text size
Kako se navodi u analizi za 2022. godinu s pogledom na kretanja u 2023, berzanski indeksi su na tržištima u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji u poslednje vreme podbacili u odnosu na evropska tržišta, ali tu treba primetiti da je reč o vremenskoj razlici, s obzirom na to da su do pre nekoliko nedelja postizali bolji rezultat od onih u Evropi.
Indeks Beogradske berze Belex 15 uglavnom je na nivou s kraja 2021, dok u Bosni i Hercegovini oba indeksa beleže rast.
Ipak, jedno od ključnih obeležja tržišta u Adria regiji je prilično nizak promet, što objašnjava relativno slabu korelaciju sa kretanjima indeksa globalno.
Opširnije
Alfa-Plam na korak od izlaska sa Beogradske berze
Nakon otkupa Amasis poseduje 95,09 odsto udela u kompaniji.
01.12.2022
Beogradskoj berzi pomoć ne stiže ni sa jedne strane
Na Beogradskoj berzi ne postoji ni dovoljan broj kvalitetnih hartija od vrednosti, ni motivisanih ulagača.
23.11.2022
Nijedno tržište kapitala Adria regiona nije se ni primaklo 2007.
Glavno obeležje tržišta u Adria regionu je nedostatak likvidnosti, stranih institucionalnih investitora, ali i malih ulagača i kvalitetnih kompanija u koje se može uložiti
28.09.2022
Sva tržišta Adria regije blago su precenjena, sem Slovenije
Analitički tim smatra da će se na berzama nastaviti volatilnost sa padajućim trendom cena akcija.
28.09.2022
"Volumen trgovanja na regionalnim tržištima je barem pet puta manji nego, recimo, na berzama u Poljskoj i Mađarskoj", navodi kao primer analitički tim Bloomberg Adrije.
Takođe, tržišta odlikuje pad u odnosu cene i zarade po akciji u kontekstu geopolitičkih zabrinutosti, ali i negativnih očekivanja kad je reč o privrednim kretanjima koja će verovatno nagrizati profitni potencijal kompanija.
Komparativna kretanja regionalnih berzanskih indeksa u 2022. godini
Širenje raspona na obveznice globalno vidljivo je i u Adria regiji.
Hrvatska je tu donekle izuzetak u kontekstu srednje i jugoistočne Evrope zbog skorašnjeg uvođenja evra, dok Slovenija ima vidljivu korist od stabilnog kreditnog rejtinga.
Srbija je tu u bitno nepovoljnijem položaju jer investitori vide rizike od pogoršanja budžetskog minusa i uticaja ekonomskih veza s Rusijom na lokalnu privredu u vremenu povećanih geopolitičkih tenzija.
Kod Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine uočljiva je slaba likvidnost državnih obveznica.
Prinosi i rasponi na petogodišnje obveznice u zemljama regije
Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje volatilnost na tržištima u 2023. godini uz usporenu privrednu aktivnost i visoku inflaciju, ali ne i iznad trenutnih nivoa.
U takvim okolnostima, naš analitički tim smatra da će investitori biti više zainteresovani za emitente u ciklično nezavisnim sektorima. Takođe, vrednost treba da očuvaju sektori podržani čvrstim regulatornim okvirima kao što su finansije i telekomunikacije. S druge strane, na udaru bi trebalo da budu proizvođači u cikličnim sektorima i iz sektora diskrecionih potrošačkih dobara.
U Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji akcije bi mogle biti ponešto precenjene s obzirom na to da su razmere cene i zarade po akciji bitno viši nego u ostatku srednje i jugoistočne Evrope. U Sloveniji je pak moguć rast u periodu oporavka želje za rizikom jer je tamošnji prosečan odnos cene i zarade po akciji među najnižima u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, pa čak i u Evropi uopšte.
Iduće godine se ne očekuje previše korporativnih izdanja obveznica, pa će se investitori fokusirati na državni dug.
S obzirom na aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Srbija i Severna Makedonija su poboljšale izglede za pokrivanje potreba za finansiranjem u 2023. godini.
Odnos potreba za zaduživanjem i budžetskih gotovinskih rezervi
"Emitenti s boljim rejtingom će proći bolje, pa očekujemo da će se rasponi za Sloveniju i Hrvatsku povećavati sporije nego kod ostatka Adria regije", napominju analitičari Bloomberg Adrije.
Upoređujući potrebu za finansiranjem u 2023. s trenutnim gotovinskim budžetskim rezervama u pojedinim državama Adria regiona, Slovenija je u najboljoj situaciji jer su joj rezerve iznad budžetskih potreba za zaduživanjem, dok je kod Hrvatske jaz u tom kontekstu najveći.
"Hrvatska Vlada računa na lokalne investiture za pokrivanje domaćeg duga koji dospeva u 2023. (šest odsto bruto domaćeg proizvoda), budući da lokalni penzioni fondovi i banke tradicionalno iskazuju snažan interes za domaća izdanja", kaže se u analizi.
Troškovi zaduživanja za privatni sektor će nastaviti rasti.
