Nakon 16 sati napetih razgovora, samit Evropske unije u Briselu završen je odlukom da Ukrajina za naredne dve godine dobije od EU 90 milijardi evra prikupljenim zajedničkim zaduživanjem 24 od 27 država članica, a ne novcem sa ruskih zamrznutih računa, dok je potpisivanje trgovinskog EU-Mercosur odloženo za januar.
To što evropska "dvadesetsedmorica" nisu uspeli da se usaglase o korišćenju ruske zamrznute imovine, niti oko ratifikacije sporazuma o slobodnoj trgovini sa Latinskom Amerikom, ne samo da su EU prikazali kao geopolitičkog slabića u aktuelnim međunarodnim tenzijama, već su zadali politički udarac partijskim kolegama Ursuli von der Leyen i Friedrichu Merzu. Predsednica Evropske komisije i nemački kancelar su sve učinili da lideri EU odobre da trgovinski sporazum bude potpisan sutra na samitu Mercosura u Brazilu, kao i da Rusija oseti svojevrsnu kaznu korišćenjem njihovog novca za budžetsku i vojnu pomoć Ukrajinu, ali i da američki predsednik Donald Trump ne sprovede svoj naum da uzme novac sa zamrznutih ruskih računa u okviru sprovođenja svog mirovnog plana.
Dramatični pregovori
Iako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u Briselu ubeđivao lidere EU da postoje mnogo veće pretnje od tužbi za nadoknadu štete, belgijski premijer Bart de Wever je bio neumoljiv da je šema o davanju "reparacionog kredita" Ukrajini korišćenjem ruskog novca pravno i finansijski neizvodljiva te da će njegovu zemlju izložiti ruskoj odmazdi pred međunarodnim sudovima i potencijalnoj obavezu nadoknade štete ukoliko druge zemlje EU ne pristanu na dalekosežne garancije za podelu rizika.
Opširnije
EU će izdati zajedničke obveznice kako bi Ukrajini odobrila zajam od 90 milijardi evra
EU će povećati zajednički dug podržan budžetom bloka.
19.12.2025
Zelenski se bori da NATO štiti Ukrajinu
Amerikom predvođeni pregovori o prekidu rata u Ukrajini od nedelje su u Berlinu prvi put značajnije uključili i predstavnike država članice Evropske unije, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put otvoreno ponudio da Kijev zarad mira odustane od članstva u NATO-u.
16.12.2025
Pretnja danske premijerke Mette Frederiksen da će EU plan sprovesti bez Belgije brzo je postala zaboravljena politička pretnja, između ostalog, i zbog toga što su Italija i Francuska bile među zemljama koje nisu bile previše zagrejane za "reparacioni kredit".
Bloomberg
Sa očekivanjima da bi samit u Briselu mogao da se otegne danima, lideri su se zaključali u sobu bez mobilnih telefona kako bi pokušali da postignu kompromis prihvatljiv za De Wevera, koji je zahtevao neograničenu podelu finansijskog rizika među članicama EU, uslov kojem su se mnoge evropske prestonice žestoko opirale.
Do dogovora o garancijama se nije došlo pa se prešlo na "plan B", to jest da se građani EU zaduže kako bi Ukrajini obezbedili beskamatnu pozajmicu, sa okvirnim ciljem da ona jednog dana bude vraćena iz ruskih ratnih reparacija Ukrajini. Ni tu nije došlo do konsenzusa, jer su se zajedničkom zaduživanju usprotivili lider Mađarske, Češke i Slovačke.
"Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-2027. je odobrena. Preuzeli smo obaveze i ispunili ih", rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, dodajući da će EU po hitnom postupku obezbediti zajam neophodan Ukrajini za koju se očekuje da će ostati bez sredstava do aprila 2026. godine.
Doduše, lideri EU su dali Evropskoj komisiji (EK) mandat da nastavi rad na takozvanom reparacionom zajmu Ukrajini zasnovanom na ruskoj zamrznutoj imovini, ali se suštinski ta opcija pokazala teško izvodljivom, pre svega zbog otpora Belgije, gde se nalazi najveći deo zamrznute ruske imovine. Time je praktično pao u vodu dosadašnji predlog EK o "reparacionom kreditu" kao načinu, ne samo da se održi i potpomogne ukrajinski otpor ruskoj invaziji već i da se zada geopolitički udarac koji bi mogao da primora Moskvu za pregovarački sto.
"Ovo je značajna podrška koja zaista jača našu otpornost", rekao je Zelenski koji se zahvalio liderima EU iako ih je pre samita svesrdno ubeđivao da je korišćenje ruske imovine "moralno, fer i legalnim", pitajući ih: "Kako neko može zaista verovati u buduće bezbednosne garancije, one o kojima mnogo razgovaramo i one koje su zapisane u evroatlantskim dokumentima, ako Evropa ne može da sprovede ovu jednu veoma važnu odluku?"
Tri poraza kancelara Merza
I dok su evropski lideri, pre svega kancelar Merz, mislili da igraju veliku spoljnopolitičku igru i da će poslati poruku Rusiji, to se ipak nije dogodilo. Doduše, Von der Leyen i Merz su se naprezali da predstave ishod kao uspeh.
"Veoma mi je drago što mogu da kažem da smo uspeli", rekla je predsednica EK, napominjući da će Ukrajina biti obavezna da vrati zajam samo ako dobije reparacije od Moskve.
Bloomberg
I nemački kancelar je nastojao da sve predstavi kao svoju pobedu. Iako je prilikom dolaska na samit "reparacioni kredit" opisao kao "jedinu opciju" za podršku Ukrajini, nakon samita je isticao da je usvojenu odluku o zajmu, koji se oslanja na zajedničko zaduživanje EU kojem se inače Nemačka dugo opirala – nešto što je on sam "predložio".
"Finansijski paket za Ukrajinu je odobren. Kao što sam i zahtevao, Ukrajini je obezbeđen beskamatni zajam od 90 milijardi evra. Ova sredstva su dovoljna da pokriju vojne i budžetske potrebe Ukrajine za naredne dve godine", istakao je Merz, dodajući da je ovo odlučujući signal za okončanje rata, jer će Putin, kako kaže, napraviti ustupke tek kada shvati da "njegov rat neće doneti nikakvu korist". "Zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini. Već smo prošle nedelje pripremili teren za ovo. Ukrajina će morati da vrati kredit tek nakon što Ruska Federacija plati reparacije. I jasno kažemo: ako Rusija ne plati reparacije, mi ćemo – u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom – koristiti zamrznutu rusku imovinu za otplatu kredita."
Međutim, na ovom samitu Merz je zapravo doživeo tri politička poraza. Jedan je taj da mu nije uspelo korišćenje ruske imovine oko koje se on minulih nedelja diplomatskim kanalima poprilično borio, jer je Trumpova administracija u mirovnom predlogu za Ukrajinu navela da će ona iskoristiti 300 milijardi dolara sa ruskih računa. Prema predlozima 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine bilo bi uloženo u projekte obnove koji bi generisali profit američkim kompanijama, a preostali veći deo imovine bi bio namenjen posebnom fondu za finansiranje zajedničkih ruskih i američkih projekata.
Merz je proteklih dana lobirao kod američkog predsednika da se iz mirovnog plana ukloni plan za korišćenje imovine zamrznute u Evropi i kako su izvori rekli britanskom listu "Daily Telegraph" najnoviji nacrt mirovnog predloga ne sadrži reference na budućnost zamrznute imovine.
Drugi poraz je to što je zasad propao trgovinski sporazum sa Južnom Amerikom, a Merz je planirao to da predstavi kao veliki uspeh koji će omogućiti prodor na novo tržište za proizvode nemačke izvozno orijentisane privrede, kojoj već neko vreme klecaju kolena. Međutim, protivljenje francuskog predsednika Emmanuela Macrona, kojem se pridružila i italijanska premijerka Giorgia Meloni, odložilo je potpisivanje, budući da je u obema zemljama ovo i te kako osetljiva politička priča, zbog ogromnih protesta poljoprivrednika uplašenih da će evropsko tržište zapljusnuti talas znatno jeftinijeg mesa i poljoprivrednih proizvoda iz Brazila i Argentine.
Bloomberg
Treći poraz je upravo ono čime se Merz sada hvali, a to je izdavanje evropskih obveznica da bi se pomogla Ukrajina bez čvrstih osnova da će taj novac zaista biti vraćen. Ovim zajedničkim zaduživanjem Merz zapravo ponovo izneverava birače svojih demohrišćana, koji su decenijama se protivili da Nemačka učestvuje u emitovanju "evroobveznica". Pre 25 godina kada je uvođena evropska zajednička valuta, nemački demohrišćanski lideri su Nemcima obećavali da nemački poreski obveznici neće biti odgovorni za druge države.
I nemački lideri su tome dugo odolevali, iako je Francuska uporno predlagala "evroobveznice". U tome nije uspevala sve do 2020. kada je Berlin zbog pandemije korona virusa omogućio prvu rundu evropske zajedničke finansijske odgovornosti. Drugu rundu je omogućio Merz na ovom samitu, čime se na neki način normalizuje nešto što je direktno suprotno obećanjima datim nemačkim biračima.
Macronov uticaj
Nasuprot Merzu, Macron je uspeo na samitu da vešto iskoristi svoj uticaj. Prema rečima evropskih diplomata, ključni trenutak je nastupio kada se francuski predsednik obratio mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu kako bi ga pritisnuo da odustane od svog protivljenja zajedničkom zaduživanju, koje zahteva jednoglasnost svih 27 članica EU.
Orban je taj Macronov uticaj iskoristio da od svega napravi svoju pobedu. S jedne strane, odbacivanje ideje o pravno spornom korišćenju ruskih para je predstavio i kao svoj uspeh, a s druge strane je blisko koordinirao sa svojim saveznicima češkim premijerom Andrejem Babišem i slovačkim Robertom Ficom, pristaviši da podrži zajam od 90 milijardi evra, pod uslovom da nijedna od tri zemlje finansijski ne doprinese zaduživanju.
Bloomberg
"Uprkos nedavnim farsama, ova upotreba ruske zamrznute imovine je mrtva stvar", rekao je Orban, zadovoljan time što se u konačnom sporazumu navodi da "zajam neće uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke".
Zadovoljstvo ovakvim ishodom samita u Briselu nije krio ni glavni operativac Vladimira Putina za pregovore sa SAD i direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev.
"Ako je tačno, onda bi ukidanje prvobitno predložene nezakonite šeme EU o korišćenju ruskih međunarodnih rezervi za finansiranje Ukrajine bila velika pobeda prava i razuma, kao i glasova razuma u Evropi", naveo je Dmitrijev u izjavi za rusku agenciju Tass, navodeći da bi korišćenje ruske imovine predstavljao "snažan udarac" za, kako je naveo, "ratne huškače, koje je predvodila predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen".
I dok sve strane nastoje da iz ovog samita izađu kao pobednici, jedini koji je umanjivao značaj ideje da je njegova zemlja pobedila bio je belgijski premijer.
"Svi mogu pobedonosno napustiti ovu salu za sastanke", rekao je De Wever. "Mislim da je Ukrajina pobedila."
.webp){kind=icon}
