BBA analiza: Kakva će 2023. biti za tržišta kapitala u Adria regiji

Kako se navodi u analizi za 2022. godinu s pogledom na kretanja u 2023, berzanski indeksi su na tržištima u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji u poslednje vreme podbacili u odnosu na evropska tržišta, ali tu treba primetiti da je reč o vremenskoj razlici, s obzirom na to da su do pre nekoliko nedelja postizali bolji rezultat od onih u Evropi.

Indeks Beogradske berze Belex 15 uglavnom je na nivou s kraja 2021, dok u Bosni i Hercegovini oba indeksa beleže rast.

Ipak, jedno od ključnih obeležja tržišta u Adria regiji je prilično nizak promet, što objašnjava relativno slabu korelaciju sa kretanjima indeksa globalno.

"Volumen trgovanja na regionalnim tržištima je barem pet puta manji nego, recimo, na berzama u Poljskoj i Mađarskoj", navodi kao primer analitički tim Bloomberg Adrije.

Takođe, tržišta odlikuje pad u odnosu cene i zarade po akciji u kontekstu geopolitičkih zabrinutosti, ali i negativnih očekivanja kad je reč o privrednim kretanjima koja će verovatno nagrizati profitni potencijal kompanija.

Komparativna kretanja regionalnih berzanskih indeksa u 2022. godini

Širenje raspona na obveznice globalno vidljivo je i u Adria regiji.

Hrvatska je tu donekle izuzetak u kontekstu srednje i jugoistočne Evrope zbog skorašnjeg uvođenja evra, dok Slovenija ima vidljivu korist od stabilnog kreditnog rejtinga.

Srbija je tu u bitno nepovoljnijem položaju jer investitori vide rizike od pogoršanja budžetskog minusa i uticaja ekonomskih veza s Rusijom na lokalnu privredu u vremenu povećanih geopolitičkih tenzija.

Kod Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine uočljiva je slaba likvidnost državnih obveznica.

Prinosi i rasponi na petogodišnje obveznice u zemljama regije

Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje volatilnost na tržištima u 2023. godini uz usporenu privrednu aktivnost i visoku inflaciju, ali ne i iznad trenutnih nivoa.

U takvim okolnostima, naš analitički tim smatra da će investitori biti više zainteresovani za emitente u ciklično nezavisnim sektorima. Takođe, vrednost treba da očuvaju sektori podržani čvrstim regulatornim okvirima kao što su finansije i telekomunikacije. S druge strane, na udaru bi trebalo da budu proizvođači u cikličnim sektorima i iz sektora diskrecionih potrošačkih dobara.

U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji akcije bi mogle biti ponešto precenjene s obzirom na to da su razmere cene i zarade po akciji bitno viši nego u ostatku srednje i jugoistočne Evrope. U Sloveniji je pak moguć rast u periodu oporavka želje za rizikom jer je tamošnji prosečan odnos cene i zarade po akciji među najnižima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, pa čak i u Evropi uopšte.

Iduće godine se ne očekuje previše korporativnih izdanja obveznica, pa će se investitori fokusirati na državni dug.

S obzirom na aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Srbija i Severna Makedonija su poboljšale izglede za pokrivanje potreba za finansiranjem u 2023. godini.

Odnos potreba za zaduživanjem i budžetskih gotovinskih rezervi

"Emitenti s boljim rejtingom će proći bolje, pa očekujemo da će se rasponi za Sloveniju i Hrvatsku povećavati sporije nego kod ostatka Adria regije", napominju analitičari Bloomberg Adrije.

Upoređujući potrebu za finansiranjem u 2023. s trenutnim gotovinskim budžetskim rezervama u pojedinim državama Adria regiona, Slovenija je u najboljoj situaciji jer su joj rezerve iznad budžetskih potreba za zaduživanjem, dok je kod Hrvatske jaz u tom kontekstu najveći.

"Hrvatska Vlada računa na lokalne investiture za pokrivanje domaćeg duga koji dospeva u 2023. (šest odsto bruto domaćeg proizvoda), budući da lokalni penzioni fondovi i banke tradicionalno iskazuju snažan interes za domaća izdanja", kaže se u analizi.

Troškovi zaduživanja za privatni sektor će nastaviti rasti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar