Odlazi direktor Beogradske berze, učinak mešovit

Beogradska berza bi, nakon osam godina, mogla da dobije novog direktora. Kako je trenutni čelnik berze Siniša Krneta napisao u objavi na svom LinkedIn nalogu, on će se povući sa funkcije.

"Nakon iskrene posvećenosti duže od 22 godine i 8 godina vodstva, odlučio sam da je vreme da se moje putovanje sa Beogradskom berzom - završi! Zahvalan sam svojim koleginicama i kolegama sa Beogradske berze na poverenju, podršci, predanosti, posvećenosti i hrabrosti", napisao je, između ostalog, Krneta kasno uveče u sredu.

U njegovoj poruci nema detaljnijih naznaka o tome ko bi mogao da ga nasledi na vodećem mestu ili o tome kada bi smena mogla da se dogodi.

 

 

Od same berze nismo uspeli da dobijemo više informacija, a u telefonskom razgovoru za našu redakciju su rekli da će više detalja biti poznato u narednim danima.

Berza u problemima i mešovit učinak

Kao što je redakcija Bloomberg Adrije pisala u više navrata, Beogradsku berzu već duže muči problem niske likvidnosti, a obim trgovanja se ne može porediti sa većim evropskim ili svetskim berzama.

S druge strane, teško da bi se za takvo stanje i plitko tržište mogao okriviti samo Krneta, za čijeg mandata je godišnji promet uvećan sa oko 185 miliona evra (u 2015. godini) na oko 326 miliona evra (2022. godina).

Kako je u jednom od ranijih članaka na ovu temu naveo profesor Ekonomskog fakulteta Miroslav Todorović, Evropa je, generalno, bankocentrična, što znači da se kompanije dominantno oslanjaju u finansiranju na banke, a ne finansijska tržišta.

 

 

Lošija strana poslovanja Beogradske berze ogleda se u tome što ovo tržište kapitala kontinuirano napuštaju listirane kompanije, od kojih kao najskorije bitne primere možemo da navedemo Alfa Plam iz Vranja ili Komercijalnu banku, čije se akcije nakon spajanja sa NLB bankom nalaze samo na Ljubljanskoj berzi.

Još jedan problem je i status manjinskih akcionara, jer je velik deo kompanija na berzi u većinskom vlasništvu jednog deoničara. Dobar primer je Naftna Industrija Srbije, čiji manjinski akcionari su, za razliku od države (koja poseduje oko trećine akcija), ostali bez vanredno uvećane dividende nakon rekordno profitabilne godine.

Sam Krneta je ranije tvrdio da su neke berzanske inicijative zaustavljene eksternim faktorima, rekavši za našu redakciju da je napredak ostvaren "tokom prethodnih godina frustrirajuće zaleđen posledicama dramatičnog ratnog sukoba na istoku Evrope, a koji je svojim efektima poput cunamija preplavio ceo svet".

Odlazeći direktor je na Beogradskoj berzi zaposlen od 2001, a pre direktorske pozicije radio je kao rukovodilac odeljenja za trgovanje i kao direktor Sektora poslovnih operacija.