Prodate sve desetogodišnje državne obveznice, prinos i dalje visok

Ministarstvo finansija Republike Srbije je preko svoje Uprave za javni dug organizovalo poslednju aukciju državnih obveznica ove godine, a prinos na dužničke hartije od vrednosti ostao je visok kao što je bio tokom većeg perioda 2022.

Izvršna stopa je bila gotovo nepromenjena u odnosu na ostale prodaje desetogodišnjih dužničkih hartija od vrednosti, jer je na prethodnim ovogodišnjim aukcijama iznosila ili 6,7 ili 6,8 odsto, a danas je prinos iznosio 6,75 odsto.

Rasprodat je celokupan obim aukcije, koji je iznosio 3,2 milijarde dinara, a dostavljene su ponude za otkup dvostruko većeg iznosa.

Na aukciji je učestvovalo sedam ponuđača, od čega je četiri bilo iz bankarskog sektora, dva iz kategorije ostalih pravnih lica. Učestvovalo je i jedno fizičko lice.

Realizaciji doprineo skroman obim

Stoprocentna realizacija zvuči dobro sa stanovišta statistike, ali je obim aukcije bio skroman, kako smatra glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić.

"Današnje reotvaranje desetogodišnjih obveznica nije bilo toliko velikog obima. Štaviše, ove hartije su veći promet zabeležile na prethodne dve aukcije kada je trgovanje bilo vredno 3,7, odnosno 6,4 milijarde dinara", rekao je Gujaničić za Bloomberg Adriju.

Broker navodi da je poboljšanju na tržištu duga možda donela i najava aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

"Kada govorimo o prinosima na državne hartije, generalno, od sredine oktobra obveznice Srbije su počele da se oporavljaju, što je koindiciralo sa najavom uspostavljanja aranžmana sa MMF-om, dok je doprinos stigao i sa evropskog tržišta kapitala, gde je listom zabeležen pad prinosa usled naznaka da se energetska kriza smiruje i da bi evrozona mogla zabeležiti tek blagu recesiju", dodaje broker.

Rastu i prinosi i spredovi

Peta po redu aukcija desetogodišnjih dinarskih obveznica i treća aukcija u poslednjem kvartalu dolazi u periodu kada rastu takozvani obveznički spredovi, odnosno razlika između prinosa na obveznice u regionu i petogodišnje evropske obveznice koje su uzete kao referentna vrednost.

Kako je pokazalo najskorije istraživanje analitičkog tima Bloomberg Adrije, razlika na prinose je u Sloveniji i Hrvatskoj porasla za manje od jednog procentnog poena, dok je situacija u Srbiji znatno drugačija, pa je razlika iznosila više od cela četiri procentna poena u odnosu na najkvalitetnije evropske obveznice.

Kako je ranije uoči prethodne aukcije pojasnio generalni direktor kompanije Fiks Miodrag Janjušević, ovo se može objasniti činjenicom da se Srbija ne nalazi, makar ne direktno, pod jurisdikcijom Evropske centralne banke (ECB).

Za ovakva tržišta se može očekivati veća promenljivost u poređenju sa državama evrozone, naveo je Janjušević.

Volatilnost sve veća

Upravo je promenljivost reč koja će obeležiti godinu pred nama, smatraju i analitičari Bloomberg Adrije, dodajući da će neizvesnost biti prisutna kako na tržištu akcija, tako i na tržištu obveznica.

Investitori su i ranije ove godine radije birali obveznice kraće ročnosti, a na aukciji jednogodišnjih dužničkih hartija od vrednosti, održanoj početkom avgusta, otkupljena je celokupna emisija.

Janjušević je prognozirao da će se u periodu pred nama investitori verovatno odlučivati za ulaganja u kratkoročnije obveznice, a svi će pratiti uspeh centralnih banaka u rešavanju inflacije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar