Može li Evropa da se sama brani

Poruka generalnog sekretara NATO-a Marka Ruttea evropskim političarima da ne sanjaju da Evropa može da se brani sama bez podrške Sjedinjenih Američkih Država podigla je veliku prašinu u evropskoj javnosti, ali i političkim, bezbednosnim i medijskim krugovima. Ova poruka bivšeg holandskog premijera izrečena u Evropskom parlamentu samo je još više rasplamsala debatu o tome da li Evropa možda može da uzme svoju vojnu bezbednost u svoje ruke, što je tema koja je proteklih godina u više navrata pokretana u evropskoj stručnoj javnosti, ali zapravo nikad nije dovelo do značajnijih koraka ka ostvarenja sna o evropskoj vojsci i strateškoj autonomiji Evropske unije.

Najnoviji talas rasprave o "evropskom NATO-u" i "strateškoj autonomiji" pokrenut je kada je predsednik SAD Donald Trump pripretio vojnom invazijom Grenlanda, pripretivši kaznenim carinama, ne samo evropskim zemljama koje su poslale tridesetak vojnika na to dansko ostrvo u Arktičkom krugu, već svima u Evropi koji ne odustanu od svog protivljenja ovoj američkoj aneksiji.

Snovi i java

Nakon Trumpovog povlačenja pretnje vojnom akcijom i carinama protiv Evrope, evropska prašina se na trenutak spustila, da bi je ponovo podigao Rutte, iako je upravo njegovo pregovaranje sa predsednikom SAD u Davosu uticalo na smirivanje transatlantskih tenzije. U obraćanju na zajedničkom sastanku Odbora za spoljne poslove i Odbora za bezbednosti i odbranu Evropskog parlamenta u Briselu, Rutte je odbacio pozive nekih evropskih lidera na osnivanje posebne evropske vojske, izazvane sumnjama u Trumpovu posvećenost evropskoj bezbednosti, istakavši da Evropa ne može sama da se brani od trenutnih pretnji. Inače, ideju o evropskoj vojsci je nedavno ponovo oživeo komesar EU za odbranu Andrius Kubilius, rekavši da je "evropski stub" NATO-a, na čijem uspostavljanju i jačanju insistira, između ostalih, Francuska "pomalo prazna reč".

Bloomberg

"Ako iko ovde misli da Evropska unija, ili Evropa u celini, može da se brani bez SAD-a. Samo sanjajte. Ne možete. Mi ne možemo. Trebamo jedni druge", rekao je Rutte na sastanku u Briselu, dodajući da se i SAD oslanjaju na NATO kako bi osigurale vlastitu sigurnost, naglašavajući međusobnu zavisnost među saveznicima NATO-a. "Ako zaista želite sami, a oni koji se zalažu za to, zaboravite to, nikada ne možete stići tamo sa pet odsto (BDP-a namenjenih za odbranu), biće 10 odsto".

Šef NATO-a je evropskim političarima rekao da je za samostalnu odbranu neophodno izgraditi vlastite nuklearne kapacitete koji koštaju milijarde i milijarde evra, ali da će u tom scenariju izgubiti "krajnjeg garanta naše slobode, a to je američki nuklearni kišobran". Prema njegovim rečima, neophodna je bliska koordinacija između NATO-a i EU jer "Evropi su potrebne SAD i SAD-u je potreban NATO".

"EU je odlična u otpornosti, ali EU je takođe odlična kada je u pitanju regulacija. A ovde nam je posebno potrebna deregulacija", rekao je Rutte, dodajući pritom da je za odbranu Ukrajine izuzetno značajna evropska podrška, ali da ključnu ulogu u održavanju Ukrajine u borbi ima američka podrška, to jest američka vojna oprema koja pristiže. "Evropa sada gradi svoju odbrambenu industriju, i to je od vitalnog značaja, ali trenutno ne može da obezbedi ni približno dovoljno onoga što je Ukrajini potrebno da se brani danas i da odvrati sutra".

Bloomberg

Strateška autonomija Evrope ostaje pusti san, smatraju komentatori poljskog lista "Interia", ističući da je Rutte u pravu u jednoj stvari, a to je da bi visoka cena strateške autonomije za Evropu bila politički neprihvatljiva, naročito u zemljama poput Nemačke ili Francuske.

"Skok sa oko dva na 10 procenata (BDP-a za odbrambene rashode) počistio bi svaku političku stranku koja bi predložila takvo rešenje biračima u mirnodopsko vreme", ističe poljski komentator Jaroslaw Kuisz, dodajući, međutim, da je visoka odbrambena potrošnja u zemljama poput Poljske i Estonije "direktno povezana sa osećajem pretnje koji ne postoji u Zapadnoj Evropi".

Francuska ljutnja

Za razliku od Poljaka koji uglavnom podržavaju Rutteove ocene o neophodnosti bliske saradnje sa Amerikancima, francuska vlada, opozicija i komentatori ljutito su reagovali na ocene šefa NATO-a.

"Ne, dragi Mark Rutte. Evropljani mogu i moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost. Čak se i SAD sa tim slažu. Ovo je evropski stub NATO", objavio je na društvenoj mreži X francuski ministar spoljnih poslova Jean-Noel Barrot, dok je njegova koleginica u vladi, ministarka odbrane Catherine Vautrin, istakla da "ono što danas vidimo jeste neophodnost evropskog stuba NATO".

Bloomberg

I bivša francuska ambasadorka pri NATO-u Muriel Domenach reagovala je ističući da nije pravo pitanje da li Evropa može, već da li i kako treba da odvrati bilo kakav napad i da se sama brani ako je potrebno.

"Pravi odgovor nije isticanje evropske slabosti radi obezbeđivanja garancije SAD. To je zastarelo i šalje pogrešnu poruku Rusiji", istakla je ona u objavi na društvenoj mreži X.

Prema oceni više saradnice Centra za bezbednosne studije u Cirihu Gesine Weber, Rutte bi trebalo "da prestane da sanja da su SAD voljne da brane Evropu te da su pouzdan partner za to".

"Moja analiza je da Evropljani ne sanjaju o tome (samostalnoj odbrani), već da razmatraju kako da od toga naprave realnost jer nema druge opcije", istakla je na društvenoj mreži Bluesky Weber.

Ideju da se Evropljani kolektivno ojačaju unutar Severnoatlantskog saveza, koju je prvi put predložila Francuska pre nekoliko godina, sada podržavaju i druge zemlje, uključujući Nemačku. Doduše, zvanični Berlin insistira da Amerikanci ne povlače svojih oko 100.000 vojnika i borbenu opremu sa evropskog tla.

Nemačka zavisnost i finske nade

Da je Nemačka je posebno zavisna od SAD, te da je toga i svesna, ukazuje i litvanski politikolog Fausta Šimaityte, podsećajući da SAD pružaju Evropi "nuklearni štit", što uključuje oko 20 atomskih bombi skladištenih u Nemačkoj, ali da postoje široko rasprostranjene sumnje u to da li bi se taj štit zaista koristio u vanrednim situacijama.

Bloomberg

"Nemačka ima značajne kopnene snage i jaku industriju naoružanja, ali trenutno može da se angažuje samo u sukobima niskog intenziteta. U slučaju rata velikih razmera, imala bi poteškoća da brani svoju teritoriju i teritoriju svojih istočnih saveznika bez podrške SAD", ističe Šimaityte u komentaru za litvanski portal "Delfi". "Sve dok Plan B nije na snazi, Berlin čini sve što može da izbegne ugrožavanje transatlantskih odnosa".

Nasuprot tome, finski predsednik Alexander Stubb je u Davosu prošle nedelje isticao da je uveren da Evropljani mogu sami da se brane. Uredništvo finskog dnevnog lista "Lapin Kansa" ukazuje da "neki članovi finske vlade i dalje izgleda veruju da će se situacija normalizovati kada se završi Trumpov mandat i Bela kuća dobije novog lidera". Prema oceni finskih urednika, ta nada je verovatno uzaludna te da sve ukazuje na to da će novi svetski poredak ostati. Kako ističu, NATO u svom sadašnjem obliku je zastareo.

"Stari NATO mora biti što pre zamenjen novim odbrambenim savezom čiju okosnicu čine evropske zemlje EU i NATO. Novac ne bi trebalo da bude prepreka. EU ostaje drugi najveći ekonomski region na svetu", navodi se u uvodniku finskog lista uz zaključak da Evropa "ne mora da se pokorava ni Rusiji ni Sjedinjenim Državama".

Novi svetski poredak

S druge strane, španski vojni stručnjaci Julian Garcia Vargas i Jose Manuel Garcia Sieiro vide novu uloga Evrope u NATO-u pre svega u kontekstu upravljanja Vrhovnim štabom NATO-a kao jedinim istinski operativnim komandnim centrom u Evropi.

Bloomberg

"Njegov autoritet leži u rukama vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu, koji je do sada uvek bio Amerikanac, a Evropljanin mu je bio zamenik. Evropljani bi trebalo da predlože da se celokupno rukovodstvo štabom postepeno prenese na evropsko vojno osoblje", ističu ova dvojica stručnjaka za španski dnevnik "ABC", dodajući da bi za to morale da se naprave pripreme kako bi se "buduće američko prisustvo ograničilo na nuklearnu zaštitu Evrope i obezbeđivanje strateške rezerve". "Ovaj proces će trajati najmanje pet godina."

I Antonio Polito, komentator italijanskog lista "Corriere della Sera", ističe da Evropljani moraju da prestanu da se zavaravaju te da, ako svet nikada više neće biti isti, onda ni Evropa nikada neće biti ono što se nadala da će biti.

"U novom svetskom poretku dovodi se u pitanje ne samo njeno trenutno razočaravajuće stanje koje nije u skladu sa vremenom, već i njene težnje, ideali i slika o sebi. Ova logika je toliko surova da je mnogi čvrsti Evropljani odbacuju i umesto toga sebi pričaju utešnu priču: ono što se dešava nije pravi prekid već samo tranzicija; pre ili kasnije sve će se vratiti na staro, i sve što treba da urade je da Trumpu daju nekoliko baza na Grenlandu, a Putinu deo Donbasa da bi svet ponovo stao na noge", navodi Polito. "Verovanje u ovu bajku ostaje jedini način da se veruje u Evropu koja više ne postoji."