.webp){kind=icon}
NLB Komercijalna banka AD Beograd donela je odluku o povlačenju akcija sa Beogradske berze.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu berze, odluka o povlačenju sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva doneta je na vanrednoj skupštine banke, održanoj u ponedeljak.
Konstatovano je da NLB Komercijalna banka ima ukupno izdatih 18.476.386 običnih akcija sa pravom glasa i 373.510 preferencijalnih akcija, a i jedne i druge su pojedinačne nominalne vrednosti 1.000 dinara.
Opširnije
Profit NLB Komercijalne posle integracije trostruko veći
Porast neto dobiti je rezultat kako integracije dve banke, tako i uspešnog poslovanja, navode iz kompanije.
16.08.2022
Brodnjak: Namera da NLB Komercijalna bude vodeća banka u Srbiji
Finalnim spajanjem Komercijalne i NLB banke u Srbiji stvorena je jedinstvena banka.
04.05.2022
Završeno pripajanje, od sutra posluje NLB Komercijalna banka
NLB banka i Komercijalna banka ubuduće posluju pod imenom NLB Komercijalna banka.
29.04.2022
Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana stoprocentni je vlasnik svih izdatih akcija, dodaje se u saopštenju. Ona je, u postupku prinudnog otkupa, otkupila akcije od manjinskih akcionara. Imajući u vidu da je sada vlasnik 100 odsto akcija društva, analitičari našeg portala ocenjuju da je smisleno da rukovodstvo ne želi da plaća naknadu za listiranje na berzi koja ne beleži veliki obrt novca.
"NLB Komercijalna banka se povlači sa berze, nakon što je NLB Grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik. To podrazumeva da su sve akcije već otkupljene od akcionara, odnosno da je ceo postupak otkupa, uključujući i obračun cene akcija, sproveden i okončan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima", poručili su kratko iz NLB Grupe na naš upit o razlozima odluke.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić za Bloomberg Adriju navodi da ovakav potez nije neočekivan, napominjući da NLB grupacija, čiji je Komercijalna banka odnedavno deo, trguje na Ljubljanskoj berzi.
Depositphotos
"Radi se o još jednom u nizu događaja koji oslikava stanje domaćeg tržišta kapitala, to jest besperspektivnost tržišta akcija kompanija i iz finansijskog i iz nefinansijskog sektora", kaže Đukić.
On navodi da proces stagnacije, pa i tihog zamiranja tržišta kapitala već dugo traje.
"Investitorima se sužava prostor i potencijalni kupci ne razmišljaju o domaćoj berzi kao opciji za diverzifikaciju aktive. Preostaju im nekretnine, fondovi rizičnog kapitala, plemeniti metali", ocenjuje naš sagovornik.
Napominje da je nezavidnoj situaciji berze u Beogradu umnogome doprinela domaća regulativa koja je dovela do manipulacije cenama, te da je tada izgubljeno poverenje među investitorima sada teško povratiti.
"Dobar primer u tom smislu je berza u Varšavi koja se drži veoma rigidnih pravila, budući da je poverenje ovde, zapravo, ključna reč. S tim u vezi, smatram da su, recimo, ovdašnje izjave javnih lica o očekivanom razvoju tržišta obeznica i slično – jednostavno neutemeljene", kaže ekonomista.
