Macron u sukobu sa Nemačkom oko politike 'Made in Europe'

Francuski predsednik Emmanuel Macron vratio se inicijativi "Made in Europe" uoči ključnog sastanka Evropske unije, dovodeći se u neslaganje sa nemačkim kancelarom Friedrichom Merzom oko toga kako najbolje odgovoriti na ekonomske izazove Evrope.

Obraćajući se poslovnim liderima u belgijskoj luci Antverpen, Macron je pozvao evropske zemlje da u strateškim sektorima poput hemijske industrije, čipova i tehnologije daju prioritet domaćim resursima.

 

"Ako želimo da sačuvamo radna mesta na ovom kontinentu, ako želimo da očuvamo naše socijalne modele, ako govorimo o poluprovodnicima, hemijskoj industriji i tako dalje, moramo da sačuvamo i planski definišemo evropski sadržaj", rekao je u govoru.

Nedugo zatim, Merz je upozorio da bi pristup "Made in Europe" mogao biti previše uzak.

"Evropska pravila o preferencijama treba da koristimo, ali na pametan način, samo za kritične strateške sektore i samo kao krajnju meru", rekao je Merz na istom skupu.

Dok se lideri EU okupljaju na jednodnevnom sastanku posvećenom evropskoj konkurentnosti, razlike između čelnika dve najveće evropske ekonomije oslikavaju razmere izazova sa kojima se Unija suočava.

Evropa se suočava sa neuspehom da produbi jedinstveno tržište i sprovede ekonomske reforme u trenutku kada Sjedinjene Američke Države postaju sve više protekcionističke, a Kina nastavlja da jača svoju industrijsku moć.

Iako su evropske zemlje saglasne da je potrebno ojačati konkurentnost bloka i njegovo jedinstveno tržište, duboke podele postoje oko načina na koji to treba postići.

Francuska na nivou EU zagovara agendu "Buy European", od proizvodnje odbrane do pravila javnih nabavki. To se dešava u trenutku kada Evropska komisija, izvršno telo EU, priprema predstavljanje Zakona o industrijskom akceleratoru narednog meseca, kojim će biti definisan procenat evropskih komponenti koje treba da budu uključene u proizvode. Komisija će takođe objaviti pravila kojima će ključne strane investicije biti podvrgnute strogim uslovima u vezi sa deljenjem tehnologije, zapošljavanjem lokalne radne snage i osnivanjem zajedničkih poduhvata sa evropskim kompanijama.

Merz je u svom govoru upozorio na "uzak" pristup u trenutku kada EU razmatra izmene pravila o sadržaju i javnim nabavkama, ističući da bi "Made in Europe" trebalo da znači smanjenje birokratije, jačanje jedinstvenog tržišta i diverzifikaciju trgovine.

Zajedničko zaduživanje je još jedno pitanje koje deli Pariz i Berlin. Macron je u Antverpenu ponovio podršku proširenju kapaciteta EU za zajedničko izdavanje duga radi finansiranja strateških investicija.

"Ako želimo odgovarajući nivo ulaganja u svemir, odbranu i bezbednost, čiste tehnologije, veštačku inteligenciju i kvantne tehnologije, kao i transformaciju produktivnosti i konkurentnosti, jedini način je zajedničko izdavanje duga", rekao je Macron. Berlin se protivi toj ideji i smatra da bi više novca iz dugoročnog budžeta EU trebalo usmeriti ka investicijama, a manje ka sektorima poput poljoprivrede.

Uoči sastanka u četvrtak, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa rekao je za Bloomberg da među liderima EU postoji "jasan osećaj hitnosti" da se donesu odluke sa konkretnim efektima.

Ipak, na skupu se ne očekuju veliki pomaci. Sastankom će predsedavati Costa, a prisustvovaće i bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi i bivši italijanski premijer Enrico Letta, autori izveštaja o problemima konkurentnosti EU. Lideri će razgovarati o načinima integracije tržišta, davanju prioriteta kompanijama iz EU u javnim nabavkama i ublažavanju pravila radi stvaranja većih evropskih kompanija, prema navodima upućenih izvora. Novi sastanak planiran je za mart, kada bi trebalo da planovi budu precizirani.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen upozorila je na skupu u Antverpenu da u Evropi postoji "previše dodatnog normiranja" kada je reč o regulativi, najavljujući da će narednog meseca predstaviti panevropsku pravnu formu kompanije poznatu kao "28. režim".

Macron je takođe pozvao EU da nastavi sa formiranjem pune "energetske unije", u kojoj bi električna energija iz niskougljeničnih izvora mogla slobodno da se kreće unutar bloka.

"Dekarbonizacija mora postati pokretač konkurentnosti, a ne faktor industrijskog opadanja", rekao je Macron pod staklenim svodom berze u Antverpenu. "Ovo je jasno strukturna prekretnica."

On je ocenio da bi napuštanje Zelenog dogovora, ključnog klimatskog plana EU, bilo "glupo", ali je dodao da je kompanijama potrebna veća zaštita od prekomerne ponude proizvoda iz zemalja sa blažim pravilima dekarbonizacije. Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisije ugljenika, koji uvodi takse na takve proizvode, pomogao je kompaniji ArcelorMittal da ove nedelje donese investicionu odluku o izgradnji električne peći na lučni pogon vredne 1,3 milijarde dolara u Dankerku, naveo je Macron.