Kallas kaže da EU može da sarađuje sa SAD uprkos razlikama

Najviša diplomata Evropske unije (EU) Kaja Kallas odbacila je sliku o slabljenju bloka koju prikazuje administracija Donalda Trumpa i pozvala države članice da ubrzaju proces pristupanja Ukrajine kao znak snage bloka.

"Evropa se ne suočava sa civilizacijskim brisanjem, ljudi zapravo žele da se pridruže našem klubu - lista čekanja je prilično duga", rekla je Kallas u nedelju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, podržavajući nastojanja Kijeva da ubrza pristupanje. "Proširenje je geopolitički prioritet i moramo da kažemo da", dodala je.

U svom govoru u subotu, američki državni sekretar Marco Rubio rekao je da su hrišćanske tradicije Evrope ugrožene i kritikovao lidere EU zbog vere u svetski poredak zasnovan na pravilima i slobodnoj trgovini, kao i zbog toga što dozvoljavaju preveliku imigraciju i ograničavaju slobodu govora.

Kallas je rekla da su neki Rubiovi komentari delovali kao da su upućeni domaćoj publici u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i da će zemlje EU ostati dosledne svojim principima, navodeći da nezavisne procene pokazuju da je sloboda medija znatno veća u EU nego u SAD.

"Ne slažemo se po tom pitanju, ali možemo da sarađujemo uprkos tome", rekla je ona.

Posle godinu dana ponovljenih potresa za Evropljane otkako se američki predsednik Trump vratio u Belu kuću, obrisi pragmatičnijeg pristupa počeli su da se naziru poslednjih nedelja, uz sve snažnije pozive na autonomiju evropske odbrane.

Sama Kallas, ali i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, nemački kancelar Friedrich Merz i francuski predsednik Emmanuel Macron otvoreno su govorili o spornim temama kao što su klauzula o uzajamnoj odbrani EU ili evropska nuklearna strategija.

Te ideje izazvale su određene tenzije sa NATO.

Generalni sekretar NATO Mark Rutte rekao je novinarima u subotu da eventualni evropski planovi za proširenje sopstvenih nuklearnih kapaciteta ne mogu da zamene američki nuklearni kišobran i izbegao je pitanja o raspravi u EU o detaljnijem definisanju sopstvenih obaveza u okviru klauzule o uzajamnoj odbrani.

"Postoji jasna podela rada" između EU i NATO, rekao je on.

Kallas je takođe odbacila nedavne pozive pojedinih lidera EU za formiranje evropske vojske.

"Nemojmo trošiti vreme na razgovore o novim stvarima", rekla je. "Fokusirajmo se na jačanje naših vojski, zajedničko delovanje i jačanje našeg evropskog stuba u NATO."

Šezdeset druga Minhenska bezbednosna konferencija završena je u Minhenu, uz poruke o potrebi jačanja evropske odgovornosti za bezbednost, različitim vizijama Zapada i pozivima na konkretan plan delovanja Evropske unije. Više o ovogodišnjoj konferenciji i ključnim temama, Bloomberg Adria TV razgovarala je sa dr Marinom Kostić Šulejić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Dr Šulejić ističe da je Trump svojom ličnošću na određeni način izazvao potres u poimanju, rešavanju i funkcionisanju svetskog poretka. "Zanimljivo je da način na koji ga izveštaj Trilateralne komisije predstavlja ukazuje na to da se on vidi kao figura koja doprinosi destrukciji poretka. Sam izveštaj nosi naziv Under Destruction i Trump se u njemu karakteriše kao ključni akter, kao neko ko ruši norme i pravila pred sobom. U samom izveštaju koristi se termin personalizovana spoljna politika, što znači da je reč o spoljnoj politici koja je izrazito obeležena ličnošću samog lidera, u ovom slučaju Trumpa. Time se i spoljna politika Sjedinjenih Američkih Država dovodi u vezu sa njegovim ličnim postupcima, za koje je on sam rekao da su ograničeni isključivo njegovom moralnošću i njegovim poimanjem američkog nacionalnog interesa." Međutim, važno je istaći da manje poverenje u međunarodne institucije nije isključivo Trumpova karakteristika, već je tipično i za republikanske administracije uopšte, dodaje Šueljić. "Za razliku od demokrata, koji tradicionalno imaju više poverenja u međunarodne institucije i veruju da one uvećavaju američku moć, republikanci smatraju da međunarodne institucije ograničavaju američku moć i teže većoj slobodi delovanja. I u jednom i u drugom slučaju cilj je sprovođenje američkog interesa i jačanje američke moći. Takođe, Donald Trump se ne protivi svim međunarodnim institucijama, već onima koje naziva intruzivnim, odnosno onima koje, po njegovom mišljenju, umanjuju sposobnost delovanja i suverenitet država, uključujući i Evropsku uniju, za koju se smatra da ograničava slobodu država članica i da bi trebalo da se reformiše u pravcu veće autonomije nacionalnih država", zaključuje ona. Ceo intervju poslušajte u videu na početku članka.