Budućnost snabdevanja 'Družbom' neizvesnija nego ikada

Zbog rata u Ukrajini, budućnost ključnog naftovoda koji spaja Rusiju sa centralnom Evropom neizvesnija je nego ikada. Nije prošlo ni 48 sati otkako je južni krak "Družbe" u utorak pušten u rad posle višemesečnog remonta, pre nego što je u četvrtak ponovo bombardovan. U toku je procena štete, a budućnost snabdevanja je neizvesna. Baš ovaj krak naftovoda, koji prolazi kroz zapadnu Ukrajinu, ključan je za snabdevanje Mađarske i Slovačke ruskom naftom, a posredno i Srbije. 

"Ove zemlje ostaju energetski ranjive, jer izvor rizika nije ugroženost samog naftovoda zbog rata u Ukrajini, već zavisnost od ruske nafte", kaže za Bloomberg Adriju Cvetomir Nikolov, stručnjak za energetiku Centra za studije demokratije iz Sofije. Kako smatra, svaki prekid snabdevanja kroz "Družbu" može da se nadomesti kroz Jadranski naftovod, što je i bio slučaj u prethodnim mesecima. "Ključni značaj "Družbe" je što ovim zemljama omogućava gomilanje zaliha, a samim tim i zaštitu od nestašica, naročito u aktuelnim geopolitičkim okolnostima", pojašnjava Nikolov. 

Bloomberg

"Kriza u vezi sa snabdevanjem kroz "Družbu" nije toliko pitanje energetske bezbednosti Mađarske i Slovačke, koliko je pitanje političkih odluka rukovodstva ove dve zemlje da se drži kupovine ruske nafte", kaže za Bloomberg Adriju Miro Sedlak, istraživač u oblasti bezbednosti i odbrane pri Institutu za Centralnu Evropu sa sedištem u Bratislavi. "Za vlade u Centralnoj Evropi, neposredni prioriteti treba da budu planovi kako da smanje potražnju u vanrednim situacijama, kao što je kriza na Bliskom istoku", smatra. 

Južni krak "Družbe" prvobitno je oštećen u ratnim sukobima u Ukrajini krajem januara. Nakon oštećenja u bombardovanju, isporuke su bile obustavljene između 27. januara i utorka 21. aprila. Međutim, ponovo su ugrožene već u četvrtak 23. aprila, nakon što su ukrajinski dronovi razneli pumpnu stanicu "Gorki" kod Nižnjeg Novgoroda u Rusiji, ključnu za transport nafte ruskom teritorijom, prenosi Kiyv Post. Još uvek nije jasno kolike su razmere štete i šta će dalje biti sa isporukama. Pre najnovijeg incidenta, Mađarska i Slovačka su u utorak potvrdile da je protok ruske nafte ponovo krenuo. 

Novi prekid snabdevanja ne bi bio povoljan ni za Ukrajinu -  kada je u utorak transport energenta obnovljen, Mađarska je povukla veto na odobravanje evropskih kredita zvaničnom Kijevu, u vrednosti od 90 milijardi evra. 

Postrojenje Gorki u vlasništvu kompanije Transnjeft, predstavlja ključnu pumpnu stanicu i skladište goriva za naftu koja se transportuje "Družbom" iz centralne Rusije ka Evropi. Kroz ovaj naftovod, izgrađen u sovjetskom periodu, godišnje se transportuje između 50 i 70 miliona tona ruske nafte, koja prolazeći kroz Belorusiju i Ukrajinu stiže do evropskih potrošača. 
 

Kakav je značaj "Družbe"? 

Od početka rata u Ukrajini, naftovod "Družba" gubi na značaju - ostao je važan samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od primene EU sankcija protiv Rusije, kako bi mogle da nastave sa kupovinom energenata. 

Srbija nije direktno povezana na ovaj naftovod, ali je preko Mađarske dobijala naftu iz ovog pravca. Krajem prošle godine, Beograd i Budimpešta ušli su u  zajednički projekat izgradnje naftovoda između Novog Sada i mesta Alđe u Mađarskoj koji treba da omogući direktno povezivanje Srbije sa "Družbom", odnosno povezivanje na naftovod kod granice sa Ukrajinom. Zvanični Beograd ovaj projekat je dogovarao sa odlazećim premijerom Viktorom Orbanom, pa i ovo ostaje neizvesno posle nedavne smene vlasti na izborima u Mađarskoj. Srbija je planirala da u izgradnju ovog naftovoda uloži oko 150 miliona evra, a Mađarska 324 miliona evra. 

"Mađarska i Slovačka ostaju izložene rizicima i ukoliko protok bude obnovljen, jer problem nije samo tehnički, već i politički i komercijalni", kaže Nikolov. Kako podseća, ove zemlje dugo odlažu dalju diverzifikaciju snabdevanja. "Dok god taj model opstaje, svako ponovno pokretanje Družbe samo obnavlja zavisnost umesto da se pronađe rešenje", ističe stručnjak. 

Mađarska pod Orbanom je prethodni prekid u ratu "Družbe" smatrala pre svega kroz prizmu političkog spora sa Kijevom. Orbanova vlada prethodno je optužila Ukrajinu da koristi naftovod kao sredstvo pritiska, pa je Budimpešta privremeno blokirala EU kredite Ukrajini, sve dok isporuke ranije ove nedelje nisu objavljene. 

Mađarska je najupečatljiviji primer, smatra Nikolov. "Iako postoje alternativni pravci snabdevanja, a Jadranski naftovod može da ponudi sigurno snabdevanje, politički instinkt ostaje usmeren ka očuvanju ruskog pravca", kaže stručnjak. Kako dodaje, "slično važi i za gas, gde dugoročni ugovori smanjuju pritisak za promene", naglašava. 

Međutim, očuvanje energetskih veza sa Rusijom ima i šire posledice po Mađarsku. "Jeftini energenti, nedostatak transparentnosti i favorizovanje pojedinih aktera na mađarskom tržištu doprineli su slabljenju institucija u toj zemlji", kaže Nikolov. "Pokušaji reforme, uključujući inicijative koje povezuju opozicioni akteri poput Péter Magyar, nužno bi morali da zahvate i ovaj energetski temelj sistema", smatra Nikolov. 

Po pitanju oštećenja "Družbe", Slovačka je prethodnih meseci zauzela još oštriji stav nego Mađarska. Slovački premijer Robert Fico doveo je u pitanje navode da je infrastruktura uopšte bila ozbiljno oštećena, optužujući Ukrajinu za pokušaj manipulacije. Nakon što su isporuke u utorak obnovljene, Fico je pozdravio razvoj događaja kao pozitivan signal za regionalnu energetsku stabilnost, ali je naglasio da je višemesečni prekid snabdevanja narušio poverenje i ukazao na ranjivost Slovačke.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kallas izjavila je da očekuje pozitivnu odluku o zajmu "u naredna 24 sata", ali pumpna stanica "Gorki" oštećena je samo nekoliko sati kasnije.  Dugoročno, očekivalo se da obnova isporuka nafte stavi tačku na protivljenje Mađarske i Slovačke 20. paketu sankcija EU protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.

Depositphotos

Zašto je važna sudbina snabdevanja "Družbom"

Obnavljanje protoka nafte donelo bi olakšanje Mađarskoj i Slovačkoj, koje nemaju izlaz na more. Pre prekida, isporuke su u proseku iznosile oko 200.000 barela dnevno. Rat u Iranu dodatno je smanjio globalnu ponudu nafte. "Ponovno pokretanje Družbe ne signalizira strateški zaokret u regionalnoj energetskoj politici, već pokušaj privremene stabilizacije", ocenjuje Nikolov. 

Iako je EU zabranila uvoz ruske sirove nafte, Mađarska i Slovačka su dobile privremena izuzeća, uz obrazloženje da bi alternativni pravci snabdevanja bili skuplji i manje pouzdani. Nikolov smatra da deo Centralne Evrope nije zavistan od ruske nafte zato što nema alternativu, već "zbog političkih i ekonomskih prilika, gde državna rukovodstva podržavaju ovaj model". 

"U ovom kontekstu, najveći rizik po energetsku bezbednost nije samo mogućnost ponovne obustave, već mogućnost da se obnova protoka ponovo iskoristi za odlaganje diverzifikacije, produženje zavisnosti kroz gasne ugovore i očuvanje struktura koje iznutra slabe institucionalnu otpornost", zaključuje Nikolov. 

Sedlak sa Instituta za Centralnu Evropu smatra da "diverzifikacija dobavljača ne eliminiše geopolitički rizik, ona ga samo geografski pomera". Kako ocenjuje, dugoročno rešenje moglo bi da bude unapređenje energetske efikasnosti i ubrzana izgradnja kapaciteta za sopstvenu proizvodnju čiste energije iz obnovljivih izvora. "To treba da budu ključni elementi bezbednosne politike svih zemalja koje zavisne od ruskih energenata", smatra Sedlak. 

Neizvesnost snabdevanja "Družbom" usled rata u Ukrajini još jednom je ogolila koliko kratkoročna stabilnost i zalihe u Mađarskoj i Slovačkoj, ali i Srbiji koja se posredno snabdeva ruskom naftom, zavise od ruske sirove nafte. Geopolitička kriza u svetu, kao i rat na Bliskom istoku koji je poremetio lance snabdevanja naftom, mogli bi da ubrzaju put Srbije ka diverzifikaciji kroz evropske energetske koridore, ili da je ostave ranjivu i izolovanu. 

Naftovod Družba jedan je od najvažnijih i najdužih naftovoda na svet, sa kapacitetom od oko 1,2 do 1,4 miliona barela nafte dnevno. Rusija je od 2022. godine smanjila isporuke preko Družbe kao odgovor na evropske sankcije. Evropska unija pritiska da se ruska nafta postepeno isključi iz upotrebe, iako se evropske zemlje trude da smanje zavisnost od ruske energije, neke nemaju lak pristup alternativnim izvorima.

Rat u Ukrajini je dodatno istakao ranjivost Družbe, jer on prolazi kroz Belorusiju i Ukrajinu, a Ukrajina je više puta gađala njegovu infrastrukturu.