Ko najviše plaća menadžere na Beogradskoj berzi

Mada se suočava s mogućnošću američkih sankcija i neizvesnom poslovnom budućnosti, NIS a. d. (Naftna industrija Srbije) zasad ostaje lider na Beogradskoj berzi po novcu koji izdvaja za svoje rukovodstvo.

Preduzeće je prošle godine, prema javno dostupnim podacima, ubedljivo potuklo konkurenciju, okupljenu u okviru referentnog indeksa domaće berze Belex15. Među firmama čije akcije su uvrštene u tu indeksu korpu su: Aerodrom Nikola Tesla a.d., Messer Tehnogas a.d., Metalac a.d., Impol Seval a.d., Jedinstvo a.d., Fintel energija a.d., Energoprojekt Holding a.d. i Dunav osiguranje a.d., s tim da treba naglasiti da najveća domaća osiguravajuća kuća u svom finansijskom izveštaju za 2024. nije izvestila koliko su iznosile naknade njihovog ključnog menadžmenta.

Sve ostale kompanije u izveštajima za prošlu godinu javno su podelile samo informacije o zbirnim iznosima novca koje su potrošile na čelne ljude, te su pojedinačne svote ostale nepoznanica.

NIS u 2024. za rukovodstvo izdvojio 11 miliona evra

Podaci tako kažu da je NIS prijavio godišnju naknadu za članove odbora direktora u visini od 2,64 miliona evra, dok su ukupne naknade na ključno rukovodstvo dostigle skoro 11 miliona evra.

Depositphotos

Podsetimo, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa, stavljena je početkom 2025. na listu američkih sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom Neft, kako bi se sprečilo da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Sjedinjene Američke Države (SAD) nedavno su po četvrti put odložile sankcije NIS-u. Ovoga puta za 30 dana, to jest do 29. jula. Novom licencom je omogućeno nesmetano obavljanje istih aktivnosti kao i dosad, što podrazumeva:

• održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva;

• izvršenje svih transakcija sa NIS-om i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora;

• otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava ("pokriveni dug ili kapital") na lice koje nije iz SAD;

• zvanični poslovi diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

Na zahtev za uklanjanje sa SDN (engl. Specially Designated Nationals) liste sankcionisanih, koji je firma podnela još 14. marta, i dalje nije stigao pozitivan odgovor američke strane.

Kada je reč o četvrtoj odluci o pomeranju roka, ona je među poznavaocima prilika bila očekivana i stručnjaci su ukazivali na to da se SAD trenutno suočavaju sa dosta većim problemima na svetskom planu (prvenstveno sa sukobima na Bliskom istoku), te da im naftna kompanija u Srbiji verovatno nije baš na listi prioriteta.

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši.

A kako će se cena kretati kada se u nekom trenutku ponovo pokrene trgovanje, teško je u ovom trenutku predvideti. Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju rekao je da bi vrednost deonica po nastavku trgovanja inicijalno mogla zavisti od toga ko je ostao dominantni vlasnik preduzeća.

"Ukoliko to bude ruska strana i dalje, verujem da će u početku doći do daljeg pada cene jer jedan deo investitora sigurno neće više želeti da bude izložen riziku od neke nove blokade svoje imovine i požuriće da što pre proda akcije. Ako u konačnom ishodu kao nove većinske vlasnike dobijemo državu ili neku drugu stranu kompaniju, onda će se na tržištu vagati dalji pravac razvoja NIS-a, politika dividende, način upravljanja, i CAPEX, i shodno tome će investitori donositi odluke, a to će opredeljivati sentiment", naveo je on.

Kako stoje ostali predstavnici Beogradske berze

Godišnje sume koje se izdvajaju za rukovodeće među preduzećima nisu potpuno uporedive jer uključuju donekle različite grupe unutar kompanijskih sistema, ali ipak pružaju nekakav opšti uvid u veličinu i finansijsku snagu vodećih igrača na Beogradskoj berzi.

Depositphotos

Firma za preradu aluminijuma Impol Seval je za odbor direktora i ključno rukovodstvo prošle godine izdvojila oko 750.000 evra.

Preduzeće je, inače, konstituisano kao akcionarsko društvo 2002. godine, nakon što je na raspisanom tenderu Impol d.o.o. Slovenska Bistrica kupio 70 odsto društvenog kapitala društva. Finansijski izveštaj za 2024. potvrdio je da je pomenutih 70 odsto i dalje u vlasništvu slovenačke kompanije, 15 odsto drže akcionari, a preostalih još 15 odsto Akcionarski fond a.d. Beograd.

Poslovna grupa Impol prerađuje aluminijum u valjane, presovane, vučene, kovane i druge vrste proizvoda, koji se koriste u automobilskoj i avio-industriji, mašinogradnji, transportu, unutrašnjem dizajnu, elektroindustriji i građevinskoj industriji.

Fintel energija, koja se bavi razvojem, izgradnjom i upravljanjem vetropostrojenjima, izdvojila je približno 528.000 evra za svoj menadžment (odbor direktora i ključno rukovodstvo).

Reč je o prvoj kompaniji koja je 2016. izgradila i pustila u rad vetroparkove u Srbiji, ističe se na njihovom sajtu. Kako dodaju, na Beogradskoj berzi akcije su listirali 2018. godine, što je bila prva inicijalna javna ponuda na srpskoj berzi posle skoro 80 godina. U većinskom su vlasništvu italijanske kompanije Fintel Energia Group SpA.

Metalac pak u svom izveštaju navodi da naknade članovima nadzornog odbora iznose 173.000 evra, a celokupnom ključnom rukovodstvu preko 492.000 evra. 

Kako je Bloomberg Adria već pisala, prošla godina je za Metalac a.d. donela udvostručenje neto dobiti (sa oko 280 miliona dinara u 2023. na nešto manje od 550 miliona dinara u 2024). Kasnije objavljen konsolidovani finansijski izveštaj, u kom se nalaze podaci o poslovanju cele grupacije, takođe je očitao rast, pa je posle 678,44 miliona u 2023, grupa lane postigla profit od 743,71 milion dinara.

Metalac

Ove godine će isplatiti bruto dividendu od 95 dinara po akciji, što je rast u poređenju sa 90 dinara koje je Metalac isplatio godinu pre.

Tu je i Energoprojekt, osnovan početkom pedesetih godina kao državno preduzeće za savetovanje i projektovanje u oblastima energetike i vodoprivrede. Poslovni sistem danas integriše Energoprojekt Holding (matično društvo), osam zavisnih društava sa sedištem u Srbiji i 15 ogranaka u inostranstvu. U njihovom slučaju, naknade direktoru i članovima upravnog odbora za prošlu godinu bile su oko 352.000 evra.

 

Dok Republika Srbija i dalje drži oko trećinu njihovih deonica, najveći akcionar im je Napred Razvoj AD, koji trenutno poseduje približno 45 odsto od ukupne emisije. Prošle godine, Napred Razvoj je zajedno sa partnerima raspolagao udelom od 55,51 odsto i izdali su ponudu za sticanje preostalih 44,49 odsto kapitala Energoprojekta, ali je podnesak Beogradskoj berzi pokazao da su povećali vlasništvo tek za 0,1 odsto. Da je došlo do potpunog preuzimanja i povlačenja firme sa berze, indeks Belex15 bi, uprkos imenu, spao na osam članova.

U međuvremenu, Energoprojekt razmatra još jednu emisiju korporativnih obveznica, što će biti pitanje koje će se naći na dnevnom redu sednice njihove skupštine 18. jula. Prethodne dužničke hartije firma je izdala krajem 2020. i te obveznice dospevaju krajem tekuće godine. Time se preduzeće svrstava u grupu malobrojnih privrednih društava koja se poslednjih godina odlučuju da dugoročno finansiranje potraže na domaćem tržištu kapitala, koje sada već tradicionalno pati od manjka kapitala i likvidnosti.

Depositphotos

Niže šestocifrene iznose za menadžment lane su obezbedili Aerodrom Nikola Tesla (akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu Republike Srbije koje nadgleda koncesiju nad aerodromom u Beogradu) i Messer Tehnogas. Prvi je za članove nadzornog odbora i skupštine akcionara namenio oko 106.000 evra, a drugi je članovima odbora direktora isplatio naknade od približno 184.500 evra.

Messer Tehnogas je, inače, ovdašnja podružnica nemačkog proizvođača industrijskih i medicinskih gasova Messer, koji je prošle godine u dva navrata pokušao da potpuno preuzme tu srpsku jedinicu. U tome nije uspeo, budući da mali akcionari nisu bili raspoloženi da se odreknu svojih udela u korist strane matične kompanije, što je podiglo cenu deonica.

Konačno, Jedinstvo je za svoje članove uprave i nadzora u 2024. obezbedilo naknade od nepunih 42.700 evra. Mada suma možda ne izgleda impresivno u poređenju sa ostalim prethodno navedenim firmama, treba reći da su nedavno pozitivno iznenadili po jednom drugom parametru.

Naime, ovo montažno-proizvodno preduzeće odlučilo je da celokupni prošlogodišnji profit (skoro 120 miliona dinara) isplati kroz dividende akcionarima. Kako su analitičari već ukazali, veliki iznos gotovine na računu u kratkoročnim plasmanima omogućio je firmi da se odluči na takav potez. Štaviše, Jedinstvo je prvi put rešilo da za dividende iskoristi i neraspoređenu dobit ostvarenu poslovanjem društva iz prethodnih godina (preko 44 miliona dinara).