EU daje Ukrajini milijarde, ali ne i punopravno članstvo

Sa izostankom mađarsko-slovačkog veta na odobravanje zajma od 90 milijardi evra za Ukrajinu i nove runde sankcija Evropske unije protiv Rusije, na dvodnevnom neformalnom samitu lidera EU na Kipru fokus se pomerio sa protivljenja mađarskog premijera Viktora Orbana na eventualno brzo pristupanje Ukrajine i Moldavije u EU. Ali uprkos insistiranju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da "Ukrajini nije potrebno simbolično" već isključivo punopravno članstvo u EU, iza zatvorenih vrata Francuska i Nemačka su u raspravi "evropske dvadesetsedmorice" izneli predloge koji daju Kijevu samo simbolične beneficije članstva u EU, bez prava glasa.

U zajedničkoj izjavi sa Zelenskim i predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen po dolasku na samit na Kipru, predsednik Evropskog saveta Antonio Costa je rekao da je deblokiranjem kredita za Ukrajinu i novom rundom sankcija protiv Rusije Unija preduzela "dva veoma važna koraka kako bi postigla pravedan i trajan mir u Ukrajini".

"Sada je vreme da gledamo napred i da se pripremimo za sledeći korak, a sledeći korak je otvaranje prvog klastera pregovora za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji", istakao je Costa, dodajući da su ispunili prethodna dva koraka te da će ispuniti i sledeći korak.

Baš kao što je navedeno u nacrtu mirovnog sporazuma koje je sastavila administracija američkog predsednika Donalda Trumpa, i Zelenski traži da članstvo u EU bude deo jedna od ključnih koristi za Kijev od bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Moskvom. Štaviše, Trump i Zelenski očekuju da Ukrajina postane članice EU već 2027. godine, što ne nailazi na široku podršku među "evropskom dvadesetsedmoricom" uprkos raširenoj podršci Ukrajini.

Zelenski: Dosta nam je simbolike

Očigledno upoznat sa nemačkim i francuskim predlozima, Zelenski je istakao da Kijevu nije potrebno simbolično članstvo.

"Ukrajina se brani i definitivno brani Evropu. I ne brani Evropu simbolično, već ljudi zaista ginu. I zbog toga zaslužuje ne simbolično, već punopravno članstvo u EU", istakao je Zelenski, priznajući pritom da se vode diskusije na "različitim nivoima" u vezi sa "raznim mogućim formatima članstva Ukrajine u EU". "Želim da se zahvalim svim našim partnerima, svim liderima Evropske unije: Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji i svim zemljama koje istinski podržavaju brzo članstvo Ukrajine u EU i traže načine da ga ubrzaju. Ali ovde bih želeo da kažem: budimo fer."

Bloomberg

Ukrajinski predsednik je upozorio i ukrajinske predstavnike i institucije da ne traže simbolično članstvo u EU za Ukrajinu, ističući da on i narod to ne podržavaju.

"Ono što je najvažnije je naš narod. Već smo imali dovoljno simboličnih unija – Budimpeštanski memorandum, simbolične garancije bezbednosti, NATO, simboličan put ka NATO-u. Zaslužujemo punopravno članstvo u različitim savezima i, naravno, u Evropskoj uniji", rekao je Zelenski.

Međutim, mnogi lideri EU ne kriju da se protive ubrzanom procesu učlanjenja Ukrajine u EU, to jest bilo kakvim prečicama.

"Nije realno da se Ukrajina pridruži EU u kratkom roku", rekao je belgijski premijer Bart De Wever, čime je praktično ponovio izjavu nemačkog kancelara Friedricha Merza sa početka ove godine kada je odbacio mogućnost da Ukrajina sledeće godina postane članica EU.

Bloomberg

 

Uprkos tome što svi lideri EU ističu da Ukrajina pripada porodici EU, većina njih, poput premijera Luksemburga Luca Friedena, naglašava da Kijev prvo mora da ispuni uslove za članstvo.

"Nema prečica", rekao je Frieden, dodajući da "EU mora da nastavi da funkcioniše na svojim osnovnim vrednostima."

Nemačko-francuske rampe

Uprkos tome što su nemački kancelar Merz i francuski predsednik Emmanuel Macron u odvojenim susretima sa Zelenskim minulih dana isticali svoju podršku članstvu Ukrajine u EU, u pregovorima unutar EU Pariz i Berlin su izneli predloge o davanju Kijevu simboličnih beneficija u pretpristupnoj fazi, otvoreno odbijajući da se "preko noći" Ukrajini da, ne samo punopravno članstvo u EU sa pravom glasom, već i eventualni pristup budžetu EU za poljoprivredu.

Nemački i francuski predlozi izneti u odvojenim dokumentima u koje je video "The Financial Times" spuštaju rampu na sve nade u Kijevu da bi Ukrajina mogla da ima privilegovan status i ubrzanu proceduru u procesu pristupanja. Doduše, Nemačka se zalaže za status "pridruženog članstva" – gde bi Kijev prisustvovao ministarskim i liderskim sastancima, ali bez prava glasa i bez "automatske primene" zajedničkog budžeta EU – dok Francuska takvo polučlanstvo naziva "statusom integrisane države", prema kojem pristup "zajedničkoj poljoprivrednoj politici i evropskim finansiranjima kao što je koheziona politika... treba odložiti za fazu nakon pristupanja".

Bloomberg

 

Drugim rečima, Pariz i Berlin nisu spremni da Kijevu daju pravo glasa u Savetu EU, kao ni pristup poljoprivrednim fondovima EU, koji čine dve trećine budžeta EU, budući da bi Ukrajina zbog svoje veličine zapravo drastično promenila političku i finansijsku dinamiku celog bloka. Konkretno, Ukrajina bi zapravo dobila većinu novca za poljoprivredu, direktno ugrozivši nemačke, francuske i poljske poljoprivrednike. Osim toga, mnogi u EU se plaše da bi ovakvo ekspresno članstvo Ukrajine zapravo potkopalo vrednost članstva.

Francusko-nemački predlozi dolaze nakon gotovo širokog odbacivanja predloženog koncepta "obrnutog proširenja", koji je iznela Evropska komisija, predlažući da se Ukrajini da punopravno članstvo bez ispunjavanja svih kriterijuma EU, a zatim postepeno daju finansijske i druge koristi kako bude te kriterijume ispunjavala u različitim oblastima politike. Suštinska razlika između ideje EK i predloga iz Pariza i Berlina leži u tome kada Ukrajina može sebe nazvati članicom EU i dobiti moć glasanja u Savetima EU koji donose odluke.

Iako se protivi brzom punopravnom članstvu Kijeva, zvanični Berlin u svojoj verziji "light članstva" u EU Ukrajina dobije klauzulu EU o međusobnoj odbrani, koja bi predstavljala svojevrsne bezbednosne garancije za Kijev, budući da je članstvo u NATO-u isključeno u doglednoj budućnosti. Nemci smatraju da bi takva klauzula "mogla de fakto da se primeni kroz puku političku deklaraciju", bez referenduma ili glasanja u parlamentima 27 država članica.

Sumnjičavi pogledi ka Kijevu

I dok Ukrajinci očekuju od Brisela "fer ponudu" i da shvati da im je "Ukrajina potrebna", među "evropskom dvadesetsedmoricom" zasad nema naznake da će se želje i insistiranja Kijeva ispuniti u skorije vreme. Istovremeno, sve više evropskim komentatora sa dozom sumnje i kritike baca pogled na Kijev, koji je naprasno nakon poraza Orbana na mađarskim parlamentarnim izborima, objavio da je popravio naftovod "Družba" te normalizovao tranzit ruske nafte ovim cevovodom ka Mađarskoj i Slovačkoj, koji je proteklih meseci bio zaustavljen pod izgovorom da je cevovod bio oštećen u ruskom napadu.

Švajcarski desničarski nedeljnik "Weltwoche" taj razvoj događaja ocenjuje kao "čudo nad čudima", dodajući da se "u Budimpešti i Bratislavi pretpostavljalo da Kijev to (obustavu tranzita nafte) radi kako bi uticao na izbore, i nisu pogrešili".

Bloomberg

 

"Čim je Orban izbačen, naftovod se preko noći sam popravio. I sada ne teče samo nafta, već i novac", ističe švajcarski komentator Wolfgang Koydl. "Samo bi cinik ovde nanjušio pacova. Na kraju krajeva, čuda se dešavaju stalno. Čak se i naftovodi mogu sami popraviti."

Nasuprot tome, slovački konzervativni portal "Dennik Postoj" smatra da je "izvesna nefleksibilnost, čak i nevoljnost, Ukrajine da preduzme popravke i obnovi protok nafte bila razumljiva s obzirom na njene ciljeve".

"Ako neprijatelj finansira rat protiv vas koristeći infrastrukturu koja prolazi kroz vašu teritoriju, zašto biste, za ime sveta, obraćali pažnju na njeno održavanje? Pogotovo kada se na drugom kraju naftovoda nalaze dve zemlje (Mađarska i Slovačka) koje su, barem verbalno, saosećajnije prema neprijatelju nego prema vama samima", smatra slovački komentator Erik Potocky.

Bloomberg

 

S druge strane, komentator slovačkog umereno levo orijentisanog dnevnog lista "Pravda" Igor Daniš smatra da je trebalo da EU traži od Kijeva jasan dokaz da je cevovod bio oštećen te da bi "u društvu zasnovanom na činjenicama, to bila standardna procedura, ali nije".

"Pa koja je bila poenta celog ovog 'rata' oko naftovoda 'Družba'? Da ​​kazni Putina? Da se ​​doprinese Orbanovom porazu? Ništa od toga. Zelenski je samo pokazivao mišiće. Dok su lideri EU poslušno stajali po strani i posmatrali", ističe Daniš, pri čemu je na sličan način celu situaciju opisao i komentator nemačkog konzervativno dnevnika "Frankfurter Allgemeine Zeitung" Stephan Loewenstein, dodajući da "Kijev može biti krajnje nespretan u načinu na koji promoviše svoje interese", ali da EU ne bi smela "da pusti Zelenskog da prođe nekažnjeno za sve".