Nemačka oživljava ideju Evropske unije u dve brzine

U više navrata u različitim istorijskim trenucima ili kontekstima protekle tri decenije Nemačka je pokušavala da nametne koncept "Evrope u dve brzine", a aktuelne geopolitičke tenzije koje brinu sve lidere Evropske unije, čini se, podstakle su zvanični Berlin da sada na toj ideji insistiraju jače i brže neko ikad ranije.

Budući da u aktuelnom ekonomskom i bezbednosnom pregrupisavanju sveta nema onih koji ne misle da je za EU jedan od glavnih problema spor proces donošenja odluka i nesaglasje svih 27 država članica, najnoviji pokušaj Berlina mogao bi da bude mnogo transformativniji i brži, jer za prevashodni cilj ima da mala grupa evropskih zemalja donese ključne i brze odluke po pitanju produbljivanja zajedničkog tržišta kapitala, ojačavanja evra, bolje koordinacije ulaganja u odbranu, kao i obezbeđivanja ključnih sirovina.

"Sada je vreme za Evropu dve brzine", izjavio je prošle nedelje na jednom javnom događaju u Berlinu nemački ministar finansija Lars Klingbeil, koji je sa svojim kolegama iz Francuske, Italije, Španije, Holandije i Poljske održao uvodni sastanak takozvane "E6 grupe" uz poruku da "kako bi preživela u sve najpredvidivijoj geopolitičkoj situaciji, Evropa mora postati jača i otpornija".

Prema saznanjima Reutersa, "nije došlo do konkretnih odluka" na video-konferenciji ministara finansija šest država članica EU, pri čemu termin "Evropa u dve brzine" nije ni pomenut.

Uprkos tome, kritike na račun ove inicijative došle su iz bezmalo svih delova Evropske unije čiji predstavnici nisu pozvani. I u Evropskoj komisiji sa neodobravanjem gledaju na ovu vrstu raslojavanja EU, iako upravo u Briselu pripremaju da naprave razliku između članica prvog i drugog reda tako što bi uspostavili svojevrsno "light" članstvo u EU kako bi u svoje redove što pre primila Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana.

Stara ideja nemačkih demohrišćana

Ideja o "EU u više brzina" potiče od starih predloga, koje su izneli nekad uticajni nemački demohrišćani – bivši savezni ministri finansija Wolfgang Schaeuble i Theo Waige, kao i dugogodišnji poslanik Bundestaga specijalizovan za spoljnopolitička i bezbednosna pitanja Karl Lamers. Njihov predlog iz 1994. godine o tome da Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa budu u "jezgru Evrope", koje će imati federalnu strukturu sa jakim institucijama EU koje će moći da ograniče nacionalne vlade. U zavisnosti od stepena integracije zavisilo bi i u kojoj "je brzini" država članica.

Ova ideja sada dobija novi zamah sa vladom demohrišćanskog kancelara Friedricha Merza, čiji je svojevrsni politički otac i mentor bio upravo Schaeuble.

Međutim, Merzova koaliciona vlada demohrišćana i socijaldemokrata u svojevrsnom jezgru ne vidi šest država osnivača Evropske zajednice već su iz ove "evropske šestorke" isključili Belgiju a uvrstili Poljsku, koja među većim članicama EU beleži najveći ekonomski rast, ali nije deo evropske monetarne unije.

Bloomberg

 

"Jedan izvor iz EU rekao je da će to biti neformalna, ad hok grupa koja će se sastajati po potrebi. Drugi je rekao da ovo neće biti ekskluzivni klub", izvestio je Reuters, dodajući da iz inicijalne rasprave prošle nedelje nije bilo jasno u kojoj bi se fazi druge zemlje mogle pridružiti ovom "bržom delu EU".

Klingbeil je, nakon sastanka koji je vodio zajedno sa francuskim ministrom finansija Rolandom Lescureom, izjavio da šestorica "žele da budu vozači" Evrope te da "ostali mogu da se pridruže".

Sledeći sastanak bi trebalo da se održi na margini sledećeg sastanka Evrogrupe, to jest sastanka ministara finansija zemalja evrozone.

Za "jezgro EU" Klingbeil smatra da bi morala brže da napreduje u uspostavljanju zajedničkog tržišta kapitala, po pitanju štednje i investicija, kako bi stvorili bolji uslovi finansiranja za evropske firme. Potom da bi trebalo da se fokusira na međunarodnu ulogu evra kao sigurnog utočišta zasnovanog na predvidljivosti i vladavini prava, te da rade na smanjivanju birokratije i jačanje suvereniteta u sferi plaćanja, potom da uspostave bolju saradnju po pitanju izdvajanja na odbranu i čvrsto ugrade odbranu kao prioriteta u sledećem višegodišnjem budžetu EU "pretvarajući odbranu u motor rasta".

Osim toga, Klingbeil smatra da bi, zarad obezbeđivanja strateških zaliha retkih zemnih elemenata, E6 grupa morala da intenzivira napore za jačanje otpornosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima, uz veće strateško angažovanje sa međunarodnim partnerima.

Kako navode izvori u španskoj vlasti, cilj prvog sastanka je bio da se "identifikuju i ubrzaju ključni projekti na agendi EU kako bi se izgradila jača i otpornija Evropa".

"Grupa, koju čine najveće ekonomije na kontinentu, ima za cilj da generiše politički zamah za jačanje konkurentnosti i strateške autonomije EU u uslovima promenljivog geopolitičkog pejzaža", istakli su za španski dnevni list "El Mundo" izvori u kabinetu španskog ministra ekonomije Carlosa Cuerpoa.

Mali kritikuju velike

Čim se vest o sastanku proširila Evropom, krenule su da se nižu kritike, naročito malih članica EU, koje su uplašile da zapravo ostaju i bez ono malo uticaja na nivou EU koje im je davalo pravo veta na odluke iz oblasti spoljne politike i bezbednosti.

"Mislim da bi trebalo da više razgovaramo o tome kako da izbegnemo odvojene unije i umesto toga imamo zajedničku Evropsku uniju", rekla je litvanska premijerke Inga Ruginene, koja je priznala da je aktuelni proces odlučivanja "prespor" te da nedostaje "jasan politički lider sposoban da ujedini države članice oko ključnih prioriteta". "Bez obzira na veličinu zemlje, jedan jasan i snažan glas je naša garancija bezbednosti i daje nam snagu. Ako počnemo da delimo zemlje, taj osećaj jedinstva postepeno bledi".

Bloomberg

 

I iz Bugarske smatraju ovu ideju pogrešnom pa lider stranke VMRO Krasimir Karakačanov ističe da vlada u Sofiji mora da odbije "bilo koji takav predlog separatizma ukoliko želi opstanak EU".

"Nismo pristupili EU da bismo bili izolovani u dvorištu", kaže, kako prenosi bugarski portal "Fakti", Karakačanov, dodajući da "Evropi nisu potrebne dve brzine, već transformacija iz unije kojom upravljaju birokrate u Briselu u uniju suverenih i jednakih država". "Takav (nemački) plan potpuno briše ideju jednakosti, međusobne pomoći i jedinstva. I u praksi, to započinje raspad EU."

Krajnje desničarski bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Peter Volgin smatra nemački predlog kao još jedan "očajnički pokušaj da se spase nešto u ovoj EU" i način na koji ona sada funkcioniše. On ističe da se u Evropi sve više pomalja jasna politička borba između dve suprotstavljene vizije – nadnacionalnog upravljanja i prioriteta nacionalnog suvereniteta.

"Ovo je borba između stranaka koje žele nadnacionalna tela da odlučuju za sve i onih koji hoće da se odluke donose u samim državama", istakao je Volgin.

Nasuprot tome, zvanična Nikozija ističe da Kipar želi da bude "što je bliže moguće jezgru" EU.

"Mi vidimo našu budućnost unutar Evrope u svakom smislu i zbog toga, na primer, udvostručujemo svoje napore da se pridružimo Šengenskoj zoni", rekao je za list "Cyprus Mail" portparol kiparskog ministarstva spoljnih poslova Theodoros Gotsis, dodajući da bi pitanje "dve brzine" trebalo da bude deo šire diskusije među članicama i institucijama EU.

Manje moći Ursuli von der Leyen

Da EU u dve brzine znači manju moć za manje države ističe i komentatorka rumunskog izdanja nemačkog medija Deutsche Welle Sabina Fati, ističući da bi za Rumuniju to, pre svega, značilo manje političkog i ekonomskog uticaja iz Brisela, ali bi moglo da znači i manje novca iz evropskih fondova, manje investicija i dodatno smanjivanje uloge Bukurešta za pregovaračkim stolom u Briselu.

Bloomberg

 

"Rumunija je bila srećna da se učlanila u ovaj klub i nije imala zahteva, verovatno zbog toga što je zajedno sa Bugarskom bila jedna od dve najsiromašnije i najmanje reformisane zemlje bivšeg socijalističkog bloka, koje su uhvatile zadnji voz za EU", ističe Fati i dodaje da će Bugarska biti verovatno značajnija za Brisel jer je ušla u evrozonu.

"Evropa u više brzina" nije izazvala mnogo entuzijazma ni u sedištu Evropske komisije u Briselu, gde smatraju nepotrebnim da se pravi još jedna grupa ili entitet, budući da već postoje neka dupliranja sa Eurogrupom i Ecofinom. Štaviše, mnogi unutar briselske administracije veruju i da je sastanak ministara finansija evrozone izgubio svoju svrhu.

Izvori u sedištu EK navode da bi okupljanje šest vodećih ekonomija EU samo dodao još jedan sloj komplikovanom procesu donošenja odluka, oslabivši pritom autoritet izvršne vlasti šefice EK Ursule von der Leyen.

Međutim, u Briselu postoje i poprilično glasova koji ističu da je efikasno odlučivanje o osetljivim strateškim pitanjima, kao što su odbrana, energetika i spoljna politika, postalo skoro neizvodljivo zbog, kako navode, zemalja kao što su Mađarska ili Slovačka. Tako da je ne tako mali broj odluka već donet da ih je podržalo 25 ili 26 članica EU, čime je na neki način po određenim pitanjima, poput finansiranja Ukrajine, već napravljena EU u više brzina.

Ipak, u aktuelnom geopolitičkom i geoekonomskom trvenju između sila kao što su SAD, Kina i Rusija, trenutno evropski sistem donošenja odluka je prespor.

Članstvo bez prava glasa

I dok Berlin i Pariz udružuju ekonomski najmoćnije članice, Brisel uveliko radi na predlogu izmene načina pristupanja država Uniji kako bi omogućio učlanjenje iz dva koraka u kojem bi prvi korak bilo svojevrsno "light" članstvo bez uobičajenih prava glasa u telima EU, a tek drugi korak dosad uobičajeno punopravno članstvo.

Bloomberg

Iako perspektiva pridruživanja bez punog prava glasa izaziva pomešane reakcije zemalja kandidata, u Briselu su uvereni da je ovo rešenje neophodno, pre svega u kontekstu rata u Ukrajini i američkom mirovnom planu u kojem se čak pominje "članstvo Ukrajine u EU u roku od godinu dana".

Naime, Kijev u tom roku nema šansu da ispuni kriterijume za ulazak EU, a u Briselu su svesni da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski moći da prihvati druge aspekte mirovnog sporazuma, poput ustupanja teritorije Donbasa Rusiji, samo ako može Ukrajincima da predstavi članstvo u EU kao pozitivan ishod.

Prema preliminarnom planu koje razmatraju evropske diplomate, Ukrajini bi mogla da postane članica, ali bez prava glasa na samitima lidera i ministarskim sastancima, dok se još razvijaju predlozi o tome kako bi postepeno dobijala pristup jedinstvenom evropskom tržištu, poljoprivrednim subvencijama i ostalim evropskim fondovima.

"Vanredna vremena zahtevaju vanredne mere... Mi ne potkopavamo proširenje. Mi proširujemo koncept proširenja", rekao je za "The Financial Times" jedan visoki diplomata EU upoznat sa ovim novim konceptom. "Pravila su napisana pre više od 30 godina. I moraju biti fleksibilnija. Ovo je trenutak koji se dešava jednom u generaciji i moramo ga ispuniti."

S druge strane, brojne evropske diplomate iz različitih zemalja se brinu da bi to uticalo negativno na stabilnost bloka, umanjilo vrednost članstva i uznemirilo druge zemlje kandidate. I nemački kancelar Merz je izjavio da nije moguće da Ukrajina postane članica 1. januara 2027. godine, pozivajući Kijev da ispuni standarde ljudskih prava, vladavine prava i Kopenhagenske kriterijume za članstvo u EU.

"EU je ponovo zaglavljena između čekića i nakovnja", rekao je Mujtaba Rahman, direktor za Evropu u Evroazijskoj grupi. "Nema drugog izbora nego da ubrza pristupanje Ukrajine, ali to će otvoriti Pandorinu kutiju političkih i političkih rizika koje niko u Briselu ne razume potpuno."

Bloomberg

Osim toga, postavlja se pitanje kako bi to uticalo na zemlje Zapadnog Balkana, od kojih su Crna Gora i Albanija u smislu napretka kroz 35 poglavlja najbliže sticanju članstva.

To bi takođe pokrenulo pitanja o tome da li bi drugim državama koje su poslednjih godina ostvarile mali ili nikakav napredak ka članstvu, poput Bosne i Turske, bila ponuđena ista opcija proširenja sa lakšim uslovima.

Na iznenađenje mnogih, premijer Albanije Edi Rama je za "Politico" rekao da su ovi predlozi "dobra ideja" i da bi njegova zemlja čak prihvatila da na određeno vreme nema svog komesara u Briselu. Kako je rekao, Tirana ne želi da osporava volju velikih osnivača poput Francuske i Nemačke.

"Na kraju krajeva, odrasli u porodici donose važne odluke", rekao je Rama, dodajući da je jedna prednost za manje članice EU to što ako veće zemlje "zabrljaju", to nije krivica novih članica.

Prema rečima komesarke EU za proširenje Marte Kos, konkretni predlozi biće izneti "u februaru ili martu".