Beogradskoj berzi pomoć ne stiže ni sa jedne strane

"Ulaganje na Berzi, najuopštenije posmatrano, potiče od potrebe da se sredstva uposle i na taj način ostvare određeni prinos za vlasnika."

Tako je, od reči do reči, opisan značaj investiranja na internet stranici Beogradske berze. Na takvu konstataciju nadovezuje se i potreba listirane kompanije da pod povoljnijim uslovima dođe do kapitala. U teoriji, tako bi trebalo da stvari funkcionišu, ali je praksa znatno drugačija.

Za uspešno poslovanje berze su u biti potrebne dve stvari: kompanija u koju bi neko želeo da uloži sredstva i motivisan ulagač. Kako se čini, od dve strane, Beogradska berza nema nijednu.

Merila za 'dobre' berze

Razvijenu berzu karakteriše relativno visok obim trgovanja, ali to svakako nije jedini a ni najbitniji faktor zbog kojeg tržište možemo smatrati uspešnim. Kako je za Bloomberg Adriju rekao Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum securities, potencijal berze najbolje određuje status manjinskih akcionara.

"Najbolji pokazatelj uspešnosti nekog mladog tržišta kapitala jeste nivo zaštite prava manjinskih akcionara koji je odličan pokazatelj potencijala razvoja berze. Kada govorimo o kvantitativnim pokazateljima, to je svakako obim prometa, ali i tržišna kapitalizacija berze u odnosu na bruto domaći proizvod", navodi Gujaničić.

Kvantitativni pokazatelji Beogradskoj berzi svakako ne idu u prilog. Ako kao reper uzmemo prethodni mesec, promet na Beogradskoj berzi je iznosio nešto više od 16 miliona evra, dok je u istom mesecu Frankfurtska berza ostvarila promet od 98,2 milijarde evra, a berza u Parizu 81,8 milijardi evra.

Kako navodi profesor Ekonomskog fakulteta Miroslav Todorović, i te berze ne mogu da se nose sa tržištem u Sjedinjenim Američkim Državama. "Nema ozbiljnije berze u našoj blizini do Švajcarske i Frankfurta. A i te tamo su smešne u odnosu na SAD."

Evropa je, generalno, bankocentrična, što znači da se kompanije dominantno oslanjaju u finansiranju na banke, a ne finansijska tržišta, tvrdi Todorović, i dodaje da je stanje po pitanju primoranosti kompanija da se oslanjaju na banke još gore u Srbiji.

"Beogradska berza u poslednjim godinama zaostaje i za pijacom Kalenić", rekao je profesor kroz šalu, dodajući da ni visok promet akcija nije nužno znak uspešnog poslovanja berze.

Loš start

Koren problema nerazvijene berze krije se u načinu na koji je ona nastala, ili na koji je ona doživela ekspanziju. "Beogradsku berzu ne možete oživeti na silu, to je prilično potrošena priča, sa nasilnim teranjem preduzeća iz privatizacije na listing, masi preduzeća koja su tamo bila prisutna zato što moraju", rekao je u odgovoru na upite Bloomberg Adrije profesor Todorović.

Kako dodaje, dodatni problem je i činjenica da je većina listiranih kompanija u većinskom vlasništvu jednog ulagača (najčešće onog ko je kompaniju i kupio nakon privatizacije), a da se tek oko desetine kapitala kompanija nalazi u okviru akcija u opticaju.

Bloomberg Adria TV

Gujaničić na ovom tragu navodi da je malom broju investitora doprineo i velik broj "korporativnih skandala", ali i mali broj hartija od vrednosti u koje bi moglo biti isplativo ulagati.

"Kada govorimo o investitorima, zabeležen je pravi egzodus ulagača sa Beogradske berze s obzirom na veliki broj korporativnih skandala u prošlosti i činjenicu da trenutno nema mnogo kvalitetnih investicionih alternativa. S druge strane, veliki broj kompanija je takođe napustio tržište jer im je berza bila samo teret koji je nastao silom zakonske prinude. Svega nekoliko kompanija na tržištu je dobrovoljno pristalo na listiranje i to su one kompanije koje su kotirane na listingu Beogradske berze", dodaje.

Poslovanje i trgovanje, veza koja ne postoji

Osnovni postulat berze je da će investitori ulagati u kompaniju koja je ostvarila dobre poslovne rezultate ili postoje izgledi da će takve rezultate ostvariti u budućnosti, pa će samim tim vredeti više. Na Beogradskoj berzi se korelacija između uspešnosti poslovanja i vrednosti akcija ne vidi.

Dobar primer za to je kretanje indeksa najlikvidnijih akcija Belex15 u prvoj polovini ove godine. Deset kompanija koje sačinjavaju ovaj indeks je u periodu između januara i juna ostvarilo neto dobit koja je četvorostruko veća na međugodišnjem nivou.

Bloomberg Chartmaker

Uprkos tome, vrednost indeksa je sredinom godine bila za oko tri odsto veća od nivoa sa kraja 2021. Od tada je indeks počeo da gubi svoju vrednost, pa se trenutno nalazi na nivou od 789 poena, što je za oko četiri odsto lošije od početka godine.

Iz analitičkog tima Bloomberg Adrije su ocenili da je razlog za to nisko poverenje u berzu. "U Srbiji je poverenje u berzu tradicionalno nisko, a postoji i problem u pogledu likvidnosti. Zato neki investitori sa nižim obimom trgovanja mogu da imaju dispropocionalno velik uticaj na kretanje vrednosti akcija. Zato trgovanje često ne oslikava uspešnost poslovanja kompanija čijim se akcijama trguje", naveli su analitičari.

Slučaj NLB

Činjenica je da listiranje na berzi donosi troškove i obaveze, pa većinski akcionari ne žele da sebi otežavaju situaciju, naročito uz tako mali obrt novca.

To je bio slučaj sa nekada jednim od najbitnijih igrača na Beogradskoj berzi, NLB Komercijalnom bankom AD. Iz banke su krajem avgusta doneli odluku da se povuku sa tržišta čime je ona prestala da bude javno društvo.

Kako je tom prilikom za Bloomberg Adriju rekao profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, logično je da se NLB grupacija, koja je nakon otkupa akcija postala stoprocentni vlasnik NLB Komercijalne banke, želi da nastavi da trguje na Ljubljanskoj berzi, naročito kada se uzme u obzir "besperspektivnost tržišta akcija kompanija i iz finansijskog i iz nefinansijskog sektora" u Srbiji.

Bloomberg

"Investitorima se sužava prostor i potencijalni kupci ne razmišljaju o domaćoj berzi kao opciji za diverzifikaciju aktive. Preostaju im nekretnine, fondovi rizičnog kapitala, plemeniti metali", rekao je tom prilikom Đukić.

NIS dokaz da kapitalizacija ne znači pravu vrednost

Dok poslovanje kompanija nema uvek direktan i vidljiv uticaj na trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi, dodatni problem predstavlja i činjenica da i tržišna kapitalizacija često ne oslikava vrednost kompanije.

Najskoriji primer za to je Naftna industrija Srbije (NIS), čiju moguću nacionalizaciju je prošle nedelje spomenuo predsednik Aleksandar Vučić.

Više sagovornika Bloomberg Adrije je tada reklo da za utvrđivanje okvirne cene kompanije, ukoliko bi većinski vlasnik Gazprom bio spreman da proda svoj udeo, ne bi bilo dovoljno pomnožiti broj akcija sa njihovom cenom, kako se to inače radi.

Bloomberg Mercury

Iako tržišna kapitalizacija NIS-a iznosi oko 880 miliona evra, Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities je rekao da bi cena morala da bude preko jedne milijarde evra minimalno, dok je Gujaničić procenio da bi cena bila još viša od toga.

"Na eventualnom javnom tenderu za kontrolni paket akcija nema sumnje da bi cena bila barem 2,5 do tri puta veća od aktuelne", rekao je broker.

Zbog činjenice da NIS, kao i ostale kompanije na berzi ima mali procenat deonica u slobodnom opticaju (eng. free float), cenu akcija bi utvrdili većinski vlasnik i kupac, dok bi ostali akcionari verovatno bili samo nemi posmatrači preogovora.

Nema privrede bez jake berze

Zarad sagledavanja cele slike, moglo bi se postaviti i pitanje: Pa šta ako Beogradska berza ne funkcioniše zadovoljavajuće? Da li je postojanje berze preduslov za snažnu privredu? Nažalost po Srbiju, deluje kao da jeste.

Gujaničić tvrdi da nerazvijenost berze može da koči rast bruto domaćeg proizvoda. "Trenutna situacija na našoj berzi svakako nije za ponos bilo kome, a najviše šteti celokupnoj privredi jer nepostojanje snažne berze smanjuje potencijal privrednog rasta", rekao je Gujaničić. Pavlović na sličnom tragu dodaje da bi razvijena berza bila od koristi svima.

S takvim stavovima slaže se i predsednica uprave Zagrebačke berze Ivana Gažić. Ne samo da je berza preduslov za jačanje privrede, nego snažna berza doprinosi bržem oporavku nakon izazovnih vremena.

Zgrada Mađarske berze u Budimpešti / Depositphotos

"Brojna su istraživanja pokazala da je vrlo snažna povezanost razvijenosti pojedine ekonomije i jačine njene berze. Ono što je još važnije, pokazalo se da zemlje s razvijenim berzama brže i lakše izlaze iz krize, budući da upravo berze generišu potreban kapital u razdobljima kada je on najpotrebniji", navodi Gažić u odgovorima na pitanja Bloomberg Adrije.

"Upravo su zato neke zemlje u tranziciji poput Poljske, Rumunije i Mađarske uložile značajne napore same države da bi berze osnažile, a jednom kada su narasle, berze su počele delovati kao zamajac privrede", dodaje.

Može li se bez pomoći države

Oko toga da je trenutno stanje na Beogradskoj berzi daleko od njenog potencijala, verovatno bi se složili i sa same berze, jer je i direktor berze Siniša Krneta rekao da su geopolitički faktori omeli instituciju u unapređenju poslovanja.

Napredak ostvaren "tokom prethodnih godina frustrirajuće je zaleđen posledicama dramatičnog ratnog sukoba na istoku Evrope, a koji je svojim efektima poput cunamija preplavio ceo svet", rekao je Krneta za Bloomberg Adriju krajem oktobra.

Za oživljavanje berze prvenstveno je potrebno postizanje volje političkih i poslovnih činilaca, smatra Gujaničić.

"Kada se ispuni ovaj cilj, sledi mukotrpan posao vraćanja poverenja ulagača, što se može uraditi izgradnjom efikasnih i nezavisnih institucija koje će obezbediti pravedan investicioni ambijent. Na takvom tržištu relativno brzo bi se pojavili ulagači, s jedne strane, i investicione alternative, s druge", smatra broker, dodajući da bi pomoć države u vidu kreiranja kvalitetnih tržišnih instrumenata bila dobrodošla.

Od tržišta u regionu koja bi mogla da posluže kao primer, Gujaničić ukazuje na berzu u Bukureštu, ali i Zagrebačku berzu.

Zgrade Ljubljanske berze i Nove ljubljanske banke / Bloomberg Mercury

Gažić je u odgovoru našoj redakciji rekla da država može da pomogne, ali da njena uloga nije presudna. "Mi, međutim, u ovih 30 godina od osnivanja berze, nismo samo čekali aktivnost države, već smo pokrenuli niz inicijativa da bismo osigurali dodatne izvore prihoda, ali smo se i regionalno počeli širiti pa smo danas vlasnici 100 odsto Ljubljanske berze i 30 odsto Makedonske berze", navela je.

Dok je i hrvatska berza u sličnoj situaciji u pogledu niskog obima prometa jer su kompanije privatizovane slično kao i u Srbiji, pomaže joj šire tržište koje obuhvata. Takođe, postoje i pozitivni primeri izlaska na berzu kao što je to bio slučaj sa Hrvatskim telekomom. Tada je u izlasku na berzu učestvovalo "350.000 građana, a danas je to redovno prva ili druga deonica po likvidnosti", pojašnjava Gažić.

Da li je kasno

Pored pomenutog rada na unapređenju berze samog rukovodstva i zaposlenih i uključivanja države, razvoju berze bi doprinelo i podizanje investicione kulture građana i privrede.

"Osim što se radi na finansijskoj pismenosti građana, puno se radi i na onoj preduzeća i tu je Zagrebačka berza uzela aktivnu ulogu kroz svoju Akademiju. Doslovno su hiljade ljudi prošle naše naplatne i besplatne edukacije", rekla je Gažič, i dodala: "Po našem iskustvu, nema bolje edukacije od primamljive investicije".

Tu dolazimo do glavnog problema, jer sudeći po nepromenjenom stanju, u Srbiji nema voljnih da u rešavanju ovog problema stanu na čelo.

Depositphotos

"Prvi korak za razvoj tržišta jeste postizanje političke volje, što je, nažalost, u ovakvim društvima često nepremostiva prepreka", rekao je Gujaničić, dok je Todorović još više pesimista.

"Nema ništa od berze, ni na dug rok", navodi profesor i dodaje da je u nekoj od ranijih faza posrtanja stanje moglo da se sanira.

"To se moglo učiniti tako što bi se neka od domaćih krupnijih kompanija koje su kao razmišljale o izlasku na berzu, privolele na IPO, i bilo je još uvek, čini mi se, dovoljno zainteresovanih investitora. Sad više nema ni jednih ni drugih, reklo bi se", zaključuje Todorović.

- Uz pomoć Ane Ristović i Vanje Popović

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar