Svi su sada AI investitori, a to nosi rizike

Svidelo se to nama ili ne, svi sada očekujmo da će veštačka inteligencija (AI) preuzeti ekonomiju. SAD su se za poslednjih 40 godina pretvorile u naciju ulagača na berzi, što je u celini doprinelo bogaćenju Amerikanaca. Sada se snažana rast na berzi zasniva na očekivanjima da će AI povećati produktivnost svih, a ako se to ne ostvari, možda će svi morati da nauče šta znači rizik od malo verovatnog, ali najgoreg scenarija.

Više od 60 odsto Amerikanaca poseduje akcije. Većina pripadnika srednje klase i građana sa nižim primanjima to je ostvarila uglavnom kroz penzione planove koje nudi poslodavac, koji su doživeli veliki rast od 1980-ih. Akcije je 1989. posedovalo svega oko 30 odsto Amerikanaca. Od 2007. poslodavci su počeli automatski da uključuju zaposlene u penzione planove, često kroz fondove sa određenim datumom penzionisanja, koji većinu novca mlađih radnika ulažu u akcije, a kako se približava penzija, postepeno povećavaju udeo obveznica. Do odlaska u penziju u tim fondovima akcije obično čine oko 50 odsto portfelja. Na ovaj način ulaže oko 84 odsto učesnika u planovima investicione firme Vanguard sa definisanim doprinosom (plan sa unapred određenim iznosom koji uplaćuju zaposleni ili poslodavac, prim. prev) a koji obuhvataju približno polovinu svih radnika pokrivenih ovim planovima u SAD, ulaže na ovaj način.

Ovi penzioni računi su na mnogo načina bili vrlo uspešni, pre svega zato što su postali popularni neposredno pre jednog od najvećih berzanskih uspona u istoriji. Oko 20 odsto Amerikanaca danas su milioneri, barem na papiru.

Međutim, akcije, čak i dobro diverzifikovani indeksni fondovi, i dalje spadaju u rizičnu imovinu. Indeksni fondovi su manje rizični od pojedinačnih akcija ili klađenja na sportske rezultate. Ipak sama činjenica da mogu da donesu prinos dokaz je da nose rizik. Uopšteno, akcije rastu kako ekonomija raste; one predstavljaju ulaganje u budući rast američke ekonomije, kojom sve više dominira tehnologija.

Čak i rastuća ekonomija prolazi kroz periode kada je berza u padu. Pitanje je kako će promenjena struktura vlasništva nad akcijama uticati na karakter tih padova.

SAD sada imaju veliku, praktično zarobljenu bazu investitora koji ne samo što poseduju velike količine akcija bez obzira na kretanja na tržištu, već svakog meseca kupuju još akcija kroz redovne uplate u penzione planove. Ovi investitori čine sve veći deo tržišta. U prvom tromesečju 2026. godine, oko 32 biliona dolara bilo je uloženo kroz individualne penzione račune (IRA) ili planove definisanih doprinosa.

Bloomberg

Prosečan udeo akcija u portfeljima Vanguardovih planova definisanih doprinosa iznosio je 75 odsto u 2025. godini. Deo tog novca verovatno je uložen u strane akcije, iako Amerikanci uglavnom ulažu na domaćem tržištu. Zato je opravdano pretpostaviti da penzioni investitori poseduju oko trećine od ukupne vrednosti američkog tržišta akcija, koja iznosi 75 biliona dolara. Ako novi investicioni računi namenjeni decu, poznati kao Trumpovi računi (ovi računi su uvedeni kroz američku poresku reformu iz 2025. godine. a zamišljeni su kao dugoročna štednja kroz ulaganje na berzi, prim. prev.), može se očekivati da će broj pasivnih, dugoročnih vlasnika akcija nastaviti da raste. To menja dinamiku tržišta.

I dalje ima dovoljno aktivnih trgovaca koji u cene uključuju nove informacije i tako doprinose efikasnosti tržišta. Međutim, novac iz penzionih fondova često je uložen u pasivne fondove, što bi moglo da poveća volatilnost i koncentraciju na tržištu akcija. To bi mogao biti jedan od razloga zbog kojih su tehnološke akcije toliko porasle.

Međutim, penzioni investitori istovremeno doprinose ublažavanju rizika. Tokom pada tržišta ljudi obično prodaju akcije ili bar prestaju da kupuju, što dodatno pritiska cene. Oni koji štede za penziju i ulažu pasivnije, mogu da ublaže pad tržišta jer nastavljaju da ulažu čak i kada cene akcija padaju. One ne mogu u potpunosti da eliminišu tržišni rizik; i dalje ima dovoljno aktivnih trgovaca i onih koji se lako uspaniče pa tržište obore za 30 do 40 odsto. Ipak, rast penzionih ulaganja  od velike finansijske krize 2008. godine promenio je strukturu vlasništva nad akcijama, a ova nova dinamika još nije bila testirana u ozbiljnom padu tržišta.

Postoje dve sile koje nisu baš suprotstavljene, ali deluju u suprotnim smerovima. S jedne strane, sve veći broj ljudi koji ulažu za penziju znači da sve više Amerikanaca učestvuje u rastu američke ekonomije, što im donosi veće bogatstvo i veću finansijsku stabilnost, jer im je imovina sada bolje raspoređena nego kada su se oslanjali samo na nekretnine ili državne obveznice.

S druge strane, veći broj penzionih investitora znači i veći sistemski rizik, jer pad berze jer pad berze smanjuje vrednost imovine širom ekonomije, a taj šok pogađa više od 60 odsto domaćinstava. Ako se tržišta ne oporave, deo ljudi će u penziji imati manje novca. Pad vrednosti imovine može učiniti da se ljudi osećaju siromašnije i danas, kroz takozvani efekat bogatstva (efekat bogatstva odnosi se na situaciju u kojoj ljudi menjaju svoju potrošnju u zavisnosti od toga koliko im vredi imovina, odnosno troše manje ako se osećaju siromašnije, prim. prev.). To bi dodatno moglo da smanji tražnju i produbi potencijalnu recesiju.

Tu su i posledice po ekonomsku politiku. Kada je toliko birača izloženo kretanju na berzi, političari i drugi kreatori politika imaju snažan podstrek da učine sve što mogu kako bi podržali tržište. Održavanje rasta tržišta zahteva niže kamatne stope čak i kada je tržište već snažno. Kada je reč o mogućem zastoju u razvoju AI-ja ili usporavanju trke u razvoju najnaprednijih modela, ostajem skeptična.

Pasivni i dugoročni penzioni investitori povećavaju priliv kapitala na finansijska tržišta, doprinose rastu bogatstva i možda čak čine tržišta otpornijim na korekcije. S druge strane, time ekonomija postaje osetljivija na padove na berzi, dok vlada dobija veći podsticaj da preduzima mere kojima dodatno povećava rizike. Kada dođe do velikih poremećaja, posledice mogu biti još veće.