Novom direktoru Beogradske berze trebaće plan, energija i sreća

Beogradska berza trebalo bi da uskoro dobije novog prvog čoveka, nakon što je nedavno direktor srpskog tržišta kapitala Siniša Krneta objavio da bi mogao da napusti čelnu poziciju nakon osam godina provedenih za kormilom.

Krneta se, naime, u objavi na LinkedInu oprostio od saradnika, ali ni on, ni Beogradska berza nisu objavili više detalja o tome koliko će još ostati u svojstvu direktora ili ko bi mogao da ga nasledi.

Iako je uloga direktora berze ograničena samo na interno funkcionisanje institucije, sveža krv mogla bi da donese potrebne promene za uspavano tržište kapitala u Srbiji.

Mnogo opcija, nijedna laka

Naslednik "bi trebalo svojim autoritetom da ukaže široj finansijskoj javnosti prednosti  i potencijale koje berza nosi sa sobom, tradiciju Beogradske berze između dva svetska rata i, naravno, aktivno lobiranje da tržište kapitala, a samim tim i Beogradska berza, dobiju jednu totalno novu dimenziju", rekao je za Bloomberg Adriju Vladimir Radojković, stariji investicioni analitičar u KapitalRS.

Prema njegovom mišljenju, taj ambiciozni poduhvat bi podrazumevao najmanje tri koraka:

Intenzivnu edukaciju opšte populacije o značaju investiranja

Usavršavanje softverskih rešenja kako bi se elektronska trgovina na Beogradskoj berzi približila savremenim platformama za trgovanje koje se već koriste u razvijenim zemljama

Aktivno lobiranje za listiranje novih finansijskih zdravih kompanija na Beogradsku berzu

Pored toga, po Zakonu o tržištu kapitala, postoji mogućnost da se na Beogradskoj berzi listiraju depozitne potvrde, čime bi se omogućilo trgovanje akcijama stranih kompanija.

"Zamislite samo da se na Beogradskoj berzi listiraju strane akcije poput Googlea, Amazona, Volkswagena, itd. Naravno, morali bi da se ispune uslovi, međutim, imamo primer Rumunije, odnosno reforme Bukureštanske berze", dodao je analitičar.

Ruke vezane, ali ne potpuno

Prirodu srpskog tržišta koje se pretežno oslanja na banke teško da može da promeni Beogradska berza, a kamoli sam novi direktor. Ali opet, postoje koraci koje bi novi lider mogao da preduzme.

"Naše tržište kapitala je bankocentrično i direktor Berze nema instrumente da privoli pa ni da motiviše, naročito kompanije, da izađu na listing. Možemo govoriti o odustajanju od nekih provizija i naknada, ali to onda ide na štetu poslovanja berze i nije održivo", rekao je Vladan Pavlović, analitičar kompanije Ipopema Securities.

Kako navodi Radojković, ključni faktor biće iskustvo Krnetinog naslednika, i njegova ili njena spremnost da preuzme na sebe više od pukog obavljanja dužnosti direktora. On bi morao "da bude inicijator šireg projekta vraćanja Beogradske berze na slavnu tradiciju iz prve polovine dvadesetog veka", rekao je Radojković.

Mogući kandidati

Iako je Krneta najavio svoj odlazak kasno uveče u sredu, o smeni još uvek nije stiglo zvanično obaveštenje Beogradske berze.

Redakcija Bloomberg Adrije na upite o izboru novog direktora koje je dostavila mejlom nije dobila odgovore, a više sreće nismo imali ni putem telefona, kada je za redakciju rečeno da će više detalja biti poznato u narednim danima.

Naši sagovornici nisu želeli da nagađaju ko bi mogao da nasledi Krnetu, ali je Radojković naveo neka imena koja bi mogla da se nađu "u bubnju".

"Ne bih listirao o konkretnim imenima, ali doajeni berzanskog poslovanja u Srbiji poput Pavla Kavrana, Nebojše Divljana, Radeta Rakočevića i drugih bi mogli da budu polazna imena", rekao je.

Mešovit učinak

Kao što je redakcija Bloomberg Adrije pisala u više navrata, Beogradsku berzu već duže muči problem niske likvidnosti, a obim trgovanja se ne može porediti sa većim evropskim ili svetskim berzama.

S druge strane, teško da bi se za takvo stanje i plitko tržište mogao okriviti samo Krneta, za čijeg mandata je godišnji promet uvećan sa oko 185 miliona evra (u 2015. godini) na oko 326 miliona evra (2022. godina).

Kako je u jednom od ranijih članaka na ovu temu naveo profesor Ekonomskog fakulteta Miroslav Todorović, Evropa je, generalno, bankocentrična, što znači da se kompanije dominantno oslanjaju u finansiranju na banke, a ne finansijska tržišta.

 

 

Pavlović kao negativan deo zaostavštine vidi to što je "berza godinama unazad neprofitabilna i pravi gubitke", i dodao da novi direktor ne može sam da dovede do uvećanja obima trgovanja.

"Na polju prihoda se teško šta moglo popraviti s obzirom na višegodišnju aktivnost, tj. obime trgovanja, ali je verovatno na pozicijama troškova bilo prostora za neku reorganizaciju", dodao je Pavlović.

Radojković na Krnetin mandat gleda sa nešto više blagonaklonosti, pa navodi da odlazeći direktor ostavlja Beogradsku berzu u mnogo boljem svetlu nego što je to bilo pre njegovog mandata.

"Započet je proces unapređenja softverskih rešenja, Atinska berza je postala suvlasnik Beogradske berze. Takođe, postala je praksa česte interakcije sa učesnicima na tržištu kapitala kako bi se unapredilo tržište kapitala", kaže Radojković.

Krneta je 2015. godine na čelu Beogradske berze nasledio Gordanu Dostanić, koja je tada otišla u penziju. Odlazeći direktor je na Beogradskoj berzi zaposlen od 2001, a pre direktorske pozicije radio je kao rukovodilac odeljenja za trgovanje i kao direktor sektora poslovnih operacija.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar