baznih poena", pojašnjava Zečević.
Slično analitičarima Momentuma, i Zečević navodi da ne bi bilo iznenađenje da prinosi u prvoj polovini godine nastave da rastu.
"Ekonomski bi bilo opravdano da se prinosi u prvoj polovini godine kroz nekoliko iteracija koriguju naviše sa trenutno kotiranih nivoa", rekao je Zečević.
Kraća ročnost pravi izbor
Za razliku od 2022, gde su na četiri od poslednjih pet aukcija nuđene državne obveznice sa ročnošću od 10 godina, sada u prvom kvartalu će dvogodišnje obveznice biti ponuđene na prodaju čak četiri puta. Po mišljenju analitičara, ovo je pametan izbor.
"Ponuda hartija od vrednosti kraćih ročnosti je jako dobra odluka Ministarstva finansija jer je u situacijama velike tržišne neizvesnosti određenim grupama investitorima spram sopstvene percepcije rizika i interno propisanih limita fokus na upravo takvim ulaganjima", rekao je Zečević.
Za učesnike na tržištu koji ne spadaju u ovu kategoriju, postoje dvanaestogodišnje hartije od vrednosti.
"Kroz ponudu obveznica kraćih i dužih ročnosti su zapravo pokrili sve segmente tržišta i omogućili lakše pozicioniranje šireg kruga investitora spram njihovih individualnih očekivanja po pitanju budućih tržišnih kretanja", ocenjuje bankar.
.webp){kind=icon}