Da li će Bliski istok skrenuti fokus Amerike sa NIS-a

Naftna industrija Srbije (NIS), kojom dominantno upravlja ruski Gazprom PJSC, do sada je tri puta izbegla sankcije američke administracije. Rok za treće odlaganje primene sankcija ističe uskoro - u petak, 27. juna - a poznavaoci prilika veruju da postoji nada da će, usled razbuktavanja sukoba na Bliskom istoku, predstavnici Sjedinjenih Američkih Država (SAD) još jednom odložiti stupanje na snagu pomenutih mera.

Srbiju je u januaru dočekala vest da je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog trezora uvela sankcije NIS-u, što je bio deo jednog od najagresivnijih poteza protiv ruske naftne industrije do tada.

U međuvremenu su se dogodila dva odlaganja sankcija na po 30 dana, pa je bilo iznenađenje da je treće odlaganje trajalo duplo duže. Tada je, takođe, saopšteno da je reč o poslednjem odlaganju.

Ponovo zatraženo odlaganje

Međutim, kompanija NIS u petak je saopštila da je Ministarstvu finansija SAD uputila novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija. "Cilj ovog zahteva je da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 27. juna, odnosno nakon isteka roka predviđenog prethodnom licencom izdatom 25. aprila tekuće godine", navodi se u objavi preduzeća.

Oni podsećaju da su 14. marta podneli i zahtev za uklanjanje sa SDN (engl. Specially Designated Nationals) liste sankcionisanih.

Istog dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da zvaničnom Beogradu tokom vikenda predstoje razgovori sa američkom administracijom. On je za televiziju Prva kazao da očekuje "teške razgovore o sankcijama NIS-u".

Sudeći prema rečima stručnjaka, nemale su šanse da će do ponovnog odlaganja mera ove nedelje zaista i doći.

Kako nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD i poznavalac prilika u energetskom sektoru Nebojša Atanacković kaže, došlo je do novih okolnosti na međunarodnom planu zbog kojih treba drugačije sagledati čitavu priču. "Imam utisak da je još od prvog odlaganja sankcija značajan uticaj tu imao odnos koji je predsednik Donald Trump zauzeo prema Rusiji."

Kako dodaje, "Trumpova politika prema Rusiji bitno menja odnos prema sankcijama, a s obzirom na to da trenutno gledamo nove okolnosti u svetu, mislim da neće doći do novog zaoštravanja koje bi iniciralo da se možda dodatno sankcioniše ruska imovina".

Depositphotos

Drugim rečima, dodaje on, gotovo da je izvesno da će doći do još jednog odlaganja sankcija NIS-u.

"Mada, nikad se ne zna", napominje Atanacković. "Moramo imati u vidu da i odnos SAD prema Srbiji, koja bi značajno bila pogođena sankcijama, takođe igra neku ulogu."

Slično misli i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Situacija se izuzetno komplikuje u svetu, i smatram da je to trenutno važniji problem Trumpu od uvođenja sankcija NIS-u."

Inače, kako kaže, odlaganje sankcija nema ograničenja - to je otprilike "držanje neke države na kratkoj uzici".

"SAD mogu da zahtevaju od Srbije nešto, bilo malih bilo većih razmera, a naša država će vagati šta je važnije. Ali, jedna stvar je jasna: svakako nam je u interesu da te sankcije budu odložene, jer bismo bili u velikom problemu", ocenjuje Savić.

Bloomberg Adria ranije je detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor.

Šta je NIS-u dozvoljeno da radi posle odlaganja sankcija

Podsetimo, Ministarstvo finansija SAD proletos je odredilo kako funkcioniše dalje poslovanje NIS-a u situaciji odlaganja sankcija. 

NIS

Dobijena licenca, naime, omogućava nesmetano obavljanje sledećih aktivnosti:

• održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva;

• izvršenje svih transakcija sa NIS i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora;

• otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava ("pokriveni dug ili kapital") na lice koje nije iz SAD;

• zvanični poslovi diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

Specifična situacija Srbije i dodatne komplikacije u svetskom energetskom sektoru

Atanacković skreće pažnju na to da se u poslednje vreme dosta priča o problemima koji su nastali zbog napada Izraela na Iran. S tim u vezi, "ni SAD ni ostatku sveta se ne isplati da se povećava cena nafte i derivata".

"U principu, sama Amerika teži da bude još veći lider u snabdevanju gasom, naftom i derivatima. U SAD se isto tako i političari afirmišu kroz cenu benzina, pa je i Trump u načelu obećao da će cena benzina biti niža nego što je bila".

Imajući u vidu i svetska dešavanja i domaće prilike, Savić naglašava da se Srbija trenutno nalazi u vrlo specifičnoj situaciji. "Sve ovo što se dešava u poslednjih šest meseci je velika katastrofa za Srbiju, u smislu da su nam rezultati poslovanja značajno slabi. Na to nadodajmo da se i situacija u svetu komplikuje, tako da bih rekao da nam je sada mnogo važnije da nam ne uvedu sankcije nego prvi put."

Naime, sankcije bi sada, smatra profesor, bile veliki udarac za Srbiju, "zbog čega ćemo težiti da pronađemo zajednički jezik sa Trumpom".

Podsetimo, tekuća godina loše je počela za domaću privredu - industrijska proizvodnja i promet u trgovini su usporili, izvoz je stagnirao, spoljnotrgovinski deficit porastao... Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je dva odsto, što je najslabiji tromesečni učinak srpske privrede od kraja 2022. Prognoze za srpski privredni rast ove godine redukovali su i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Posledice dosadašnje situacije

U razgovoru za Bloomberg Adriju, programski koordinator fondacije BFPE i stručnjak za energetiku Damir Dizdarević objasnio je kako se posledice neizvesnosti po pitanju budućnosti NIS-a vide u pogledu poslovanja kompanija i destabilizacije energetskog tržišta Srbije. 

Na primer, navodi on, od januara ove godine preduzeće je izgubilo ključne partnere, uključujući OMV iz Austrije i Eko iz Grčke. "S druge strane, Mol je ostao u priči, ali pažljivo prati razvoj situacije. Nabavka sirove nafte je u ogromnoj meri prebačena na spot tržište, koje je znatno skuplje i rizičnije."

NIS

 

"Interno, kompanija sprovodi reorganizaciju, tačnije, razmatra se otpuštanje oko 10 odsto zaposlenih. To je oko 1.300 radnika, a zarade se isplaćuju unapred. Takođe, u sektoru maloprodaje zabeležen je i odliv radne snage zbog straha od zatvaranja benzinskih stanica", navodi sagovornik.

Na pitanja Bloomberg Adrije o tome kako je objavljivanje sankcija dosad uticalo na poslovanje firme i kakva su očekivanja po pitanju daljih odnosa sa američkom administracijom, iz NIS-a do pisanja ovog teksta nisu dostavili odgovore.

Kada je reč o široj ekonomskoj slici Srbije, dodaje Dizdarević, NIS daje značajan doprinos republičkom budžetu i BDP-u. Prekid rada rafinerije Pančevo direktno negativno utiče na energetsku sigurnost, napominje. "NIS pokriva oko 80 odsto tržišta dizela i benzina u Srbiji, a alternativa kroz uvoz derivata je ograničena logistički i dosta je skuplja. Dakle, dosta je teško da bi u kratkom roku Srbija mogla da nadomesti tolike količine naftnih derivata, te bi verovatno morala da koristi svoje rezerve."

Rusko vlasništvo u NIS-u

Sankcije NIS-u objavljene su kao deo širih mera usmerenih protiv ruskog energetskog sektora.

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija NIS-a, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Depositphotos

Na taj način je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto deonica nalazi se u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Treba reći i da je u februaru objavljeno da Gazprom Neft prenosi svojih 5,15 odsto udela na Gazprom. Ostalo je, ipak, nejasno šta se time dobilo, imajući u vidu da je predsednik Vučić prethodno objasnio da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".

(Tekst dopunjen videom.)