Uprkos tome što su prilikom dolaska na neformalni samit lidera Evropske unije nemački kancelar Friedrich Merz i francuski predsednik Emmanuel Macron nastojali da umanje utisak javnosti o njihovim velikim neslaganjima oko planove za oživljavanje evropske ekonomije kako bi uhvatila korak u nadmetanju sa Kinom i SAD, celodnevno okupljanje evropske "dvadesetsedmorice" u belgijskom dvorcu Alden Biesen pokazalo je da postoje najmanje dve suprotstavljene vizije evropskog razvoja. Pokazalo je da tradicionalna poznata francusko-nemačka lokomotiva više ne vodi EU u istom smeru, već da su se uveliko formirale dve lokomotive sa mašinovođama koji vuku u suprotnim smerovima.
Prva lokomotiva predlaže svojevrsni pakt o deregulaciji, koji bi podrazumevao uprošćavanje i ukidanje brojnih pravila i propisa EU, potom mere za spuštanje cene energenata, završetak uspostavljanja zajedničkog tržišta i ambicioznu trgovinsku politiku. U ovoj lokomotivi, koja bi mogla da se zove "Merzoni", mašinovođe su nemački kancelar Merz i italijanska premijerka Giorgia Meloni, koji su proteklih nedelja nizom dogovora ojačali savezništvo.
Za razliku od prve koja bi smanjila moć Brisela, druga lokomotiva poziva više integrisanu EU sa zajedničkim zaduživanjem kroz emitovanje evroobveznica, potom vojskom EU, strateškom autonomijom i trgovinskom strategijom koja bi se zasnivala na većim javnim investicijama, smanjenu zavisnost od spoljnih trgovinskih partnera i jaču protekcionističke politiku, između ostalog, i kroz nova pravila u javnim nabavkama koja bi se zasnivala na sloganu "kupujmo evropsko". Ovu lokomotiva bi mogla da se nazove "Manchez", budući da su joj svojevrsne mašinovođe, francuski predsednik Macron i španski premijer Pedro Sanchez.
Opširnije
Minhenske strepnje o razlazu SAD i EU
Odluka američkog potpredsednika JD Vancea da preskoči ovogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju prihvaćena je sa olakšanjem među Evropljanima koji se svesrdno trude da transatlantski odnosi budu na čvrstim temeljima te da ih predstave kao nepoljuljani savez Amerikanaca i Evropljana.
13.02.2026
Macron u sukobu sa Nemačkom oko politike 'Made in Europe'
Dok se lideri EU okupljaju na jednodnevnom sastanku posvećenom evropskoj konkurentnosti, razlike između čelnika dve najveće evropske ekonomije oslikavaju razmere izazova sa kojima se Unija suočava.
12.02.2026
Macron poručuje: Evropa mora da se suprotstavi Trumpu oko trgovine i tehnologije
Macron je rekao da ove godine očekuje sukob sa američkim predsednikom zbog regulative EU u oblasti digitalnih usluga.
10.02.2026
Nemačka oživljava ideju Evropske unije u dve brzine
U više navrata u različitim istorijskim trenucima ili kontekstima tri decenije Nemačka je pokušavala da nametne koncept "Evrope u dve brzine", a aktuelne geopolitičke tenzije koje brinu sve lidere Evropske unije, čini se, podstakle su zvanični Berlin da sada na toj ideji insistiraju jače i brže neko ikad ranije.
03.02.2026
Zaokruživanje zajedničkog tržišta EU
Doduše, ove dve suprotstavljene lokomotive saglasne su o jednom pravcu – zaokruživanju jedinstvenog evropskog tržišta – kao i o potrebi za brzom ekonomskom akcijom, čak i ako se ne slažu uvek potpuno oko istog kursa.
"Želimo da ovu Evropsku uniju učinimo bržom, želimo da je učinimo boljom i pre svega, želimo da osiguramo da imamo konkurentnu industriju u Evropi", rekao je Merz novinarima kada je nasmejan sa Macronom ulazio u dvorac. "Pripremićemo odluke koje će biti finalizovane za četiri nedelje kada se sastanemo na sledećem redovnom samitu".
Bloomberg
I Macron je delovao optimistično o tome da će se "dvadesetsedmorica" dogovoriti te da će EU do juna imati "veoma konkretne mere" u vezi sa energetikom, finansijama i smanjenjem birokratije. Kancelar je to potvrdio uz šaljivu dosetku da mu je drago što se "u vezi sa ovim pitanjima Emmanuel Macron i ja slažemo skoro uvek".
Da je na samitu ipak došlo do određenog saglasja, videlo se iz istupanja predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen i predsednika Evropskog saveta Antonija Coste. Prema Costinim rečima, lideri EU će pripremiti i na martovskom samitu predstaviti neke konkretne predloge za snižavanje cena energenata, ne navodeći nikakav konkretan primer predloga. Osim toga, Costa je naveo da je ugovoreno i da se evropske kompanije podrže tako što je u javnim nabavkama imati prednost ono što je "proizvedeno u Evropi".
"Lideri EU se slažu da evropskim kompanijama daju preferencijalni tretman, primenjen na proporcionalan i ciljan način", rekao je novinarima Costa nakon samita. "Postoji široko zajedničko razumevanje o strateškom značaju za Evropu da zaštiti i ojača određene sektore."
Osim toga, dvojac na čelu EU je istakao da su se lideri EU saglasili da će nastaviti da insistiraju na agendi pojednostavljenja propisa i procedura, kao i da postoji jednoglasna podrška za ubrzanje uspostavljanja "unije štednje i investicija", što je paket zakonskih predloga koji bi ujedinio sada fragmentirane finansijske sisteme članica EU i preusmerio deo štednje Evropljana ka investicijama u evropska preduzeća da bi se podstakao rast evropske privrede.
Bloomberg
Predsednica Evropske komisije je obećala je da će na martovskom samitu predstaviti akcioni plan "Jedna Evropa", koji će sadržati vremenske rokove i detaljne mere i ciljeve za jačanje i ujedinjenje evropske privrede u pet oblasti: pojednostavljenju propisa, jedinstvenom tržištu, energetici, digitalnoj ekonomiji i trgovini.
EU u više brzina i na više koloseka
Pre samita, italijanska, belgijska i nemačka vlada predložile su da pitanje pojednostavljenja postane centralna tema diskusije, predstavljajući politički jedinstven front tokom celog događaja. Štaviše, pre samita je Meloni organizovala takozvani "koordinacioni sastanak" na koji, primera radi, nije pozvan španski premijer, što je izazvalo nezadovoljstvo španske vlade, smatrajući da takvi sastanci potkopavaju evropsku solidarnost i ne doprinose pronalaženju zajedničkih rešenja.
U ovu svojevrsnu novoformiranu grupu, Nemačka, Italija i Belgija uspele su da okupe lidere Austrije, Belgije, Kipra, Hrvatske, Danske, Dinske, Grčke, Luksemburga, Holandije, Poljske, Češke, Rumunije, Slovačke, Švedske, Mađarske, pa čak i Francuske, uprkos tome što se Macron dugo opirao učešću u ovom izdvojenom sastanku.
Bloomberg
Da se među evropskom "dvadesetsedmoricom" uveliko prave savezi za dublju saradnju o nekoj temi, čak i kada nema konsenzusa, svedoči i to da su i Von der Leyen i Costa istakli da države-članice imaju pravo da koriste institut "pojačane saradnje" kako bi se po nekim pitanjima prekinuo politički zastoj i krenulo napred u manjim grupama država članica.
"Trudiću se da izbegnem pojačanu saradnju i da osiguram da se svih 27 država članica složi oko zajedničkog režima, to je naš prvi cilj", rekao je Costa. "Ako ne uspe, Lisabonski ugovor nudi nekoliko rešenja, a jedno od njih je pojačana saradnja."
Unapređena saradnja je poslednji put korišćena u decembru za izdavanje zajedničkog evropskog kredita od 90 milijardi evra Ukrajini, bez finansijskog učešća Mađarske, Slovačke i Češke. Von der Leyen je rekla da pojačana saradnja, koja zahteva da najmanje devet država članica udruže snage, ostaje otvorena za druge zemlje u "bilo kom trenutku".
"Često se krećemo napred brzinom najsporijeg, a unapređena saradnja to izbegava", rekla je ona.
Sukob oko evroobveznica
Holandski komentatori pak za usporavanje EU krive odnose Pariza i Berlina, koji se sukobljavaju oko skoro svih ključnih ekonomskih pitanja.
"Macron propoveda zaštitu evropskih kompanija i 'Kupuj evropsko', dok Merz ovo vidi kao poslednje sredstvo. Berlin želi trgovinske sporazume, Pariz glasa protiv njih. Francuska želi više evropskih kredita (evroobveznica), Nemačka to odbacuje i zalaže se za reforme. Merz želi da ekološki zahtevi za kompanije budu fleksibilniji, a Francuska se drži Pariskog sporazuma o klimi", ističe komentator holandskog lista "De Volkskrant" Marc Peeperkorn.
S druge strane, italijanski list "La Reppubblica", koji je inače poprilično kritičan prema vladi premijerke Meloni, ističe da je nemačko-italijanska inicijativa za prenos većih ovlašćenja na države članice zapravo dovodi Evropu do podela. Komentator ovog lista Claudio Tito da italijansko-nemačka inicijativa "manje vodi reformi ravnoteže snaga unutar bloka, a više reakciji sa 'najevropskijeg' fronta i od onih koji se najviše plaše vojne pretnje Rusije - grupe država članica koje su posebno zabrinute zbog mogućnosti preokreta evropskih integracija ka nacionalizmu".
Bloomberg
"Nije puka slučajnost da Macron, Sanchez, nekoliko istočnoevropskih zemalja i predsednik Evropskog saveta iz Portugalije Antonio Costa reaguju sa sve većim negodovanjem na taktiku Rima i Berlina", ističe Tito.
Osim toga, nakon samita, postalo je jasno da nemački kancelar nije promenio svoje izričito protivljenje Macronovom predlogu o zajedničkom zaduživanju EU kroz evroobveznice kako bi se došlo do novca za podsticanje rasta evropske privrede. Nemačka i Italija pak žele da daju prioritet privatnim investicijama, a ne zajedničkom dugu.
"Iako mogu postojati različita mišljenja u tom pogledu, neću podržati ideju evroobveznica. Ne želim to da uradim. Čak i da sam za, ne bih mogao zbog ograničenja potrošnje koje je nametnuo (nemački) Savezni ustavni sud", rekao je Merz, dodajući da je evropsko zajedničko zaduživanje bio u "vanrednim okolnostima", misleći na fond za oporavak od kovida19 i zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu. "Živimo u vremenu kada izuzetak postaje pravilo. Moramo da iskoristimo novac koji imamo."
Macron je pozvao na smirivanje tenzija oko debate o evroobveznicama.
"Budimo opušteni po tom pitanju... Savršeno znamo ovu koreografiju oko evroobveznica", rekao je Macron. "Ono što je jasno jeste da nam je potrebno više investicija za inovacije, tako da moramo da ih finansiramo, a deo toga će biti finansiran javnim novcem... Nema tabua o ovoj temi."
Nasuprot pitanju o zaduživanju EU, Merz kaže da su se Nemačka i Francuska saglasile oko trgovinske strategije te da "EU neće ući u fazu protekcionizma", ali da će se braniti od "nefer trgovinskih praksi".
.webp){kind=icon}
